Narodno blagostanje — dodatak

dine:"sur bili i :režidski troškovi sa 4,29 mil. za:394 hili,veći nego u 1936, uglavnom zbog: povećamia javnih. dažbina. Za štete: u: 1997 isplaćeno je: 1,29 mil., za' 570 hili:"više nego u prethodnoi godini. Uprkos tom ogromnom povećaniu, Drocenat šteta ie još uvek znatno. ispod tehnički dozvolienog. To je posledica rigoroznoe zakliučivania poslova ı doslednoge ргеčišćavanja svih portfelia. :ı

| Kretanie premija i šteta kod pojedinih grana osiguranja vidi se iz sledeće tablice, u kojoj nalazimo novi dokaz za veliku obazrivost uprave prilikom zakliučivanja poslova

(po odbitku udela reosigurača — u hiliadama dinara). Ргепије — пего · 1932 1934 1936 1937 Život - 2499 2.739 3.626 3.593 Požar 1.905 1.617 1.499. 1.443 Ostale grane 379 217 449 561 Ukupno 4.713 4.573 5.497 5.597 Štete — neto ___Život 430 300 470 570 Požar 633 208 | 195 482 Ostale grane 71 54 59 249 Ukupno 1.134 569 724 1.294 Štete u "/q premija Život 17,7 11,0 13,0 15,8 Požar 33,2 12,8 13,6 33,4 „Ostale grane 18,7 24,8 13,4 43,1

Na ime premija života naplaćeno je u 1987 godini neto 3,59 mil., a štete su iznosile 570 hilj. odnosno 15,8%o. lako je ovaj procenat u odnosu na prethodnu godinu nešto porastao, on je neobično povoljan i ioš ie daleko ispod matematski dozvoljenog procenta. Poyećanje šteta u grani »požar« je znatno. Posle 1932.odnosni procenat nije bio nikada veći od 20,83%/. U 1937 godini dostigao. ie 33,4%0. I to je još uvek povoljno, jer se kod osiguranja protiv požara tek procenat od 40% može smatrati kao normalan. Jedino je kod raznih sporednih vrsta osiguranja prošlogodišni! procenat šteta bio nepovo-. lian. Međutim, sporedne grane osiguranja, u poređenju sa »životom« i »požarom«, igraju samo neznatnu ulogu u DOslovaniu »Srbije«, tako da rezultat ukupnog poslovanja potpuno zadovoljava. Isto tako je bio zadovoljavajući i efekat reosiguranja, što znači da >»Srbila« ima yrlo povoline ugovore sa reosiguravajućim društvima. Inače, udeo reosigurača je nešto povećan. To je novi dokaz za obazrivost kojom >»Srbila« vodi svoje poslove.

Račun izravnania

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara

Blagajna 263 334 321 .. 330 Tek. računi i ulozi 28.479 30.098 31.926 32.716 Мерокте он 8.347 8.246 8.115 7.990 Hartije od vrednosti 2.288 3.620 4.012 4.538 Тајтоу! па ропзе 2.062 2.166 2.526 2.807 Inkaso i centrala : 1.319 1.405 1.956 2.202 Nameštaj 42 38 55 50 Перо гег. ! ргеп. ргет. 1.494 1.561 1.678 1.369 (0515. 1 теозје. 46 — јек г ~— = == 1.318 Razna imovina 2.314 2.082 1.682 1.787 Kaucije, garantije itd. 13.892 13.075 9.244 9.091

Pasiva Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Fondovi razni j 7.646 7.996 8.208 8.423 Kursna razlika efekata 200 460 679 1.208" Prem:iske rezerve:

život 19842 20908. ~ 9301) 24509

požar 4.198 4118 4.114 4.126

| iranspotšt II __ 60% — 655 · 715 746 стезтест) 516. МЕ JO 13 118 | 10 ~ uzgredne grane | 466. -. 208. 97 195. razne rez. života 273 | 977 1257 260:

Ukupno · (24.731) (26.270) (28.408). (29.941) Rezervisane štete | 607 . 776 968 880. Тек. гас. оче. 1 reosig: _ 2031 1.548 1.352 1.871 Razna pasiva 830 673 759 760 Tantijema __ 504 537 -567. 578 Dobit za podelu 1.060 . 1.290 1.388 - 1.400 Polagači kaucija 13.892 13.075 ::9.244 ·- 9.091 Zbir bilansa . . 61.499 62.625 61.516 64.150 Obrtni kapital 47.607 49.550 52.279, 55.059

Neobično je interesantan i račun izravnanja »Srbije«. Obrtni kapital stalno se povećava i Kraiem 19837 dostigao je visinu od 55 miliona. Povećanie prema 1936 iznosi 2,8 miliona. Poznato je da su kod osiguravajućih društava sopstvena sredstva u poređenju sa tuđim sredstvima i premiiskim rezervama obično sasvim neznatna. Ako se izuzmu rezervne premije, vidi se da »Srbija« u stvari nema ni tuđih sredstava ni poverilaca, dok su ioj sopstvena sredstva srazmerno vrlo znatna. Glavnica iznosi }0 mil., a razni fondovi i kursna razlika efekata dostigli su visinu od 9,65 mil. To znači da se više od jedne trećine obrinog kapitala sastoji iz sopstvenih sredstava. Celokupne premijske rezerve sa rezervisanim štetama iznose 30,89 miliona, dok pasivhi tekući računi i »razna pasiva« zajedno jedva prelaze dva i po miliona. Kao što se vidi, »Srbija« je finansijski odlično fundirana.

Oko tri petine obrtnog kapitala, naime 38,05 miliona, otpadaju na raspoloživu gotovinu | likvidna potraživania kod raznih novčanih zavoda. U prvoklasne hartije od vrednosti, gotovo iskliučivo državne ili one za koje garantuje država, plasirano je 4,5 miliona, u zaimove na polise 2,8 miliona, a u nepokretnosti 8 mil. din. Depo rezervnih i prenosnih premija iznosi 1,97 miliona, »inkaso<« 2,2 miliona, a razna imovina 1,78. mil. din. Teško je danas i zamisliti bolji ı sigurniji plasman raspoloživih sredstava. Inače, sredstva rezervne premiie Života, koje iznose 23,6 mil. ovako su plasirana: u nepokretnosti 7,683 mil., u zaimove po polisama 2,8 mil., u državne hartije od vrednosti 719 hili., u uloge na knjižice i tekuće račune 11,23 ти. : Као деро kod drugih društava 1,93 mil: din.

Posle pokrića potrebnih otpisa ı svih rashoda završena je računska 1937 godina sa dobitkom od 92 mil. 228 hilj. prema 2,14 mil. u 1936. Tome treba dodati i dobitak na kursnoi razlici efekata od 597 hiljada, koji je iznos unet neposredno· u odgovarajući fond. Na taj način ukupni dobitak za prošlu godinu dostigao je 2 mil. 755 hilj. odnosno 97,55% od glavnice. Iskazani čisti dobitak ovako је роде еп: 214 ћиј. зреcilalnom rezervnom fondu, 578 hill. za tantijemu, 36 Bili. za dividendu osiguranicima i 1,25 mil. za 1|21/2%5 dividendu akcionarima, dok se ostatak od ]50 hili. prenosi na помј гаčun. Od 1999 do 1931 dividenda je iznosila po 15% godišnje, od 1932 do 1934 po 10%, a u toku poslednje tri godine po 121/50/0 godišnje, jednako kao i za 1998 г., и Којој је glavnica »Srbije« bila povišena sa 5 na 10 mil. dinara.

U upravi se nalaze gospoda: Miloš Savčić (pretsednik), Vasa U. Jovanović (potpretsednik), Krsta Li. Miletić, Aleksandar Acović, Dušan Milijević, Kosta L. Timotijević, Vlade-" ta M. Savčić, Milorad M. Radoilović, Žika Janković, Milan Lujanović, Svetozar · M. . Savčić i Jovan M... Jovanović. U .nadzornom odboru se nalaze gospoda: Stevan V. Gajić (pretsednik), Milan O. Maksimović (potpretsednik), Milivoje Obradović, Ljubomir Bojović, Mihailo Ž. Janković i MilenkoM. Savčić. Generalni direktor je g. Stevan M. Milovanović..

Бе БЕБЕ Ба