Narodno blagostanje — dodatak

106

Time su se njihovi poslovni rezultati samo pdgosršali, a uticaj na potrošnju ostao je slab, jer se smanjeniem cene za dvadesetak para ili za pola dinara ne može u jačoj meri uticati na volju kupaca. A znatnije sniženje cena putem konkurencije je sasvim nemoguće. To znači da je jedini izlaz u sniženju tro-

šarinskih stopa.

___U donioi tablici donosimo glavne bilansne poziciile Državne fabrike šećera na Čukarici za 1929/30 i za tri poslednje poslovne godine. Napominiemo da je poslovna godina ranije zaključivana 30 iuna, poslednje tri godine zaključene su krajem prvog tromesečja, dakle 31 marta svake godine.

Račun izravnania Aktiva 1929/30 1934/35 1985/86 1936/37 u hiljadama dinara

Gotovina : u blagaini 65 30 67 149 Žiro-rač. kod ban. 24.375 4.841 4.800 4.727 Ukupno 24.440 4.871 4.867 4.876 Dužnici tekući račun 8.386 9.309 4.481 5.784 garancije _—-— 12.337 8.044 9.011 fabrični ekonomi 262 397 649 321 ртедијтом1 15.759 1.709 1.316 792 'predui. Min. Pr. 10052 | 916 —.— — doznake na putu —.— —.— —.— 416

prenosna kamata komitenti za šećer 1.446 —.— —.— —.—

Ukupno 26.906 24.698 14.909 20.484

Fabrikati 22.805 46.529 41.539 45.067 Nepokretnosti zemljište i zgrade 9.750 9.329 9.150 8.992

celokup. maš. uređaj 8.210 6.035 6.310 5.710

Ukupno 17.960 15.964 15.460 14.709 Razna aktiva

pokretnosti i mater. 4.802. 1.746 1.541 1.387 vrednost rez. fonda 2.500 4.068 4.351 3.912 ulozi penz. fonda —.— 369 588 881 evidenc. računi —.— 6.947 8.747 8.854 Ukupno 7.302. 13.130 15.172 14.984

Pasiva

Sopstvena sredstva n

obrtni kapital 41.741 43.301 43.301 43.301 rezervni fond 9.761 11.035 11.268 12.037 fond za obnovu 16.222 13.696 13.825 13.595 penzioni fond 1.080 462 738 1.281 Ukupno 68.804 68.493 69.154 70.164

Poverioci Min: fin. ostat. dob. 12.297 8.369 3.642 |__5.93G7 tantijeme 2.049 310 11 385 Min fin. trošar. 10.692 —.— ——.—— —,Otyis dužn. M. Prav. 1.052 916 —.— —.Šećer u komision —.— 4.882. —.— = Razni po tek. rač. 1.668 2.006 1.420 1.435 Prenosni poverioci 2.849 919 744 684 Рометос! тагапсја —= 12:387 8.041 18.169 Меззр!. тера ! газ —— 20) 87 155 | Ukupno 30.608 29.759 14.045 21.095 Evidencioni računi —.— 6.947 · 8.747 8.854 Zbir bilansa 99.412 105.192 91.947 100.114

Zbir bilansa u 1936/37 iznosi 100 miliona. Od toga otpada na sopstvena sredstva 70 miliona dinara. Bilo bi sasvim pogrešno kada bi se na osnovu toga zaključilo da Fabrika

:radi sa 80 miliona dinara tuđih sredstava. Ako malo bolje

pregledamo sastav pasive, vidimo da uopšte nema poverilaca

u uobičajenom smislu te reči. To znači da Državna fabrika šećera na Čukarici ne mora :da plaća nikakve kamate i da је struktura njene pasive izuzetno povoljna. Kod nas ima Vrlo malo preduzeća koja bi se u tom pogledu mogla upoređivati sa Čukaričkom fabrikom. Evidencioni računi iznose 8,85 miliona. Među »poveriocima« iskazano je dalje na prvom mestu Ministarstvo finansila sa 5,36 miliona za čistu dobit koja је preostala posle odvajanja za fondove i nagradu upravi i O50blju. Poverioci garancija, prema kojima se u aktivi nalaze dužnici garancija, iskazani su sa' 13,17 miliona. Kada se uzmu u Obzir pomenute tri poziciie, od kojih je prva prolazna, a druge dve su neutralne, onda se vidi da sve ostale obaveze Fabrike, uračunavši i »prenosne poverioce« i neisplaćenu tantijemu, ne prelaze 92,5 miliona dinara. To je gotovo beznačajno kod sopstvenih sredstava od preko 70 miliona.

Kao državno preduzeće Fabrika nema sopstvene glavnice. Pozicija »Obrtni kapital« formirana je iz čiste dobiti, naivećim дејот и 1926/27 i 1i927/28 godini. Ova pozicila ne pretstavlia, razume se sav obrini kapital Fabrike. Eondovi (za obnovu i rezervni) iznose oko 26 miliona dinara. Pada u oči da su sopstvena sredstva u 19936/97 samo neznatno veća neco 310 Su Dila u 192950. То је delom: posledica krize u koioj se već toliko godina nalazi šećerna industrija. Čista dobit je manja nego ranije pa su prirodno i dotacije fondovima manje. Inače, dotacije fondovima vrše se redovno. U toku poslednjih godina »fond za obnovu« je i smanjivan jer su na nje-

gov račun nabavliena nova postrojenja. Stare, dotrajale, ne-

ekonomične i sa malim kapacitetom mašine i aparati su Zamenjeni naimodernijim. i vrlo ekonomičnim mašinama i aparatima, koji imaju i Veći proizvodni kapacitet. Fabrika može sada sa lakoćom da preradi za jednu kampaniu godišnie oko 14.000 vagona repe i da izradi oko 1500 vagona šećera, radeći 4 meseca u godini t. |. za vreme koje se smatra Као normalno za naše klimatske prilike.

Vrlo ie interesantna i struktura aktive. Vrednost nepokretnosti, koje se sastoje iz zemljišta, zgrada i сејокирпог mašinskog uređaja, iskazana je sa ciglo 14,7 miliona. Stvarna vrednost investicija mora biti znatno veća. Vrednost fabrikata na lageru, naime šećera, melase i rezanaca, iznosi 45 miliona prema 41,5 miliona u prethodnoi godini. U odnosu na 1929/30 neprodata roba je više nego udvostručena. Pre 1929/30 situacija je u tom pogledu bila ioš povolinija. Tako je na Dr. 1928/29 vrednost fabrikata na lageru iznosila samo 13,8 miПопа, а 1927]28 Čak — зато 7,8 miliona. Stanie lagera još jednom dokazuje da naša šećerna industrija nije prebrodila krizu. I bilansi naših ostalih fabrika šećera pokazuju slične ili čak i veće zalihe. Među dužnicima interesanina je jedino pozicija »tekući računi«, preko koje se knjiže i potraživanja za prodatu robu. Prema prethodnoj godini tekući računi su povećani za 1,3 miliona, na 5,78 miliona. Čukarička fabrika prodaje uglavnom. samo za gotovo. Žbog toga se samo neznatan deo ovog iznosa odnosi na potraživania za proda-

tu robu.

| Pretsednik Upravnog veća fabrike je g. Dragutin Prica, a članovi su g. g.: Đ. Spasojević i Toplica Pešić. Direktor ie 2. Velimir. Đurđić. ;

СЈЕДИЊЕНЕ ТВОРНИЦЕ СТАКЛА НА ДИОНИНв ЗАГРЕБ

Наш највећи продуцент стакла и стаклене робе СУ Сједињене творнице стакла са седиштем у Загребу. Ка 10 акционарско друштво оне постоје тек 16 година, јер су

"основане 1921. Међутим, најстарија фабрика која овом пре-

дузећу припада основана је још пре 80 година, "1856 године у Храстнику у Словеначкој. На тај начин Сједињене творнице стакла претстављају једно од наших најстаријих о Пан предузећа. У ствари, то је данас један ве-