Narodno blagostanje — dodatak

164

расле су и залихе робе за 2,3 милиона, на 24,5 милиона динара. То значи да је и прошлогодишње пословање било интензивније него ранијих година. На то указују и подапи из рачуна губитка и добитка. Последњих година је знатно повећан и производни капацитет предузећа, што је у вези са извршеном реорганизацијом и рационализацијом производње.

Приходи 1935 1936 Од робе 8.810 10.450

Расходи Трошкови 3.207 3.359 Ненаплаћена потраживања 258 188 Амортизација ; 4.353 4.384 Пренос добити 89 49 Добитак тек. године 951 2.519 Збир 8.899 10.490

Трошкови су нешто повећани, али је пораст прихода још већи, тако да чиста добит за 1936 износи 2,5 милиона према 951 хиљада у претходној години. Творнице за памучну индустрију нису до сада уопште исплаћивале никакву дивиденду. До 19830 ни пословање није било најуспешније. Крајем 1930 исказан је по први пут добитак и то у износу од 169 хиљада. У 1931 добитак износи 259 хиљада, у 19328 г. — 589 хиљ. у 1988 г. — 967, a У 1934 Г. —- 1 милион 102 хиљаде. Као што се види, од 1930 до 1934 резултат је сваке године све бољи. У 1985 добитак се био нешто смањио, а у 1986 је рекордан, јер је за скоро 25 пута већи него у најбољој години до сада. Дивиденда се опет не дели, већ се 2,5 милиона додељују резервном фонду, а остатак од 59 хиљада пренет је на нови рачун.

„КАШТЕЛУ, ТВОРНИЦА КЕМИЈСКО-ФАРМАЦЕУТСКИХ ПРОИЗВОДА Д. Д., ЗАГРЕБ

Наша индустрија кемијско-фармацеутских препарата је сразмерно врло млада. С обзиром на то је разумљиво, да конкуренција фабрика из иностранства, које су финансијски необично снажне и могу у извесним крајевима да раде и са губитком, домаћим предузећима није дозвољавала да постижу веће пословне успехе. ИМ знатан број потрошача, без икаквог оправданог разлога, даје још увек предност страним продуктима. Међутим, производи појединих наших фабрика могу се по квалитету потпуно мерити с одговарајућим препаратима највећих страних предузећа, а по цени су и јевтинији. Већ и ради народне одбране је неопходно потребно да се што јаче подигне развитак домаће индустрије медикамената. У првом реду би било потребно да државне и самоуправне институције, као и институције социјалног осигурања у сваком погледу дају предност домаћим препаратима.

У овој струци имамо већ двадесетак домаћих предузећа: „Каштел“ заузима једно од најважнијих места. Неки његови производи успели су да сасвим истисну одговарајуће стране препарате. Иначе, „Каштел" се стално проширује и све више усавршава свој рад. Прошле године је основао, поред осталог, и препаратно одељење, у којем се израђују самостални знанствени препарати као им сировине за исте. Фабрика је тиме знатно учврстила свој положај на тржишту, а пут којим је пошла је и с национално-економског гледишта похвалан, јер ће нам омогуЋити већу независност од иностранства.

Биланси за последње четири године овако изгледају:

Актива 1933. 1934. 1985. 1936. у хиљадама динарг

Фабрика 3.457 2.779 (2.814) (2.822) Непокретности — — 1.815 1.640“ Уређај фабрике — = 959 1.182 Инвентар 117 117 119 159" Одељење гуме 510 |SU O Благ. и Пошт. штед. 25 58 58 71 Ефекти — 32 193 43 Залихе робе 1.246 1.107 1.207 1.580“ Дужници 1.066 2.103 2.100 2.716. Јамчевине ~ — — —— 20 Губитак 235 95 — ——

Пасива - | Главнипа 2.000 2.000 3.000 3.006: Амортизациони фонд — — 477 710" Повериоци 3.495 3.162 2.646 3.479 Акцепти 900 900 200 Јамчевине — — —— 20 Пренос добити — — — 98 Добит тек. год. (52) (40) 98 94 Збир биланса 6.701 6.405 6.441 7.102

Укупни капитал с којим предузеће ради износи 7,6 милиона и већи је за око 1 милион динара него у 1934 или 1935 години. У октобру 1985 главница је била повишена са 2 на 4 милиона, али је одмах отписано 25% односно 1 милион динара. Од тога је употребљено 100 хиљада за отпис губитака из ранијих година, а 900 хиљада: ва отпис губитка који је настао продајом дворца „Каштел“ у Карловцу, у којем је у прво време била уређена фабрика. Укупна сопствена средства, са неподељеним добитком и амортизационим фондом, износила су крајем прошле године равно 3,9 милиона, а туђа средства су билансирана са 3,48 милиона, што значи да су готово једнака као и крајем 1983, а према 1985 повећана су за 838 хиљаде динара.

Сопствена средства покривају све инвестиције и један део обртног капитала у ужем смислу. То је веома повољно. Вредност фабрике је исказана, са 2,8 милиона, готово једнако као и крајем претходне године. Ипак мора мо приметити да је вредност непокретности нешто смањена, а вредност фабричког уређаја је повећана. То значи да су неке непотребне непокретности продате, а уређај фабрике је употпуњен. Дакле, предузеће се проширује. Повећање позиције дужника и залиха робе указује, такође, на интензивније пословање.

Прошлогодишњи промет „Каштела“ састојао. се углавном из продаје сопствених производа и препродаје сировина. У циљу појевтињења сопствене производње, сировине су куповане у већим количинама, тако да се један“ део могао препродати. Комисиони послови, којима се „Каштел> раније доста бавио, већим делом су сасвим напуштени. Пословање у 1936 години је завршено са добитком од 94 хиљаде динара. Како за 1935 није дељена дивиденда, већ се цео чисти добитак био пренео на нови рачун, последњој главној скупштини стајао је на расположењу износ од 192 хиљаде динара. Тиме би се могла платити дивиденда од 6%. Међутим, акционари су сматрали да ће бити корисније да се појачају друштвене резерве. Друштво је основано 1920 године. До сада није уопште: дељена двиденда.

У управи су гг.: Маг. Драгутин Перош (претседник), Никола пл. Ритер Познановец, д-р Бруно Воук, Маг. Аурелије Боровечки, Ернест Лукић, д-р Ј. Нико Илић.. Директор је г. д-р Евген Ладањ. .

os O a ai a i O OE ra e а Тр