Narodno blagostanje — dodatak
. Slovania »Srbija« nije ni
· ffjaua H aKpenHyruHHwa aa Момна: дин. Сопствена средства "износе 25 милиона: Од тога отпада 20 мил. на тлавницу, i SMB. Ha? фондове и 2 мил. “на неподељени чисти добитак.
(Е У активи видимо пре свега да на готовину отпада по прилици једна петина обртног капитала, односно преко 20 милнона, за 3 мил. више него у 1936. То значн да банка није жалила потребне жртве за одржавање своје ликвидности на примерној висини. Дужници по текућим рачуни-
· ма: показују“ повећање од 4 мил. на 60,5 мил. а есконтова-
не менице су порасле са 6,2 мил. у 1936 на 17,9 мил. крајем 1937. Непокретности-и намештај билансирани су непромењено са 5,2 мил. динара.
Активна и пасивна камата нису исказане засебно, већ у виду салда, и то на страни прихода — заједно са провизијама и осталим приходима. Овај салдо-у 1936 износи 4,22 према 4,37 мил. У претходној години, док се пре кризе кретао око 8 мил. дин. На страни расхода примећује се најригорознија штедња. Управни трошкови и плате сведени су на најмању меру. Плате су у 1937 износиле 2,34 мил. за 120 хиљ. мање него у 1986, а управни трошкови и порези исказани су са 1,67 мил. према 1,79 мил. у претходној години. Прошле године није било нових отписа, пошто су сви губици већ елиминисани ранијим отписима. Иначе, сви отписин од почетка 1930 до краја 1937, урачунавши и отпис намештаја, износе око 8 мил. дин. То је сразмерно незнат-
"на свота и потврђује нам да су банчини послови заиста пру-
жали максимум сигурности. Добитак за 1937, без преноса, износио је 203 хиљ. дин. и опет је пренет на нови рачун.
У управи су ге: инж. Сава Улмански, потпретседник; Марко Бауер, Хуго Дајч, Ком. Чезаре Меркагора. Каб. Карло Скоти и д-р Џузепе Цуколи. У надзорном одбору се налазе гг.: д-р Божидар Александер, Ком. Ђулио Манфредини, д-р Владимир Маркудин, н Каб. Гвидо Шварц. Дирекгор су глг.: федерико Нојман и Херман Шосбергер.
»SRBRIJA« PRVO SRPSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE U BEOGRADU
Osetno. poboljšanje opštih privrednih prilika nije. molo ostati bez povoljnog uticaja ni na poslovanje naših osiguravajućih društava. Smirivajuće je delovao i sporazum o jednakoj primeni premijskih tarifa elementarnog osiguranja, Rloji je stupio na snagu početkom marta 1936. Međutim, bilo ie i činilaca koji su otežavali rad. Zbog maksimiranja Каmatne stope na uloge izvori prihoda iz, kojih društva dopunjuju svoja vanredna garahina sredstva i dalje su dosta skromni. S druge strane su javne dažbine i razni патен роkazivali tendenciju porasta. Štete su takode uvećane. Naizad, u grani Životnih osiguranja došlo je do pojačanja konkurentske borbe, koja se ogleda u iskopčavanju osiguravanja Дамапјет raznih tehnički nedozvoljenih popusta. Posle 33 godine skroz obazrivog i u svakom pogledu ispravnog pomogla ni htela da pode tim nezdravim putem, jer je svesna činjenice da premijske stope ne Smeju biti proizvod samovolje osigurača nepo produkat tenički ispravne kalkulacije rizika.
Uprkos svim teškoćama prošlogodišnje poslovanje »Srbije« završeno je s potpuno zadovoljavajućim rezultatom. 'Obim posla je povećan, kao što nam to pokazuje i sledeća tablica, u kojoj smo uporedili zbif osiguranih glavnica po Dojedinim granama odnosno zbir vrednosti polisa koje su bile na snazi krajem godine (u mil. din.): “|
<odine Život Nesr. sluč, Požar Uzgr. grane „Ukupno 1930 470. 30 2.690,1 | 218,4 2.985,8 .1951 5207 | 407 ı 20907. 9286. 52576
57
i 93% | АЕ | 508 | 284747 | 20567. | 21800 >
51985 „ 75200 1 460 27070. | 1950 | | 2985,0 1934 796 | | 890 2.709,4 11574 29854 1985 88,9 57,3 2.649,6 22087. | 20961 1996 95,5 31 2.608,7 21638. 28556 1937 979. | 56,8 2.605,1 " 267,8 3.007,7
Maksimalno stanje osiguranih glavnica imali smo u 1931 godini, sa 3,96 milijarde. Ovaj volumen se zatim gotovo stalno smanjuje, na 2,95. milijarde krajem 1936 godine. U toku prošle godine dolazi do preokreta i do porasta ukupnog zbira osiguranih glavnica za 56 miliona, na 3 milijarde 77 miliona dinara. Interesantno uje da se osigurane glavnice u pojedinim granama. nisu kretale na isti način. Najlepši napredak pokazuje osiguranje Života. Osigurane glavnice u ovoj grani krajem 1929 iznosile su samo 832 miliona. Posle toga se stalno povećavaju i u 1937 dostižu 97,9 miliona. To znači da su u međuvremenu utrostručene. Prošlogodišnie povećanie nije znatno, jer je »Srbija«, u vezi sa već spomenutom teškom konkurentskom borbom, nastojala jedino da održi svoi porifeli. Opadanje osiguranih glavnica Kod »požara« je znaino usporeno. Smanjenje u prošloi godini iznosi samo 3,6 mil. prema 41 mil. u 1936 godini i 60 mil. u 1935: Naiveći porast pokazivale su u toku prošle godine Ето grane« |I osiguranje protiv nesrećnih slučajeva.
Račun gubitka i dobitka u neto-ciframa, dakle po odbitku udela reosigurača, ovako izgleda:
Račun gubitka i dobitka
Prihodi :1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara
Prenos dobiti 18 60 40 88 Rez. i pren. premije 19:105 20.459 ~ 21.825 93.567 Rezervisane štete 610. 607 776 968 Premije neto 4.578. 4.993 5.497 8.597 Dažbine 938 966 950 1.020 Kamata | 1788... 1879 1.969 9.077 Od nepokretnosti 16% 1.688 1676 1.672 Razni prihodi ~ 700 40) 30 94 10. Kursna razlika 586 | 1 На
Rashodi | | Isplaćene štete - | 562 . 834 724 1.294 ј5р]. doživ. osiguranja 387 - 436 613 . - 785 Otkupljene polise 607 441 415 545 Vraćene premije 4 6 15 1 Kamata 129 109 116 "120 Režiiski troškovi 4.307 3.921 3.971 4.295 Otpisi g 146 173 140 Vatrogasna taksa · 60 — 60 60 Rez. i pren.. prem. 20.459 21.809 23.567 24.630 Rezervisane štete | 607 776 968 880 Орбет rez. fondu 278 - 150 — Čista dobit 1.874 2.049 2.140 2.228 Zbir prih.-·i rash. 29.976 30.677 32.751 35.000
Ukupni prihodi »Srbije« pokazuju stalnu tendenciju porasta. U 1997 oni su iznosili ravno 35 miliona prema 29,27 mil. din. u 1994 i 25 mil. u 1929. Najveći porast imamo kod rezervnih i prenosnih premija, koje se kraiem svake godine javliaiu kao rashod, a početkom godine kao prihod. Sa ciglo
- 10 miliona početkom 1929 ova vpozicila je porasla na 24,65 mil. krajem 1997. Prihodi od premija biii su najniži u 1955
godmi sa 4,3 mil. Posle toga stalno rastu i u 1937 iznose 5,6 mil. Na ime dažbina naplaćeno ije u prošloj godini 1,09 mil., za 70 hilj. više nego u 1936. Nepokretnosti donose vrlo lepu гети — oko 20% od njihove bilansne vrednosti. Inače, kod prihoda od nepokretnosti nije bilo većih promena, a prihodi od kamata posle 1933 pokazuju tendenciju porasta. Prošle go-