Narodno blagostanje — dodatak
LS U
U 1937 broj ulagača porastao je za 64 hiljade, a izmos uloga na štednju za 267 miliona din., na 1 milijardu 949 miliona. U odnosu na 1929 u 1987 broj ulagača se povećao za 8 puta, a iznos uloga za skoro 12 puta. Kraiem 1937 prosečan ulog je iznosio 2.632 din. prema 2.893 din. u 1936 s. 2.360 din. u 1985 g., 2.296 din. u 1934 i 2.132 din. krajem 1933 godine. Postoji, dakle, namera ulagača da uloge ostave što duže u Štedionici. Kada je Poštanska štedionica počela da organizuie ovu granu poslovanja, ona je imala za cili da prikuplja samo najsitnije i najudalieniie neuposlene ušteđevine. Međutim, posle izbijanja bankarske krize u 19831 godini ona je silom prilika bila primorana da prima i veće uloge. Ali treba naglasiti da;ih ona ne prima rado, ier ne želi da konkuriše privatnim novčanim zavodima. Na uloge iznad 100 hiljada ona ne odobrava uopšte kamatu, a na ostale plaćala ie u toku 1937 po 4% godišnje. Odobrena kamata u 1937 iznela je 42, miliona dinara, a od toga je otpalo 1,27 miliona na 3%-tni rentni porez.
4. Sopstvena sredstva U pasivi imamo tri važne pozicije: uloge na štednju, uloge po ček. računima i sopstvena sredstva. Kretanie uloga na štednju i po čekovnim računima već je prikazano. U odnosu na prethodnu godinu zbir svih uloga je porastao za 641 milion i krajem 19937 dostiže 3 milijarde 89 miliona din., što znači da je u odnosu na 1930 gotovo utrostručen. Što se tiče sopstvenih sredstava, ona se u stvari sastoje samo Iz čistog dobitka i fondova. Poštanska štedionica nema sopstvene glavnice, jer je čisto državna ustanova. Međutim, fondovi su znatni i rapidno rastu, pošto im se dodaje pored sopstvenog prihoda i 30% od čiste dobiti, koja se poslednjih 5 godina kretala izmedu 51,4 i 61,5 miliona dinara. Krajem 1937 svi fondovi ukupno iznose 159,8 miliona, prema 112,6 miliona u 1936 i samo 292 miliona dinara u 1933 godini. Sa dotacijom iz prošlogodišnje dobiti fondovi su dostigli visinu od 178,2 miliona. Postoje tri fonda: rezervni, za kursne razli-
Ке па efektima i za sumnjiva potraživanja.
5. Struktura aktive
S obzirom na ogromne iznose akumuliranih sredstava, dobila ovde i struktura aktive naročitu važnost. Na prvom mestu se postavlja pitanie gotovine. Zbog specijalnog kaTakteya čekovnih računa kao i uloga, a zatim i zbog teških prilika koje smo imali posledniih godina na našem novčanom tržištu, Poštanska štedionica je uvek podržavala vrlo velike gotovine (u kasama i na žiro-računu kod Narodne banke). Na primer, krajem 19835 i 1936 tuđa sredstva su joj bila pokrivena sa 20% gotovim novcem. U toku 1937 likviditet Štedionice je neobično porastao. Gotovina je povećana sa 483 miliona krajem 1986 na 1 milijardu 5 miliona u 1937 godini. To znači da su tuđa sredstva pokrivena sa 324% gotovim novcem.
Sa izvesnih strana se traži, da državni novčani zavodi preuzmu one funkcije koje su pre bankarske krize vršile Drivatne banke, odnosno da daju kredite privatnoj privredi. Prema jednom drugom gledištu prikupliene nacionalne uštedevine treba dirigovati u kredite državi i državnim ustanovama, u opštu korist, jer se i ovakvim kreditima navodno čine ogromne usluge narodnoj privredi. Kako je ovai problem rešila Poštanska štedionica, naibolie se može Videti iz niene politike plasiranja.
Kao što se vidi iz priloženog bilansa, krajem. 1937 bilo је plasirano 756. miliona u hartije od vrednosti, 33 miliona u lombardne zajmove i 1 milijarda 404 miliona u kredite po tekućim. računima. Nepokretnosti su bilansirane sa nešto ispod 100 miliona, što: znači da za njihovo pokriće ne treba ni 60% sopstvenih sredstava. U odnosu na prethodnu godinu portfeli hartija od vrednosti je povećan za 237 miliona, a prema 1935 je više nego udvostručen. Inače, ioš od 1981 godine ovai
i sss;
6
plašman stalno raste. Ranije je to bilo u vezi за vršenjem »open market policy«. Međutim, u toku poslednje dve godine Poštanska štedionica niie Rkhupovala na tržištu državne hartile od vrednosti, pa to ne može biti ni iZVOTr povećanja njezinog porfelia. Pre će biti da povećanje dolazi od preuzimanja petogodišnjih bonova za izvođenje javnih radova, od kojih je do sada izdato za 600 miliona, a ođ čega je Poštanska štedionica primila jednu trećinu. Izgleda da ona nile preuzela ni jedan paket blagajničkih zapisa Ministarstva finansija za isplatu letećeg državnog duga liferantima, ali nien portfelij nije ni najmanie uvećan eskontom ovih zapisa, pošto se njihovi imaoci uopšte ne pojavljuiu da traže eskont, a skadirane zapise хатепјији novima. Povećanje fonda kursne razlike efekata u pasivi ukazuje na to, da ie na povećanje njezinog porifelja hartija od vrednosti delom uticao |] porast kurseva, iako je jedan deo viška vrednosti prebačen u fond za kursnu razliku.
Dužnici po tekućem računu u ioku poslednje četfiri godine pokazuju sledeće promene (u milionima dinara):
1934 1935 1936 1937
Državna nadleštva (krediti) 806,3 969,5 1,176,2 1.072,9 Prolazni dug. pošta 119,8 101,0 2126) | | 1687 Novčani zavodi 198,9 1791 128,8 1757 Strani komitenti 0,2 0,2 0,2 0,1 Komunalni zaimovi 21,6 17,0 59,6 45,0 Svega 1.146.6 1.95098 1.480,5 1.404,4
Među tekućim računima zauzimaju prvo mesto krediti državnim nadleštvima, koji krajem 19837 iznose 1 milijardu 783 miliona, odnosno za 100 miliona manje nego u 1936 (u kojoj je ova pozicija u odnosu na 1935 godinu bila povećana za 206 miliona). Poštanska štedionica napominje u svom izveštaju da su krediti Glavnoi državnoj blagajni kao i krediti ostalim državnim nadleštvima potpuno sređeni, i to kako u pogledu finansijskog fundirania, tako i u pogledu formalnog ozakonjenja. U toku 1937 njihov servis je bio besprekoran.
KHrediti novčanim zavodima iznose 117,7 miliona, što znači da su u toku 1937 opet nešto smanjeni, ali bez ikakvog pritiska od strane Poštanske štedionice. Banke-dužnici od svoje volje sve više prečišćavavaju i sreduju svoje stanje,
_ ograničavajući obim poslova.
6. Račun gubitka i dobitka
U vezi s porastom uloga na štednju stalno se povećavaju i rashodi na kamate. U 1937 oni iznose 49,5 miliona. Pada u oči da je povećanje izdataka za plate i dodatke, kao i materijalnih izdataka sasvim neznatno, uprkos ogromnom роrastu poslovnog volumena. Materijalni izdaci u toku 1937 bili su čak za 12% manji od onih u 1931. Toje dokaz najriSoroznije štednie. Bruto prihodi Poštanske štedionice, koji takođe pokazuju iz godine u godinu znatan porast, dostigli su u 1937 visinu od 195 miliona. Od toga otpada 63,85 miliona na kamate, 37 miliona na prihode od efekata i 19,68 miliona na pristoibe i provizije. U odnosu na 1936 godinu u 1937 su prihodi od kamate nešto opali, što je prirodna posledica smanjenja dužnika i ogromnog povećanja gotovine. Prihodi od efekata su porasli, a tako isto i oni od provizija i pristojbi.
Čisti dobitak u 1937 iznosio je 61,46 miliona. Od toga je upotreblieno 18,44 miliona odnosno 30% za povećanje rezervnog fonda, 180 hiliada za nagradu članova Nadzornog veća, 1,593 miliona za tanfiijemu osoblja, 614 hili. za zdravstvene ciljeve Udruženja pošt.-te]l. službenika, 1,28% miliona su uneta u Fond za pomaganie zadrugarstva, a ostatak od 39,46 miliona ide državi kao čista dobit odnosno kao budžetski prihod Poštanske štedionice. )
U nadzornom veću su gospoda; Ing. Dobrosav Ratajac, pretsednik; Svetislav Đorđević, d-r Milutin Bošković, d-r Bojan Pirc, Nikola Dragović i d-r Milan Horvatski, članovi. Generalni direktor je g. d-r Milorad Nedeliković.