Narodno blagostanje — dodatak

162

Дужници су билансирани са 7,45 милиона према 11,59 милиона у претходној и 6,17 милиона динара у 1984 години. Иначе, пре кризе дужници су износили и преко 100 милиона; у 1930 су били исказани са 345 милиона, а после тога стално су се кретали између 6 и 13 милиона динара. Код инвестиција није било знатнијих промена. Крајем 1986 оне су износиле 28,6 милиона односно биле су за око 2 милиона веће него пре кризе, у 1929 години. Код позиције „шуме и залихе дрва“, промене су, као што је и природно, знатне. Старије шуме су сукцесивно експлоатисане, а нове — с обзиром на неизвесни развитак прилика — нису више набављане у истом обиму. Због тога је ова позиција показивала готово стално падајућу тенденцију и крајем 1936 износи само 10,47 милиона према 82,16 милиона у 1929.

Од 1930 до 1934 пословање је стално завршавано с губитком, који је до краја 1934 био достигао износ од 707 хиљада. Ради отписа тог губитка у 1985 је, као што је већ споменуто, резервни фонд смањен са 910 на 229 хиљада динара. Овогодишње пословање је знатно живље, тако да ће и биланс за 1937 показивати, сигурно, много пријатнију слику.

Рачун губитка и добитка

Расхоли 1988. 1934. 1985. 1936. У хиљадама динара

Пренос губитка 627 639 7 –Општи трошк. и плате 2.329 2.206 1.986 22212 Камата и банк. трошк. 2.288 2.344 2.082 1.504 Порези 201 181 191 296 Отписи 576 3.929 1.244 595 Чиста добит — 60 110

Приходи Пренос добити =— = = 60 Бруто добит 5.278 8.470 5.581 4.635 Купонска камата 99 123 40 21 Губитак 639 707 —— Збир прихода 6.017 9.300 5.571 4.717

Приходи у 1936 су мањи него ма када раније. Пословање је ипак закључено са малим добитком, благодарећи знатном смањењу отписа и пасивне камате. Иначе, трошкови су нешто већи, због повишења надница.

У управи су гг.: Артур Драх (претседник), Миливој Црнадак, Иван Хрибар, Габор Бано (генерални директор), д-р Александар Валентековић, д-р Бранко Пливерић и Соло Баум (директор).

СРПСКА ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д. У ЗАГРЕБУ

У изјави коју је ових дана дао новинарима Гувернер Народне банке наглашава се, да ће Народна банка узети иницијативу за убрзање рада на доношењу законских прописа о раду банака и самоуправних штедионица. Нови прописи о банкама су, заиста, неопходни за правилно функционисање новчаног тржишта, па се и ова инициЈатива мора најтоплије поздравити. Наше банкарско право није унифицирано. Неки прописи. који данас важе су, поред тога, и неодложни. Такав је случај, на пример, и с прописима о максимирању каматних стопа, којима се наноси знатна штета приватним новчаним заводима, нарочито мањим.

Било би погрешно, кад би се код новог преуређења нашег новчарства хтело сасвим елиминисати мање заводе, или кад би им се дозволило пословање само у провинцији тиме што би се прописало да у већим центрима не могу радити новчани заводи који немају извесан већи сопствени капитал. Имали смо већ прилике да констатујемо да у многим центрима неки мањи новчани заводи раз-

вијају завидну делатност, нарочито у кредитирању оног дела привреде који се не може ослонити на велике заводе. Велика предузећа лакше налазе финансијски ослонац. Међутим, треба омогућити и мањим привредницима, нарочито у великим центрима, да имају заводе који ће водити рачуна и о њиховим приликама. Еластичнији прописи о каматним стопама обезбедили би и бољи прилив улога у добро вођене мање и средње новчане заводе. Иску“ ство из тешких година наше банкарске кризе је показало да су поједини мањи заводи врло често лакше сузбијали и панику улагача него многе веће банке. То се може 06јаснити тиме, што у мањим заводима постоји 8 лични контакт између управе и улагача. Велики заводи имају, несумњиво, многа преимућства над малима, али се не могу оспоравати ни извесне предности мањих банака. Српској привредној банци, која је такође мањи новчани завод, пошло је за руком да за време панике улагача сведе захтеве улагача у границе њихових стварних потреба. Због тога код ње ни одлив улога није био нароdHTO велик, иако је она увек у пуној мери удовољавала

"свим својим обавезама. Код српске привредне банке има

и један специјалан моменат који је деловао на то да код улагача није дошло до веће нервозе. Наиме, она је.знатан део свога пословања концентрисала на зајмове уз ручни залог. Овакви послови не само да омогућују поВољно пласирање расположивих средстава, него обезбеђују и знатну сигурност, поготово при ригорозној процени заложених предмета. Најзад, ти су зајмови и краткорочни. Ако се о року заложени предмети не искупе, они се излажу продаји.

Биланси Српске привредне банке у Загребу за четири последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1938. 1934. 1985. 1936. у хиљадама динара Готовина 331 215 87 169 Ефекти 26 44 41 136 Менице 9.995 3.038 2.930 9.827 Зајмови на ручни залог 2.800 2.657 2.057 2.938 Дужници 1.056 724. 596 649 Намештај — 85 80 Разна актива _—— === 147 135 Пасива Главница 3.500 3.500 3.500 3.500 Резервни фонд 393 400 411 416 Пензиони фонд = — —— 60 Улози 2.950 2.583 1.872 1.985 Повериоци 126 160 851 910 Реесконт 350 149 100 Разна пасива — —— 40 45 Цесије, гар. оставе | ___ 3.838 3.499

Чисти добитак 8 А 9 18 Збир биланса 11.349 10.817 10.682 10.421 Обртни капитал === — 6.844 6.929

Смањивање обртног капитала је престало, иако је позиција реесконта потпуно ишчезла из пасиве биланса. Пре кризе реесконт је некада достизао и износ од 3 милиона динара. Међутим, за време банкарске кризе Српска привредна банка га је сасвим добровољно стално смањивала. Док смо код многих других завода имали повећавање реесконта, овде се могао констатовати сасвим супротан процес.

Иза 1932 није било знатнијих отказа улога. Додуше, они су и после у 1985 били пали за 700 хиљада динара, али то није била последица неповерења према банци, већ је у вези са законским максимирањем каматних стопа. Иначе, тај одлив улога био је потпуно компензиран пора-