Narodno blagostanje — dodatak

имати велика резерва, — а вероватно да је врло много и _ства скоро 100 милиона динара, односно скоро половина

готове робе. 'И то је неизбежно. Обућа је сезонски артикал, па како код нас годишња времена избијају нагло, то се повећава нагло и тражња, тако да би продавнице остале без робе, кад би се тражња подмиривала из. текуће производње:

Друга и трећа најважнија позиција је: „„стројеви и уређај“. 54,8 милиона и „земљиште и зграде! 52,5 милиона. Пошто. ове две позиције заједно претстављају инвестиције, та их можемо узети заједно у расматрање. Оне заједно чине 106: милиона -динара. |

Шта значи инвестиција са националне-економске тач"ке гледишта, у вашем. листу. је довољно истакнуто. Инвеустиција је услов за просперитет и према општем тумачењу у свету отсуство инвестиције изазивају привредву - депресију. И наша влада је стала на гледиште одржавање просперитета. Отуда у последње три године код нас форсирање јавних радова у свима областима и у великом обиму. Држава њоме сузбија депресију. Рузвелт је пре годину „дана тражио категорички од приватне иницијативе опсе"жну инвестициону делатност. |

Бата је фанастичан инвестор. Ко посматра са тичидег лета Борово тај добија утисак да је Бата произвођач зграда и других јавних радова, јер оно што се прво види у Борову, то су разни земљани и зидарски радови. Данас на пр. довршен је костур огромне шестоспратне зграде; то је прво што пада у очи кад се погледа на Борово.

Шта је Бата урадио у области инвестиција не види се из: завршних рачуна, јер Бата при билансирању отпнсује гмортизације инвестиције од вредности. исказаних у

- књигама: Према томе сваке године се смањује вредност инвестиција за износ амортизација. Ми смо се постарали ла добијемо податак о вредности укупних Батиних инвгстиција од почетка до данас, без обзира на амортизације. Та вредност износи пуних 215 милиона динара, више него што је збир биланса за 1988 год. Ми се не устежемо да тврдимо да нема подузећа у Југославији, које је за осам година инвестирало оволику суму. Само је држава већи инвестор од Бате. Према Бати данас стоји као партнер само "донг „Југословенски челик“, само су његове инвестиције размера Батиних. У годишњем извештају се каже да се делатност подузећа дели на две паралелне ствари: у производњу добара за муштерију и инвестиције капитала. То лежи у нашем систему, вели -се даље, без тога не бисмо били: оно. што смо. Даље се каже да су од многобројних "и разноврсних инвестиција у прошлој години, следеће интересантне: шестоспратница у Борову за администрацију и стевариште готове робе, у Љубљани модерна зграда „Дом службе", у Борову школа Краља Петра [, затим су довршена одељења за израду машинских делова, бетонска трибина на спортском стадијону итд. Даље се вели да би . инвестиције биле још много обилније да нису огромно порасле државне дажбине, које апсорбују велики „део капи„raja, који би се иначе употребио за инвестиције. Намера је дирекције Бата, да према нашем приватном обавештењу, _ подигне велелепну зграду У центру Загреба.

Инвестиције, сировине и роба заједно чине преко

"200 милиона динара. Кад се има у виду да је збир биланса

„208 милиона, онда излази да је целокупан обртни капитал ·

уложен у инвестиције, сировине и робу. То и јесте инду„стрија. Што се тиче пасиве, дин., 1985 год. на 48,2 мил. 1938 год. Формирање резервног фонда. у овом обиму сасвим је у реду, с обзиром на то да ге "ради о једном индустријском подузећу и да су прилике

главница је непромењена 40 - мил.

постале врло алеаторне. Постоји још један резервни фонд, |

који је потекао из опорезованих резерви, те претставља ре-

_дознаке на путу, "потребују никаква коментара. Довољно је да се истакне,

счила 3а 4 год:

„а резервни фондови су се попели од 13 мил.

збира биланса. Управо кад се дода још: добит, која је: највећим делом пренесена на идућу годину, онда сопствена средства износе тачно половину збира биланса. Новац и као једна велика ставка у пасиви, не

да -код огромног броја продавница у земљи та сума је целе године значајна. У овој години износи 30 милиона динара. Повериоци износе 97,71 мил. дин. од чега највећи

„део отпада-на иностранство, било за лиферовану робу од

централе у Злину, било за повучене кредите.

Што се тиче рачуна губитка и добитка он је врло прегледан и врло интересантан за студирање. Он је пре свега врло лепа слика пораста волумена производње Бате. зервни фонд у пуном смислу. Излази да су сопствена средСве су позиције у порасту у рачуну губитка. Односно сви су трошкови у порасту. На челу тих великих цифара налазе се лични издаци (наднице, плате џи: награде) у износу од 90,3 милиона динара. Ми ћемо се на ову цифру вратити мало доцније. Она се повећала са 52,8 милиона у 1935 год. На друго место долазе порези и дажбине у износу од округло 40 мил. дин. То је ставка која је најјаче ско1985 год. износила је само 20 мил. дим. округло. Ми смо прошле године о овој ставци опширно писали. Не могу државни терети да се крећу овом прогресијом, а да не угрозе могућност рада индустрије. И Бата је близу те тачке, јер страни акционари су запрепашћени читајући овај рачун губитка и добитка. Бруто приход изнео је 237 мил. дин. у 1988 год. Од тога је остала чиста добит од цигло 6,3 мил. дин.; док је на име дажбине отишло 50 мил. дин. У ствари, ни то нису све дажбине; ако се томе дода царина од округло 10 мил. дин. и подвоз, који износи 13 мил. дин. а ед чега најмање 10 мил. отпада. на државна саобраћајна средства и кад се даље дода да. погонски и пословни издаци садрже потрошњу материјала, који плаћа. разне трошарине, царине, онда“ излази да је Бата посредно и непосредно лиферовао у држави приход од скоро 80 мил. дин. а сам зарадио 6,3 мил. дин.

Може се мислити колико би били јевтинији Баба производи, кад би дажбине биле ниже!

Национално-економски значај Бате, Борово

Добијајући обиљне податке од дирекције Бате за нашу анализу биланса ми смо једино код тог подузећа У могућности да извршимо отширну анализу његове национално-економске функције. А то је најинтересантнија страна анализе једног подузећа. То врло сликовито истиче и Извештај Управног одбора, тако да ми сматрамо ла ћемо најбоље учинити, ако пренесемо у целини и тај дао извештаја.

„Сваки привредник врши утицај на заједницу и онда када дела само за себе. Уколико је неко предузеће. веће, утолико је већи његов утицај на заједницу. Велика пр=дузећа су велики национално-економски фактори. Наше предузеће је не само велико, већ је прожето н једним заветом и једном мишљу водиљом, која је од њега начинила један специјалан систем, познат у целом свету по служби широким масама. Систем Бата јесте систем јевтиног снабдевања народа једном групом добара која служи прешној животној потреби.

Цела је земља сведок нашег старања да се наш народ обује што боље и што јевтиније, и нашег успеха на том пољу. Али наш успех не значи постигнут циљ. Напротив, он значи нову дужност, дужност нових напора у поменутом циљу, ТЈ. у Изналажењу нових метода и новог материјала за израду добре и што јевтиније обуће.

Полажући рачун о своме раду у прошлој години,

"наше је право да овде истакнемо да се нашем народу има