Narodno blagostanje — dodatak

па ај

BEOGRAD, 6. NOVEMBAR 1937.

Sadržaj:

GOD:NA IX

„Драх“, индустрија дрва д.д., Загреб — НЦапраг

Српска привредна банка д. д. У Загребу

Творнице за памучну индустрију A/. Дд, У Загребу

„Каштел', творница кемијско-фармацеутских

„ДРАХ“, ИНДУСТРИЈА ДРВА Д. Д. ЗАГРЕБ — ЦАПРАГ

После читавог низа врло тешких година наша дрвна индустрија ушла је опет у период повољног развитка. Пред крај прошле године дошло је до знатнијег пораста тражње, како у земљи, тако и у иностранству. И цене су повољније. Прошла су времена кад је објављивање руских цена у јесен изазивало бесу на светским тржиштима дрва и дрвене грађе, јер се данас и руске цене држе на светском нивоу. Иначе, пораст тражње је последица н0бољшања општих привредних прилика и повећања грађевинске делатности. Поред тога је у вези с наоружањем порасла тражња оних грана ратне индустрије, које прерађују дрво или га употребљавају као готов производ. Повољна коњунктура још увек траје, тако да смс у току првих 9 месеци ове године успели да извеземо разних шумских производа за 793 милиона динара према #13 милиона динара у истом раздобљу 1936. Повољно се развија и потрошња у земљи. Међутим, ипак нема изгледа да ћемо се већ у овој години приближити успеху из 1929, у којој је наш извоз шумских производа износио преко 19 милијарди. Неће се ни издалека, постићи чак ни резултат сличан ономе из 190, у којој је вредност нашег извоза била нешто мања од 1,6 милијарди.

Садашње побољшање у нашој дрвној индустрији почело је, као што је већ споменуто, тек пред крај 1986, тако да се њиме није могао знатно променити скроз неповољни резултат те године, У којој је наша дрвна индустрија била врло тешко погођена услед санкција према Италији и грађанског рата у Шпанији. Због санкција биле су сасвим прекинуте неке везе које су постојале већ деценијама. После укидања санкција Италија нам је одобрила врло мале контингенте, јер жели да се ослободи сувишног увоза. У вези с поновним извозом у Италију био се јавио предлог да се уведу извознице. Међутим, дрвна индустрија се одлучно изјавила против те мере, јер је имала врло лоше искуство са ограничењима приватне иницијативе. Тако је претрпела знатне губитке и због клиринга, нарочито код Италије, Шпаније и Немачке.

Тешкоће на које је у току 1986 наилазила наша индустрија дрва осетио је у пуној мери и „Драх“, који долази у ред наших најстаријих предузећа, нарочито с 06зиром на тврдо дрво. Фирма „Драх“ постоји као акционарско друштво од 1921 године, а пре тога, као инокосна фирма, то је било једно од највећих предузећа шумске индустрије у бившој Аустроугарској, са огромним шумским комплексима у свим деловима монархије. Нарочито су биле значајне „Драхове“ шуме у Хрватској и Славонији, јер је један од најважнијих извозних артикала овог

| предузећа било тврдо дрво, у првом реду храстовина.

После рата територије, на којима су се налазиле „Драхове' шуме припале су разним државама — наследницама бивше Аустроугарске, Југославији, Пољској, Чехосло-

прекзвода m. д., Загреб

вачкој, Румунији итд. У вези с тим генерална дирекција предузећа била је пренета из Беча у Загреб, где је остала све до половине 1930 године. У то доба се појављују први тежи знаци кризе, који су фирму „Драх“ присилили на постепено и делимично повлачење из средње-европских ангажмана. Југословенски посао концентрисан је од тада у Џапрагу код Сиска, где се сада налази и дирекција која је раније била у Загребу. i

- Билансни подаци „Драха' за последње четири године, које износимо у доњој таблици, показују нам да резултат пословања није могао да буде повољан ни у 1936 години. За време кризе многа предузећа шумске индустрије била су приморана да приступе ликвидацији, због немогућности пласирања својих производа. Друга, међу њима и фирма „Драх“, и поред тешких прилика, чекала су на побољшање настављајући са радом, да би омогућила опстанак многобројним радницима и намештеницима.

Рачун изравнања

Актива 1933. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара Благајна, ефекти, менице 1.894 1.524 621 406 Инвестиције 28.272 28.393 28.100 28.608 Шуме и залихе дрва 35.099 38.264 15.176 10.472 Дужници 13.126 6.170 11.590 7.455 Транзиторне позиције — 21 — A DNO Губитак тек. год. (12) (67) —— o Губитак с преносом 639 707 = = Пасива . Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд 910 910 229 299 Пензиони фонд 773 840 893 922 Фонд амортизације 10.875 11.375 11.875 12.375 Повериоци ) 56.349 51.951 32.412 23.305 Транзит позиције 122 —— 17 Добит тек. год. — — (60) (50) Чиста добит укупно —= — 60 110 Збир биланса 79.030 75.007 55.487 46.941

Збир биланса, који је крајем 1929, пре кризе, износио 246,5 милиона, не износи крајем 1936 ни пуних 47 милиона динара. Дакле, смањен је за последњих 7 година за читавих 200 милиона. Потпунији доказ за тешкоће, с којима се последњих година морала да бори наша дрвна индустрија, није потребан. Према претходној години збир биланса је смањен за 8,5 милиона. Главница износи непромењено 10 милиона динара. Од 1929 до 1934 ни резервни фонд се није мењао, а у 1985 је смањен за 910 на 229 хиљада динара, због отписа губитака. Амортизациони фонд је раније повећаван за 1 милион динара годишње, а од 1982 повећава се стално само за пола милиона годишње. Повериоци износе крајем 1936 године 23,3 милиона. Њихово смањивање у току последњих 7 година ишло је потпуно упоредо с опадањем збира биланса.