Narodno blagostanje — dodatak

јер је она изгубила глас најрентабилније културе, какав је раније уживала. Они се радије одају гајењу пшенице, кукуруза, уљане репице и разних других индустријских биљака, из простог разлога, што цене овим производима показују тенденцију пораста, док се код садашње цене шећера и садашње трошарине, цене репи не могу повеђати. Да би се за текућу годину осигурала довољна количи-

на репе, Осијечка шећерана се је обавезала да ће продуцентима репе платити извесну минималну цену, независну

од садржине шећера у репи. Потешкоће код овогодишњег контрахирање репе, и то не само у Осијеку него и код других шећерана, указују још једном на потребу да цену репе и шећера треба поставити на другу базу. Ако се повиси цена репе, мораће се направити и други корак, или повисити продајна цена шећера или смањити трошарина. Повисити цену шећера — значило би сужавати и даље потрошњу. Тај пут не ваља, јер је шећер код примитивне исхране нашег народа још увек луксуз, н постаје луксузнији што је скупљи. Остаје само да се снизи трошарина.

(Осетније смањивање трошарине на шећер имало би за последицу знатније повећање потрошње, а у вези с тим не би се смањио ни укупни приход од трошарине. Када би се трошаринска стопа смањила на половину од данашње, знатно би се повећала површина под репом, а порасла би и куповна снага земљорадника. Сматрамо да је већ крајње време да се приступи решавању овог важног питања. Уколико се садашња ситуација не измени, треба се бојати да ће се сасвим убити интерес за производњу репе. Уместо досадашње хиперпродукције, могли бисмо лако остати без сопствене производње шећера, и то код 8 сјај но опремљених фабрика, које су у стању не само да покрију целокупну домаћу потрошњу, него и да баце знатне количине шећера и на светско тржиште.

Биланси Осијечке фабрике шећера за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934-85 „193536 1986-37 1937-38 У хиљадама динара

Инвестиције 61.712 61.717 62.496 64.959 Инвентар 2.719 2.700 2.669 2.672 Залиха робе 44.077 38.685 47.559 17.864 Материјал 2.265 2.464 2.157 2.892 Семе шећ. репе 1.452 755 470 918 Дужници 17773 39291 96.722 — 49:750 Готовина — 689 501 409 Ефекти 7.510 7.510 8.586 7.431 Губитак-салдо 3.039 6.735 — 3.042

Пасива Главница 30.800 30.80 30.800 30.800 Резервни фонд 47946 | 47.246. 4051 „40511 Фонд курсне разлике 7.304 7.304 7.304 7.804 Фонд амортизације 28.246 31.050 33.890 33.890 Повериоци 97.389 44.145 47.667 — 37.432 Добитак а ___- 988 === Збир биланса 141.051 „160.545 161.160 149.937

Рачун губитка и добитка

Расходи Производња шећера 28.962 28.945 36.858 17.861 Пословни трошкови 5.268 5.296 5.763 5.759 Губитак. на ефектима 872 — — Отпис. дубиоза | с = 1.734 126 Порези | 907 1.076 672 497 Амортизација | 9.805 » 2.804' 9,840

Пренос губитка — 3.089 _— АЦА) Добитак — —— 988 _____

Приходи Од производње ___ 95.05 34.426 48.855 19.718. Пренос добити 759 988 Губитак-салдо 3.039 6.735 —— 3.042 Збир прих.-расх. 38.814 41.161 48.885 23.743

Осијечка шећерана билансира сваке године на дон 81 марта. Збир биланса крајем прошле године износио је округло 150 милиона динара, за 11 милиона мање него крајем претходне године, У пасиви видимо да су сопствена средства фабрике, која износе 1125 милиона, остала потпуно непромењена. Једино треба споменути да се, уместо добитка од 988 хиљада који је крајем 1936/37 био пренет на нови рачун, ове године јавља опет салдо губитка у активи од 3,04 милиона. Према одлуци последње главне скупштине овај губитак треба да се отпише на терет резервног фонда. Сопствена средства фабрике, урачунавши и фонд амортизације, износиће после тога 109,46 милиона. Насупрот томе стоје повериоци са износом од 37,43 милиона. У односу на претходну годину повериоци су смањени за преко 10 милиона. То је повољна чињеница, а омогућена је смањењем залиха робе са 475 милиона динара у 1936/37 на 17,8 милиона у прошлој години.

(С обзиром на смањење залиха за око 30. милиона, могло се је очекивати и јаче смањење обавеза предузећа. До тога није дошло, јер су повећане и готово све позиције у активи. Пре свега треба споменути пораст дужника са 36,7 милиона у 1936/37 на 49,7 милиона у прошлој години. То је у вези са појачањем продаје шећера. Инвестиције показују такође пораст, са 62,50 милиона у претходној на 6496 милиона у прошлој пословној години. Учињене су извесне нове инвестиције, које омогућују снижење сталних режија. У истом циљу врше се и разне реконструкције, за које се употребљавају и неке добро одржане машине и направе преузете од усорске шећеране. И залиха семења показује повећање од око 450 хиљ, дин, а рачун материјала од 635 хиљада. Једино је рачун ефеката смањен, са 8,58 милиона у 1936/37 на 7,43 милиона у прошлој години.

У рачуну губитка и добитка, због мале количине прерађене репе, испољили су се у појачаној мери сви неповољни моменти који су утицали на пословање фабрике. Приходи од пронзводњеу прошлој години износили су свега 19,71 милона према 48,85 милиона динара у 1936;37, дакле за преко 29 милиона динара мање. Трошкови производње шећера опали су само за 195 милиона а пословни трошкови не показују знатнијих промена. Природно једа се код овако слабог пословног резултата морало одустати од амортизације инвестиција, која је последњих година износила око 2,8 милиона динара годишње. Отпис дубиоза износи у 1937/38 години 126 хиљада према 1,73 милиона динара у 1936/37. Као што видимо, пословни резултат је катастрофалан. У управи су господа: Антун пл. Михаловић (претседник), Антонин Тиле и д-р Никола Костренчић (потпретседници), инж. Владимир Храховина, Франтишек Хрушка, Отон Кноблох Вучански, Лазар Лађевић, Фране Паулић, Антон Шалек и Јосип Ф. Шмид. Чланови надзорног одбора су гспода: инж. Будислав Цвијановић, Антун Хржић, Фрањо Павличек, Рихард Пискачек и Анте Шкарда.

VELIKOBEČKEREČKA FABRIKA ŠEĆERA A. D., PETROVGRAD

Zbog velikih stokova neprodatog šećera, koji su Dprelazili iz godine u godinu i vezali ogromne kapitale, i Velikobečkerečka fabrika šećera bila je primorana da za 19937 pogodi manju površinu Za setvu šećerne repe. Tu nije bilo drugog leka, jer su svi predlozi u pogledu smanjivanja troša-