Narodno blagostanje

6. априла 1929. |

ЧЛАН :10.У случају да се објави рат у Европи или ако би 3) % зајам А. К. федералних железница котирао на базелској берзи испод седамдесет два (72%) и то до последњег дана утврђеног за јавни упис, Банк Свис резервише себи право да не мора поступити по одредбама овога уговора и Д. Х. Банка неће имати због тога право на накнаду ни у каквом виду. | ЧЛАН 1. Овај уговор важиће дефинитивно после одобрења од стране Управног Одбора Д. Х. Банке и од стране Владе

Краљевине Срба; Хрвата и Словенаца, коју представља њен

надлежни министар и после одобрења надлежних министара Краљевине С. Х. С. друга три уговора направљених у вези са овим уговором о зајму. · ЧЛАН 12. У колико би споразум био могућан у погледу правних- одредаба које се имају примењивати за овај уговор

50 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 137

"важиће одредбе швајц. закона у погледу постојања, тумачења и извршења самог уговора.

"За извршење свију обавеза које је примила на себе овим уговором Д. Х. Банка учиниће избор домицила с тим да надлежност јурисдикције буде код Сосиете де Банк Свис у Базелу, допуштајући при том компетенцију судова Кантона Града Базела у погледу суђења, тумачења и извршења овог уговора, с тим да се може обратити федералном суду швајцарском ако би за то било места. у

Соснете де Банк Свис има, међутим, право, ако за добро нађе, да се обрати судовима Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.

Сачињено и потписато у два оригинала од којих је један дат свакој уговорачкој страни.

У Базелу 20. марта 1924. године.

Сосиете де Банк Свис

Дибоа. Шмидлин. Д-р Богдан Марковић.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ ИЗ НЕДЕЉЕ

Банкарска кућа Блер и Комп. спада у мала подузегледишта американског. Њезин је укупни капитал износио 50 милиона долара, т. i. 50% мање но зајам на који се она обвезала према нашој држави. Међутим банка је спадала међу најагилније и она је једна од првих почела да врши експанзију американског капитала тако рећи у свих 5 делова света. Блер има на пр. бирое у Лондону, Паризу, Канади, Јужној Америци и Београду. Поред тога Блер има врло развијену организацију продаје облигација у Америци. Та претерана активност Блерове куће, која није стајала ни у каквом сразмеру са њезиним средствима, изазвала је незадовољство Моргана и овај је био одлучио, да отвори офанзиву против Блера. Њега одавна не би било на америчкој пијаци, да није у тренутку, кад је приметио опасност тражио заштиту од Чез Нешенел Бенк, која спада у категорију највећих американских банака (она има улога на штедњу скоро 70 милиарди динара). Тако је Блер могао да опстане и даље.

како ја дошло до фузије Ba са Ђанинија и Блера.

Пре неколико месеци одкаже своју заштиту 4. Н. Б. Блеру. Ми нисмо могли још да сазнамо разлоге, због кога

_ је ова банка пустила Блера низ воду. Према извесним ме-

стима изгледа, да није била задовољна пословним методама Блеровим. Ми се чудимо, како је и до сада трпела банка те методе. Блерови су ангажмани тако велики, да их он сам не може да носи. Чим му је 4. Н. Б. отказала пријатељство, он је морао да тражи други наслон. Да ли се одмах обратио Ђанинију, који је био парвни за њујоршку пијацу, не зна се. Уједно се зна, и то је г. Д-р Бајкић 1926. г. истакао у „Правди“, да је Блер био веома заинтересован у индустријским пословима у Италији. Можда је тада већ био у вези са Ђанинијем, пошто овај има такође огромне ангажмане у Италији. Његова је на пр. Банка д' Америка е д'Италиа која имаде 29 филијала у Италији. За претке Блерове ни у гробу неће бити пријатна вест, да се кућа утопила у подузећу једног финансијера, који у својој крви нема ничега англо-саксонскога. Један наш београђанин тврди, да је на столу председника банке Блер видио слику господина Мусолиниа са посветом. Ако је то тачно, онда је то још олакшавајућа околност за оне, који су управљали Блеровом кућом последњих година, јер ако веза између Блера и Ђанинија није стара, онда значи, да је прва морала прићи другој на врат на нос.

LU LO OM А АНА АЛБ а а ша ама а И

У Пољској се одигравају догађаји са којима се мало бави наша штампа, али који имају посредно велики интерес за нас. М тамо су у парламенту брутални егоизам и корупција толико узели маха, да је творац пољске државе, маршал Пилсудски, нашао за потребно да се умеша. Он је образовао владу од „четврте партије“, како би се то рекло нашим политичким жартоном, и спрема промену устава у циљу појачања власти председника републике. Тим је дошао Пилсудски у сукоб са свима постојећим политичким странкама: од реакционара до комуниста. Односи су се све више заоштравали тако, na је влада пре неколико дана затворила парламенат за неодреБено време. Вреди у најкраћим потезима изнети читаоцима најмаркантније (израз једног нашег фацираног политиканера) појаве у пољском парламентаризму. Маршал Пилсудски био се окомио специјално на корупцију. Његовој организованој контроли има се захвалити за откриће најновије корупције, о којој смо реферисали у неколико речи у претпрошлом броју. Да ствар објаснимо мало опширније.

Холандеска Рочилдова група понудила је пољској влади пакет акција друштва Пољмин. Групу је заступао сенатор Миклашевски. Он је био тај, који је дао провизионо писмо од 4.500— долара посланику Товарницком и зајам од 600 злоти посланику Лангеру. Влада је имала доказе о свему томе. Суд части именован од председника сејма имао је да суочи сенатора Миклашевскога с обојипом посланика. Миклашевски је још имао частољубља (цега је све мање међу парламентарцима), и убио се један сат пре суочења, Истрага против именованих посланика иде својим током.

Маршал Пилсудски је ту скоро јавно тврдио, да је један део народних посланика правио оргије са проституткама о државном трошку и да је из државних средстава издржавао своје метресе.

Та офанзива Пилсудског изазвала је контраофанзиву парламентараца. У пркос опирању владе парламенат је решио, да се стави под државни суд, ту скоро одступели, министар финансија Чеховиц — због прекорачења кредита и утрошених државних пара, на средства, која нису одобрена буџетом. Влада је на то одговорила, да су прекорачења извршена на повишицу плата чиновницима, на војску, инвалиде, пољопривреду и морске луке. У пркос томе, стављање пред суд одлучено је са 246 против 126 гласова. |

Криза парламентаризма у Пољској