Narodno blagostanje — dodatak
188
вон, услед побољшања општих. привредних прилика, донекле порасла. Примећено Је да је село опет започело са потрошњом „пива. Међутим, повећање потрошње је ипак још сасвим незнатно, јер је ни пиво, услед "несразмерно BHсеких трошарина, још увек прескупо. Загребачка дионичка пивовара и творница слада продала је у току последњих 10 година ове количине пива:
1927/28: 83.130 ха · 1982/83 29.700 ха 1928/29 95.022 ха 1933/34 30.888 хл 1929/80 97.880 xa 1934/35 30.539. хл 1930/31 85.225 хл 1935/36. _ 30.846 хл 1931/32 45.925 ха 1936/37 37.270. ха
Пола за 1927/28 и 1928/20 не обухватају производњу пивара у Сиску и Карловцу, а доцније је обухватају. Са 97.880 хл. у 1928; (30 продаја је била пала на само 29.700 ха У 1982/83. DOM доказ о тежини кризе тешко је наћи. Опадање потрошње у том раздобљу било је управо катастрофално. У току следеће три године продаја остаје стационарна готово на најнижем нивоу, односно само незнатно се повећава, са 29.000 хл у 1982/83 на 30.946 xa у 1935/36. У 1936 имали смо рекордну жетву са одличним ценама, што је редак случај. Мначе, поред побољшања прилика у. пољопривреди дошле је до знатнијег оживљења и у осталим привредним гранама. МИ Загребачка пи· вовара је повећала обим продаје, гли само за 6.424 хл, тако да је продаја у 1986/37 достигла само 37.270 ха, што. не претставља више од 38% од продаје у 1929/38 години. | AKO је Загребачка пивовара н код таквих прилика у стању да плаћа дивиденду, она то мора да захвали јелино својој необично солидној финансијској структури. Пре! свега њени дужнини су константно знатно већи него зшто су обавезе, тако да је не терете камате. Затим њен тлавни приход н не долази од пива, него од непокретности, којих она има доста и које ј0Ј одбацују знатан приход. Да нема прихода од кућа н разних прихода који са фабрикацијом пива немају никакве везе, она не би могла исплаћивати дивиденду ни за 1936/37, која је, нначе, у погледу продаје пива била сигурно најбоља од последњих 5 година. Биланси за последње 4 године овако изгледају: Рачун изравнања 1923/84 1984/35 1985/36 1936/37 30 септембра сваке године у хиљадама динара 10.844 10.844. 13.675
Актива
Зграде и земљишта 13.912
Машине и фабр: уређај 5.296 5.296 5.296 5.296.
Падрумске бачве и каде 462 365 318 261 Складишни уређај |. 344 201 121 36 Отпремна бурад ; : — 30 30 30 Флаше н сандуци — 15 15 15 Превозна: средства 100 50 222 116 · Индустријска пруга 1 1 1 1 Гостионичарски инвентар 40 40 40 449 Свега инвест. н инвент. 17.087 16.842 19.713 20.115 јамчевине 22 22 22 22 Благајна | 115 - 165 964 450 Пошт. штедионица 423 392 447 914. Харт. од вредности 258 377 406 372 Разви дужници 20.475 28.705 20.566 92.714 Залихе 5.417. 4508 54385 #990 ' Jlacpma
Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фонд 800. 850 900 950: Валоризациони фонд 1.364 1.364 1.364 1.364 Фонд. за: сумњ; потраж. 60. 6 60 60 Фонд амортизације 6.147 6.956 7.766 8.575 =бвега сопства сред. ----=-28.371!- - 99230. 30000 30.949
5
Повериоци 8155 dAB54 8155. 3815
Акцепти 5:000 5.000 5.000 5.000Потр. финанс. управе 981 1.296 1.576 2265 Пренос добити || 37 387 351 354
Добит текуће године 114. - 1.694 1664 1.897 Збир биланса 43.796 46.011 _ 46.804 "48.807 Сопствена средства пиваре на дан 30 септембра 1957 износила су 30,95 милиона и била су за 860 хиљада дичара већа него крајем 1985/36. Фонд амортизације је позећан за 810 хиљада, а резервни фонд за 50 хиљада ди“ нађа. Укупна туђа средства не достижу готово ни половину сопствених. Она износе 15,6 милиона, од чега отпада 53 милиона на повериоце, 5 милиона на акцепто н 23 ми лисна на потраживање Финансијске управе. '
За покриће свих инвестиција ни целокупног инвентара не треба ни две трећине сопствених средстава. Иначе, укупне инвестиције н инвентар билансирани су са 20,1 милиона. Од тога отпада 13,9 милиона на зграде и земљишта и 5,3 милиона на машине н фабрички уређај Целокупни инвентар исказан је са 900 хиљада динара. У олносу на претходну годину зграде н земљишта показују повећање од 237 хиљада, а гостионичарски инвентар је порастао за 409 хиљада динара. Остале промене код инвестиција су незнатне.
Залихе су нешто смањене, а дужннци су повећани за 9,15 милнона на 29,7 милиона динара. То је углавно последица повећане продаје пива. Међутим, ни ове нромене нису ипак толико изразите, да бисмо нх могли узети као знак неког нарочитог преокрета у НОУ TV
Ипаче, износ дужника је доста знатан. Да бин обезбедиле
продају пива, фабрика је приморана да У обнлној мери кредитира гостионичаре. То је један доказ више, да су прилике под којима ради наша пиварска индустрија 1084 увек врло тешке.
Рачун губитка н добнтка
Расходи 1933/34 1934/35 1995/56 105678 у хиљадама динара
Управни трошкови 3.248 8.964 8.463 10.046" Трошарина 5.899 5.853 5.939 7.452 Порез 2.346 2.206 3.998 2.045: Осигурање 154 200 195 234 Ненапл. потраж. 326 193 437 584 Чиста добит 2.037 9.031 2015 295!
Приходи | | Пренос добити 325 337 35: 354 Од робе 16.869: 17.065 17.809 20.380" Од кућа | 1.497 1.406 1.789 1.659 Разни приходн 359 535 374 219“ Збнр прихода-расхода 19.041 19.346 20.273 22.613
Приходн од робе износе 20,38 милнена, а трошкови производње ни продаје 20,36 милиона динара. То значи да добит на роби не износи више од двадесетак хиљада ди нара. У току неколико претходних година снтуација Је била још тежа, јер приходи од робе нису били у стању да покрију расходе. И прошле године је чиста добит постигнута једино благодарећн приходима кућа M разним приходима. Укупна чиста добнт, заједно са преносом из: претходне године, износи 9,25. милнона. На име Š% дивиденде (према 7% у 1935/86) исплаћено је 16 милнона.. (Остатак је овако подељен: резервном фонду 50 хиљада, тантијема 219 хиљада, за добротворне сврхе 25 хнљаде #' пренос на нови рачун 356 хиљада динара.
У управи су г. о: Сам Д Александер ·(претседннк), Мирослав пл. Лобе (потпретседник), Иво Александер, д-р'
Божидар Александер, инж. Драго Александер, Up Бранко _
Александер, д-р Ватрослав Рајнер H 1 Станко Шверљуга. У надзорном одбору се налазе г. : Марко Бауер, д-' Рене. Хирцлер, Антун Стниасни и сеју "Вински. _- =