Narodno blagostanje — dodatak

*= се хемијским фабрикама у Југославији („Зорка“), Мађарској, Чешко-Словачкој и Немачкој. 14 септембра 1987 стављена су у погон и постројења за добивање концентрата бакра. У току прошле пословне године добивене су 1863 тоне тог концентрата које су просечно садржавале по 14,83%/0 бакра, 9,12%/0 олова, 6,27% цинка, 4,32 унце сребра и 1,47 грама злата. Као што је већ споменуто, сепарације у Звечану прерађивале су и копаоничку руду са рудника „Војетин". У току прошле пословне године прерадиле су 101.608 тона ове руде према 29.024 тоне у 1936-37.

| Највећи део концентрата олова и цинка до сада је извожен преко Солуна у западноевропске топионице, Домаћим топионицама продаване су само минималне количине концентрала олова и цинка. То нам показују и следеће цифре:

Година Локалним топионицама Преко Солуна Испоручено Оловног Цинковог Оловног Цинковог тона KOHI. КОНЦ. КОНЦ. конц. 1933-34 —— 6.126 68.027 86.040 1934-35 183 2.041 64.691 92.105 1935-86 87 6.105 63.044 76.129 1936-3837 10 6.108 70.476 63.760 1937-38 10 8.145 72.979 61.975

Управа Трепче објављује у свом извештају и врло интересантне податке о трошковима производње. У току прошле године друштво је издало за истраживања 62 хиљ. енгл. фунти, за вађење руде 154 хиљ. за опште рударске трошкове 82 хиљ., за превоз жичаном железницом 20 хиљ., за добијање концентрата у сепарацијама 148 хиљ., за административне трошкове 102 хиљ. или укупно 652 хиљ. енгл. фунти. Томе треба додати и врло знатне издатке за порезе, који овде нису урачунати јер су исплаћени на терет пореске резерве. Трошкови за прераду једне тоне руде, укључивши и трошкове за превоз концентрата железницом и паробродима, али без амортизације и пореза, износили су:

1982/33 1934/35 1935/36 1936/37 1937/38 шилинга / пенса

Истраживања 1/1 1/5 1/3 2/1 1/11 Радови и произв. 3/3 3/10 4/4 4/11 4/8 Општи руд. трошк. 1/— 1/4 1/8 2/3 2/6 Жичана железн, —/8 —/6 —/6 —/5 —/7 Деобиј. концентр. 43/4 3/4 3/5 3/8 4/6 Админ. трошкови 2/1 2/— 2/4 3/— 2/7

Укупно 11/5 12/5 13/6 16/4 16/9 Трансп. трошкови: 2/ 3/6 3/4 2/11 3/1

Укупно 14/4 15/il 16/10 19/3 19/10

Укупни трошкови у 1937/38 износили су 19 шилинга и 10 пенса по тони. Од тога је отпадало 15,7%» на транспортне трошкове производње. Ови последњи порасли су у односу на претходну годину за 5 пенса, а према 1932/33 повећани су за пуних 5 шилинга и 4 пенса или за скоро 206, Највећи пораст показују општи рударски трошкови, као и сви остали трошкови који су скопчани са издацима за наднице. Процентуално, и у 1937/38 највећи трошак је отпадао на вађење руде (радови и производња), и то 28,69 према 25,4% у претходној години. На трошкове добијања концентрата, који се такође већим делом састоје из издатака за наднице, отпада 22,8/• према 19970 у претходној години, Они су прошле године порасли за 10 пенса по тони, Углавном због издатака за производњу концентрата бакра ји за повећање производње пирита. Општи рударски трошкови показују пораст од 1 шилинга у 1932/33 на 2 и по

191

шилинга у 1937/38 год. Управни трошкови износе свега 12,89/0 од укупних према 15,4%) у претходној години. |

Трепча производи сама и сву потребну електричну енергију у сопственој централи, која има четири снажна турбогенератора, као и резервну централу. У 1937/38 произведено је 35,97 мил. к. в. ч. струје према 26,92 мил. у претходној и 22,27 мил, к. в. ч. у 1935/36. Сваки киловатчас струје коштао је прошле године 0,384 пенса према 0,435 пенса у претходној и 0,489 пенса у 1934/35 години.

Рачун изравнања 1935... 1936. 1957. 1038:

Актива | 301%Х 80-1% /301Х 30-IX% Концесија и права истраж. 511,7 27 оба 541,5 Рударски радови 220) ) 1229 230,4 230,4 Земљишта 12 12 12,0 13,4

Зграде, машине и уређај 285 265 312,4 513,8

Инвестиције укупно 1.035 1.018 1.0665 12991 Залихе робе 67 67 1089 _ 1405 Концентрати 71 52 325 521 Ефекти (југословенски) 4 4 6,0 · 6,0 Позајм. југ. лок. властима —— ни = 25,4 Разни дужници 31 32 38,2 57,7 Готовина 336 537 897,8 1.071,1 Југ. благ. записи == === — 49

Пасива Главница 1.116 1117 1.1184 1.789,0 Резервни фонд 70 100 2250 ' 2500 Пореска резерва 89 161 398,0 373,8 Разни повериоци и рез. 27 44 92,6 70,4 На распол. гл. скупштини 242 288 315,9 171,4 Збир биланса 1.544 1.710 2.149,9. 2.654,7

Збир биланса износи 2,65 мил. енгл. фунти. Ако се то прерачуна у динаре, види се да Трепча билансира са око 650 милиона динара. У односу на претходну годину збир биланса је повећан за пола милиона енглеских фунти, У пасиви видимо да је крајем септембра 1938 уплаћена главница била за 670 хиљ. фунти већа него у септембру 1937. Резервни фонд је такође за 25 хиљ. фунти већи него у претходној години али је пореска резерва за 25 хиљ. фунти мања, а разни повериоци су такође опали за 22 хиљ. фунти. Највеће смањење је код чисте добити. Структура пасиве је необично интересантна. Позиција „разни повериоци и резерве" исказана је са 70,4 хиљ. фунти. Насупрот томе стоје сопствена средства од 2 мил. 584 хиљ. енгл. фунти. Дакле, на 97,5 сопствених средстава долази само 2,590 туђих. То нису никакви кредити, већ недоспела потраживања лифераната и прелазне позиције.

Готовина износи 1 мил. 71,1 хиљ, фунти. То је преко 407 целе активе. Додуше, непосредно пре закључка књига извршено је повишење главнице. Међутим, када би се чак и издвојила нова средства добивена повишењем главнице, ипак би на преосталу готовину отпадало око 25%о целе активе. После ових констатација сасвим је непотребно нарочито говорити о финансијској снази Трепче. Само ћемо напоменути да укупна средства друштава која патронизираiy Трепча Мајнс Лимитед износе преко 150 милиона фунти, односно преко 35 милијарди динара.

Концесија и права истраживања билансиране су после извршене амортизације са 541,7 хиљ. фунти према 511,7 хиљ. у претходној години. Повишење је у вези са преу-