Narodno blagostanje — dodatak

Рачун губитка и добитка

Расходи 1935. 1996. ~. 1937. Пословни трошкови 6.042 7.884 10.989 Амортизација 501 208 290 (Отпис дубоза — 41 19 Чисти добитак 12 529 828

Приходи Пренос добитка — 6 94 Пословни приходи 6.555 8.656 12.027 Збир 6.559 8.662 12121

Бруто приход од фабрикације и продаје у 1937 износи 12 мил. дин., за 4090 више него у претходној односно за 83%/0 више него у 1980 години. Предузеће је уз сразмерно повољне цене пласирало прошлогодишњу продукцију фабрике за прераду лана и конопље, а проширило је и круг муштерија за производе предионице и ткаонице. Пословни трошкови показују такође тенденцију пораста, што

је и разумљиво с обзиром на проширење производње. Они

су износили нешто испод 10 мил. дин. према 7,88 мил. У 1986 и 6,04 мил. дин. у 1980 години. Отписи ненаплативих потраживања били су ранијих година знатни. Због тога се у последње време роба углавном више и не даје на вере-

сију. С обзиром на то је сада као што је већ споменута, и износ дужника сразмерно незнатан, а безначајни су и отписи длубиоза.

Чисти добитак у 1937 био је за око 40% већи него у претходној години. Исказан је са 728 хиљ. дин. односно — ако му додамо и пренос из 1936 — са 823 хиљ. Од тога је употребљено за исплату 7'/о дивиденде 455 хиљ., за тантијему управи и награду надзорном одбору 78 хиљ., за дотацију резервном фонду 173 хиљ. а остатак од 117 хиљ. пренет је на нови рачун.

„УКОД“ ТВОРНИЦА УКОЧЕНОГ ДРВА И ФИРНИСА JL JU, СУШАК

Предузећа за детаљну механичку обраду и хемијску прераду дрва су код нас доста ретка, иако имамо доста развијену шумску индустрију. Као што је познато, она се бави углавном само резањем и пилењем грађе. Због тога и код нашег извоза шумских производа стално преовлаБује непрерађена роба. Највише се извози тесана и резана грађа док извоз готових производа игра сасвим споредну улогу.

· „Укод", творница укоченог дрва и фирниса д. M. Ha Сушаку је једно од наших водећих предузећа за детаљну прераду односно обраду дрвета. Фабрика је пуштена у погон пред крај 1931 године. Она има најмодернија постројења за израду т. зв. шперплоча, панелплоча, фирниса и сличних производа и упућена је у првом реду на извоз. Фабрика је основана готово у најгоре доба, за време саме кризе. У годинама кризе, упоредо са општим опадањем "нашег извоза дрва, смањивао се и извоз укоченог дрва и других производа које израђује „Укод". Све до завођења санкција према Италији губици су ипак избегнути. Биланс за 1935 морао се је, међутим, закључити са губитком од 479 хиљ. дин. То није једина последица санкција. Да би се надокнадио губитак талијанског тржишта предузеће је било приморано да форсира извоз у другим правцима. Оно је тако развило и врло живо пословање са Палестином. Међутим, ту су се јавила и дубиозна потраживања, тако да је до краја 1936 губитак „Укода" био порастао на 1 мил. 437 хиљ. дин. У току прошле године упркос повећању. прахода од фабрикације за преко 509, губитак је порастао за даљих 58 хиљ. на 1 мил. 495 хиљ. дин. То значи да је изгубљено већ скоро пола главнице, која од оснивања предузећа износи 3 мил. динара.

Предузеће ипак има много изгледа за успешан развитак. Губитак због санкција и онај у вези са пословањем у Палестини претставља нешто сасвим изузетно. То су би-

145

ли случајеви више силе, а не редовна појава. Главно је да је предузеће имало снаге да их поднесе. Иначе, да није било поменутог отписа дубиоза, прошлогодишње редовно пословање могло је да буде закључено са чистим добитком ол око 1 мил. дин. То значи да су општи услови за његсв развитак ипак врло повољни. С обзиром на то смо убеђени, да ће „Укод“ већ 1938 пословну годину моћи да закључи са потпуно задовољавајућим резултатом. Предузеће је у току прошле године и реорганизовано. Предмет пословања је проширен, тако да се оно више неће бавити само производњом шперплоча и фирниса и трговином таквом робом него и другим пословима трговине и индустрије дрва и шумске привреде. Поред тога је донета и одлука о повећању главнице са 3 на 6 мил. с тим да се утврђивање рока и начина емисије, као и емисионог курса нових акција препусти закључку управе.

Ево биланса „Укода' за неколико последњих година.

Актива 1933. 1934. 1936. 1937 у хиљадама динара Инвестиције 15.561 15.262 14.327 16.975 Благајна 5 7 22 15 Новчани заводи 186 — 104 13 Менице 147 170 46 107 Дужници 1.708 2511 3.320 2.447 Po6a 5.616 6.738 4.124 5.058 Губитак — —— —— 1.436 1.495 Пасива Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Пореска резерва — — 424 194 Повериоци 20.198 21.702 19.863 23.022 Преносне ставке — 1 92 5 Чисти добитак 20 30 —_ Збир биланса 23.218 24.733 93.380 26.221 Расходи Пренос губитка — — 472 1.436 Трошкови 1.131 1.190 1.919 1.883 Порези — —___ 790 23 Камате 981 208 — = Дубиозе 21 51 52 1.158 Амортизација — 449 1.086 = Чисти добитак 21 30 = == Приходи Рачун фабрикације 2.147 1.908 1.927 3.005 Курсна разлика — — 255 Пренос добитка 21 21 Губитак — — 1.436 1.495 Збир прих. или расх. 2.159 1.929 3.619 4.500

Инвестиције су у току прошле године повећане за 9,65 мил. на нешто испод 17 мил. дин. На њих отпада око 65% целе активе. На робу отпада даљих 20%/, а на дужни ке нешто мање од 10%. У односу на претходну годину ду жници су смањени за 900 хиљ. дин. То је углавном у вези с отписом дубиоза. На интензивније пословање указује пораст залиха робе за 900 хиљ. на 5,05 мил. дин.

Како је прошлогодишње смањење дужника компен“ зирано истовременим повећањем залиха робе, а остале позиције у активи — изузев инвестиције — не показују значајних промена, разумљиво је да су и промене у пасиви готово искључиво у вези с повећањем рачуна инвестиција. Повериоци су прошле године повећани за преко 3 мил. на 93 мил. дин. Највећи део инвестиција извршен је искоришћењем кредита. Због тога је и релација између сопствених и туђих средстава нешто неповољна. Међутим, то нема нарочитог практичног значаја јер је овде у питању предузеће које припада једном јаком концерну (Југословен ској удруженој банци!).

Брутоприход фабрикације у 1937 износи 3 мил, а трошкови 1,9 мил. С обзиром на то да се је морао извршити већ споменути отпис дубиоза, предузеће је прошле