Narodno blagostanje — dodatak

пар

стом поверилаца. У току 1936 и улози и повериоци пока-

зују Опет извесан пораст. Преко 42% обртног капитала пласирано је у зајмове на ручни залог, а 41% у менице. Промене у активи

У односу на претходну годину нису знатне. Готовина, ду-

жници и ефекти показују извесна повећања, а зајмови на залоге и на менице су нешто смањени.

Чисти добитак износи само 13 хиљада динара. Акционари су на тај начин остали већ 5 година без дивиденде, док им је за 1981 било исплаћено 4%. Има много изгледа да ће се ускоро опет приступити исплати дивиденде, јер већих отписа више не може бити, а довољно је већ напредовао и процес прилагођавања новим приликама, нарочито у погледу прихода и режијских трошкова.

ТВОРНИЦЕ ЗА ПАМУЧНУ ИНДУСТРИЈУ Д. Д. У ЗАГРЕБУ

Наша текстилна индустрија је и у току прошле го-

дине опет проширена. На то указују и подаци о кретању

наше спољне трговине. Увоз сировог памука у 1936 достигао је рекордну висину од 16,8 хиљада тона и порастао је у односу на претходну годину за 13%, а према 1930 или 1931 години је више него удвостручен, док је пема 1923 години готово учетворостручен. Насупрот томе, увоз памучних тканина и готове памучне робе се стално смањује, са 16,1 хиљада тона у 1923 на цигло 3,3 хиљаде тона у 1936. До почетка 1931 показивао је тенденцију пораста и наш увоз памучних предива, што је било у вези са јачањем наших ткаоница и повећавањем њиховог броја. Последњих година смањује се постепено и наш увоз предива. То је последица појачане изградње домаћих предионица. У земљи израђујемо већ преко 90% памучнинх тканина и готове памучне робе, која се код нас троши, и то пет деветина са предивом које је такође израђено у домаћим фабрикама, а четири деветине са увезеним предивом. Оснивање нових текстилних фабрика није престало. Наша текстилна индустрија имала је сразмерно доста повољну коњунктуру и за време кризе. Међутим, прилике су се ипак знатно измениле. Док је раније, благодарећи царинској заштити, могло да просперира свако текстилно предузеће, па и оно које је радило са скроз старим машинама, данас морају због појачане конкуренције да приступе даљој рационализацији и она предузећа која су У своје време била најмодерније уређена. Поред међусобне конкуренције домаћих предузећа, у последње време је опет порасла и конкуренција коју нашој индустрији чине стране фабрике. Нарочито је јака конкуренција Италије и Немачке. Текстилна индустрија ових земаља, помогнута падом валуте и знатним извозним премијама, извршила је велик притисак на цене неких производа, тако да је код нас израда појединих врста помучних тканина и робе постала сасвим нерентабилна.

С обзиром на то морала је и Управа Творница за памучну индустрију д. д. утрошити много напора да одржи пословање на ранијој висини. Треба нагласити да је она почетком августа прошле године, због поскупљења трошкова живота, повисила и наднице својим радницима, ма да су овде оне и пре тога биле увек знатно веће од обичне зараде радника код конкуренције. Иначе, поменуто повећање надница омогућено је претходно извршеном рационализацијом, која је повећала ефекат рада и која је потпуно успела и са социјалног гледишта, тим пре што није дошло ни до каквог отпуштања радника.

Творнице за памучну индустрије д. д. у Загребу основане су још 1923 године. Ткаоница је почела да ради 'одмах са 600 потпуно нових разбоја и њено уређење није

163

ни у оно време никако заостајало за сличним предузебима у иностранству. Нешто доцније су постигнутг и најмодернија постројења за белење памука, као и фарбарница. Уређено је и одељење за мерцеризирање текстила. које је било једино у нашој држави и које ради и за друге произвођаче. Морамо напоменути да се ово предузеће стално одржава на достојној техничкој висини, тако да спада међу наше најбоље уређене текстилне фабрике. Поред памука, Творнице за памучну индустрију прераБују у знатној мери и вештачку свилу. Данас се тамо израђују и најбоље врсте тканина. Не само молино и шифон, већ такође зефири и друге најфиније врсте платна, нарочито за боље рубље. Иначе, предузеће је у тесној вези са концерном Х. Полака Синови, као и са „Домаћим творницама рубља д. д. Загреб", које су наше готово највеће конфекционо предузеће. Благодарећи овим везама Творницама за памучну индустрију д. д. је знатно олакшана како набавка потребних сировина тако и продаја готових производа.

Ево главних билансних позиција за последње четири године:

Актива 1933 1934 1985 1936 У хиљадама динара

Непокретности 19208 18500. 17928 – 17529 Машине 18.588 16.261 13.763 11.264 Инвентар 2.729 2.122 1.267 446 Благајна 278 172 140 156 Благ. записи = = —— 1.000 Ефекти 84 66 74. 74 Менице — 326 693 122 Дужници — — 11.118 12.225 Роба — — 22.229 24.519 Роба и дужници 20.166 22.945 — Залихе материјала 1.194 1.342 1.361 1.365

Пасива , Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд — 1.500 3.000 4.000 Повериоци 55.220 58.645 59.526 58.228 Пренос добити 1.019 487 89 40 Добит тек, год. 967 1.102 951 9.519 Збир 'биланса 62.207 61.734 68.566 69.787

Збир биланса крајем 1936 износи скоро 70 милиона динара и већи је за 1,2 милиона него у 1985 години. Сопствена средства која се састоје из главнице, резервног фонда и чисте добити износе 11,5 милиона динара, а. повериоци су билансирани са 58,2 милиона. Фонд амортизације не постоји, јер се отписи инвестиција врше непосредно, смањивањем њихове билансне вредности у активи. Иначе, сопствена средства покривају по прилици само једну трећину инвестиција. Такав однос означава се обично као неповољан. Међутим, овде он не претставља никакву нарочиту незгоду, јер је највећи део обавеза везан за дуже рокове, а поред тога за Творнице за памучну индустрију врло је повољна и каматна стопа.

У активи биланса видимо да су инвестиције исказане у три позиције. Непокретности износе 17,5 милиона према 17,98 милиона динара крајем претходне године. Машине су у 1936 билансиране са 11,26 милиона према 13,76 милиона у 1935, а вредност инвентара је смањена са 1,26 милиона у 1935 на 446 хиљада динара. На име амортизације за 1936 отписана су 4 милиона 384 хиљаде, готово једнако каои у претходној години. Нове инвестиције у прошлој години коштале су 670 хиљада динара. Управа вели у свом извештају, да кредитне прилике и инкасо у прошлој години нису били неповољни. Позиција дужника је ипак порасла са 11,1 милиона у 1935 на 12,2 милиона У 1986. По-