Narodno blagostanje

00 пебрузратоо. ________| НАРОДНО БЛАОСТАЊЕ ________ Страна 3.

| То је доктрина, која се појавила скромно и стидљиво средином то века у Енглеској и која је тријумфовала пред крај то века у целом упвилизованом свету. Али ни она није последња реч држсавне бриге о народу.

_ ДОКТРИНА НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА (РЕОЗРЕВТУ)

Ни меркантилизам, ни либерализам, ни соџијалнополитичка доктрина не знају за народно благостање, онш знају само за народно богаство. Народно благостање као лозинка није скорашњег датума, она је слумсила као доктрина већ при изради устава севердамериканских држава после ослобођења од Енглеске. Др. Давид Хил североамерикански амбасадор у Паризу за време рата, (који је, после Вилзона, од свију Американаца највише обавезао савезнике).ксисе да је амершканска демократија ставила СРЕЋУ И БЛАГОСТАЊЕ ПОЈЕДИНАЦА НАД МОЋИ И СЛАВОМ ДРЖАВЕ.) Овде је благостање узето у смислу протеста и обезбеђења против апсолутизма. Али су баш Американци и Енглези били ти, који су формирали позитивну доктрину народног благостања.

По тој доктрини народно богатство п народно благостање нису једно исто. Ако покушамо да дамо разлику између једног и другог појма, онда бисмо казали, да је народно богатство скуп економских добара, која се могу изразити новцем, а припадају нацији. У народно богатство спада ш вишак производње у одређеној перџоди — национални доходак. ПОД НАРОДНИМ БЛАГОСТАЊЕМ пак РАЗУМЕ СЕ ШТО ВИШИ НИВО ЖИВОТА НАЈВЕЋЕГ ДЕЛА НАРОДА. Оно обухвата потребе широких маса и начин њиховог задовољења. Оно се мери куповном снагом маса, а ова доходком у натури. |

ПОЛИТИКА НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА ПРЕНОСИ ДЕФИНИТИВНО ТЕЖИШТЕ ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ СА СТВАРИ НА ЧОВЕКА. Народно богатство је битан фактор народног благостања, али оно није његово мерило, већ на против народно благостање је мерило народног богаства ш његове социјалне корисности. Политика народног благостања цени штедњу код нижих слојева друштва, али је не сматра за социјални идеал. Економски она је безначајна: капитал се формира само код произвођача. Социјално није важмена због тога, што нижи слојеви пмају други начин да се брину за сутрашњицу — а осигурање је главна функција штедње код тих слојева. Главно је, како жеиви маса народа.

Социјална држава сматра, да је њезина суверена дужност сузбијање социјалне беде и обезбеђење свакоме човеку задоволење минимума потреба. Њезин је крајњи идеал: осигурање против беде у случају изнемоглости, болести, старости и незапослености. _Доктрина пак народног благостања (просперитета) иде даље: она тежи обезбеђењу МАКСИМУМА БЛАГОСТАЊА СВИМАЗ Није! друштвени идеал рај сиромашног човека, ма да је сиромашан човек субјективно задовољан. Друштвени идеал је стање, у коме човек теми да задовољи што већи број културних потреба и тога ради залаже своју радну снагу. Ниво НАРОДНЕ ПОТРОШЊЕ ТРЕБА ДА ЈЕ ШТО ВЕЋИ; јер су потребе и начин њиховог 3адовољења културно мерило. Радник са станом ван града и својим сопственим аутомобилом није луксуз, већ знак просперитета. Потрошња је истина ништење добара, али се добра производе, за то да се потроше. Потрошњу као фактора културе треба помагати.

Америка је показала, да са рашћењем народног благостања расте и социјални дух народа. Народно благостање је најбољи одгајпвач социјалних врлина. Успех државне политике народног благостања социјализирао је национолни менталитет. Грађани су почели да се утркују у сарлдњи на подизању народног благостања. У томе знаку стоји поли тика надница американских послодаваца.

Народно благостање је императив државне политике. УРЕДНИШТВО „НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА“.

1) David Jayne Hill, La crise de la ddmocralie ax Eltđis—Unis. Prefa”e đe Mr Етпе Воштоих р. 155.

Писац завршује-своје дело овим речима; „„Слобода Француске; Белгије и Србије исто нам је тако драга јер се амери“ канска концепција не везује за расу, географски положај или национални егоизам.“ А ~

7 у „Као што је Токвиљ то већ наговештавао, грађани северо-американских држава су данас носиоци прогреса 1, сргће људи: мачтмллно благостање за сваког и млкешмално отворен приступ свакоме. Конференција 2. Шадрона у Академији Моралних и Политичких Наука, у Паризу, октебра 1928.