Narodno blagostanje — dodatak

4 ћ | i 4 Ћ i FI

бр bilansa krajem septembra 1937 iznosi 2,15 miliona funti, odnosno za 440 hiljada funti više nego u prethodnoj godini. Ako se to preračuna u dinare, vidi se da Trepča Đilansira sa skoro pola milijarde dinara. Glavnica prema društvenim pravilima iznosi 1,125.000 funti šterlinga, a podeljena je na 4,5 miliona akcija od po 5 šilinga, od čega je do kraja septembra 1987 emitovano 4,473.457 komada, odnosno 1,118.364 engleske funte. Rezervni fond je iskazan sa 225 hiljada funti, što znači. da ie u odnosu na prethodnu godinu. povećan za 195 hiljada funti. I poreska rezerva je znatno veća. Ona iznosi 398 hiljada funti prema 161 hiljadi krajem septembra 1936. Čista dobit koja je stavljena na raspoloženje glavnoi skupžtini dostiže 316 hiljada funti. Tuđa sredstva gotovo ne Dpostoje. »Razni poverioci i rezerve« iznose svega 92,6 hilj. funti prema 44 hiljade krajem prethodne poslovne godine.

Gotovo polovina glavnice, 512 hiljada funti, odnosno preko 100 miliona dinara otpada na vrednost koncesije. Ostale investiciie bilansirane su sa 550 hiliada funti prema 504 hiljade krajem septembra 1936. Kod mašina i uređaja povećanje prema prethodnoj godini iznosi 29 hiliada funti, a kod zgrađa 17 hiliada. Ukupne investicije su prošle godine stvarno povećane za oko 94 hiljađe funti, ali se to odmah ne vidi, jer je s druge strane na ime amortizacije otpisano oko 45 hiliada funti. Prošle godine su porasle i zalihe robe sa 67 na 109 hiliada funti. Međutim, vrednost koncentrata je smanjena sa 52 hiljade funti u 1995/36 na 33 hiljade funti Krajem 1936/37. Gotovina i potraživanja kod banaka pokazuju stalni porast. Krajem septembra ova pozicija je bila iskazaпа sa ciglo 12 hiljada funti. Krajem 1936/37 ona dostiže 898 hiliada funti. Prema prethodnoi godini povećana je Za 261 hiljadu funti odnosno za 67,2%. Likvidnost preduzeća je neobično velika, jer na gotovinu i potraživanja kod banaka otpada oko 42% celokupnog obrtnog kapitala. Napominjemo, da od iznosa od 898 hiljada funti (gotovina i potraživanja kod banaka) обрада 86 hiljada funti na 4% blagajničke zapise našegr Ministarstva finansija. .

Upoređenje najvažnijih pozicija iz računa gubitka i dobitka pruža nam sledeću, takođe vrlo interesantnu sliku:

Račun gubitka i dobitka 30-1Х 30-1Х 830-IX 380-IX 1934 1935 193G 1937 u hilj. engl. funti Troškovi proizv. (nadnice) i prevoz 398, 4160 4269 519,7

- Rashođi

Opšti troškovi 341. 348. 372. 596 Plate, upravni troškovi 25,8. 244 311. 55,2 Вгшо дор: , 224,1 395,9 503,8 943,9 Od toga: Amortizacije 448 47,9 424 448 Poreska rezerva 187 404 592 266,7 Čista dobit 160,6 3076 402,2 632,4 Prihodi Od proizvodnje 6798 868,9 992,51,541,8 Ostali : O 219, 66 166 Zbir prihoda ili rashoda 682,5 871,1 999,11.558,4 Podela čiste dobiti : Interim-dividenda 669 720 1098 2235 Na raspol. gl. skupštini 1035 2421 2884 315,9 Rezervnom fondu — 400 300. 1950

Prihodi od proizvodnje iznose 1,54. miliona funti. U odnosu na prethodnu godinu veći su za 5,4%, a prema 1933/34 povećani su za oko 127%. To je u prvom redu posledica porasta svetskih cena olova i cinka i Oosetnog povećanja proizvodnje i prodaje pirita.

I na strani rashoda imamo u odnosu na prethodnu i na ranije godine povećanje gotovo kod svih pozicija. Već smo haglasili da je u prošloj godini došlo do povećanja troškova 'Đroizvodnje po toni prerađene rude. U vezi s tim, kao i

187 ·

s izvesnim povećanjem proizvodnje, porasla je i odnosna роzicija na strani rashoda sa 426,9 hiljada funti u 1985/36 na 519,7 hiljada funti u 1936/37 godini. Dakle, povećanje пероsrednih proizvodnih troškova iznosi 92,8 hiliada funti. Opšti .· troškovi su porasli za 22,4 hiljade, a plate i upravni troškovi za 4,1 hiljade funti. Kako dje prošlogodišnje ukupno povećanje rashoda iznosilo 119 hiljada funti, a povećanje ukupnih prihoda prema prethodnoj godini dostiže 559 hiljada i bruto dobit je morala porasti za čitavih 440 hiljada funti, sa : 508,8 hiliada u 19935/36 na 943,9 hiljada u 1936/J37 godini. Od · toga je upotreblieno 44,8 hiljada funti za amortizaciju, a 266,7 hiliada ie rezervisano za porez, tako da čista dobit za prošlu godinu dostiže 69392,4 hiljade funti.

Kad se doda ioš i prenos dobiti iz 1935/86 од. 32,05 hiljade funti, vidi se da ukupna čista dobit iznosi 664,5 hiljade engleskih funti. Od toga je dotirano rezervnom fondu 195. hiljada, a 223,57 hiljade isplaćene su Krajem juna 19837 na ime privremene dividende (09 pensa po akciji, neto). Uprava je predložila poslednioi glavnoi skupštini da se akCcionarima isplati još po 9 pensa po akciji, neto a ostatak od 92,26 hilj. funti da se prenese na novi račun. Dividenda za 1936/37 iznosi na taj način 30% neto prema 25% u prethodnoj, 20% u 1934/85 i 12% u 1933/34. godini.

Interesantno je znati koliko Trepča godišnje ostavlia u našoj zemlji. Prošle godine je izdato za neposredne troškove

"proizvodnje i prerade, ne računajući amortizaciju i poreze

ni plate upravnog osoblja, 425,57 hiljada funti, a za prevoz 94,09 hiliada ili ukupno 519,66 hiljada iunti, što čini više od 190 miliona dinara. To su uglavnom nadnice koje prima naše radništvo, pomoćni materijal kuplien u zemlji i vozarina državnih železnica. Opšti troškovi, plate i upravni troškovi iznose 94,8 hiljada funti odnosno preko 20 miliona dinara. I od toga iznosa troše se bar 2/8 takođe u našoj zemlji. Tome treba dodati poreze, trošarine, carine, prireze i razne druge namete koje naplaćuje država i samouprave. Prošle godine rezervisano! je za porez u Jugoslaviji 266,7 hiljada funti, odnosno preko 60 miliona dinara. Na taj način dolazimo do cifre od oko 200 miliona dinara. Trepča Mines Limited daje svome radništvu sve moderne higijenske udobnosti: nove kuće za stanovanje, osvellenje, školu za decu, bolnicu, knjižnicu, bioskop, predavanja itd. Sva je radna snaga domaća.

U upravi su g. g.: A. Chester Beatty, pretsednik; B. N. Banac, A. Chester Beatty mlađi, Sir Albert Bennett, Bart, J. A. Dunn, d-r G. Lučić-Roki, G. McPherson mlađi, Lt-Col. R. Micklem, C. M. G.; W. Selkirk, Arthur D. Storke, J. Whitehouse. Savetodavni inžinjer je g. Harold A. Titcomb, a glavni direktor za Jugoslaviju je g. A. S. Howie.

ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ПИВОВАРА И ТВОРНИЦА СЛАДА, ЗАГРЕБ |

Имали смо већ више пута прилику да нагласимо да опадање потрошње пива код нас није у толикој мери последица опадања куповне снаге потрошача, већ је у првом реду изазвано претераним оптерећењем пива државним и разним самоуправним дажбинама, које су се управо за време кризе стално и све више повећавале. Куповна снага потрошача у току 1936/37 године, сигурно, није била готово ништа слабија него у 1929 нли 1930 годипи. Међутим, потрошња пива у земљи у току прошле године (1936/37) није достигла ни две петине оне из година мире опште привредне кризе. Производња и потрошња пива у 1986/37 су у односу на неколико ранијих година, вема сумње, порасле. Али тај пораст не одговара ни издалека побољшању општих прилика и повећању куповне снаге, до кога је у последње време дошло. Због тога је и стање у нашој пиварској индустрији још увек врло тешко

Управа Загребачке дионичке пивоваре колстатује У свом последњем пословном извештају да је тражња за пи-