Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

6. априла 1929. Страна 135

Pi 3

ги да више од 40% свију улога пада на књижице од преко

S IOS | SR = ле = | ТЕ Врле днаоје хиљадама форинти 1869 1 || | | —| | 100 | O А | 207 | 4 1872 218 | 13 | — | (18 | – | | 100 7 | POI Pp 77 12 | 458 12. 1876 215 12 | — | 4 | 20 | 100 4 200 | — 3 6 | 338 6 1883 385 | UM) те о] 0 | 100 33 | 37 | 33 | — 20 0 OM 1888 715. | __6Gal| | 60 | 2 | 100 | 16 | 618 | 8518 200 |: 1930. | 14 1891 оја | 48| 4 | 128 | 2 100) 104) 256. 382... | 6 27. 30 | 3 1803 1,124 | 22 | 109 | 180 | 20 | i0D 188 | 808 | 34 | 3] 35 | 1588 ||| 26 | | | | | | i | | | | Вредност у хиљадама круна 1898 2498 | 213 | 1,080 | 218 136 518 800 5 2,214 | 689 за 110 | 4,937 64 1903 2,626 | 201 | 1171| | 403) | 2301 563 802| 85 2071 210 РО | 5,544 64 1908 6,089 | 184 | 2,831 | 1148) 217, 605) 1,500| 588) 4649 1,991 5 209 | 11,484 150 1913 8,569 | 77 | 4083 2,049, 459 715) 2,182 | 1,167 6,192 | 3.982 та 452 | 174571 261 1916 5,855 | 60 3.600| 5,137. 621) 1,503 2,500 1,578 9,136 1230 18) с. | 1800 300 1918 43,07 | 13 | 2,241. 10,460 683) 3,819 4,000 3,004) 15444| — | 607 537 | 25,343 480 1919 5,358 | 18 1,708 | 10,821 684, 5,264 4,000 3,008 18,35 — 211| | 545 | 21,869 480 1921 2002 || _ | 955| 6,482 1. 12,043 6,000 | 3,130) 28,851 6140 | 10107 1,635 | 58170 | 1,080 | | | | | | | Е Во а о = арта динара 1922 10.082 | 5 | 80 | 125 | 8,620) 2,500) 1,787 | | 10,987 | 3.388 542 698 | 24,947 480 1924 14673 | 25 | 635 | 1755] 118121,520) 5,000) 3,077 | 25,784 | 3,493 | 8,613] 1657 | 49,64: | 1,400 1926 30,606 | 58 | 553 | 2,155 386 | 53,88) 5,000, 3,332 76,268 | 6,542 |12,483] 1,764 | 106,855 | 1,400 1928 53850 | 2> | 72 | 4243 | 3401 | 59,380) 10,00] 5,059 | 102,794 | 7,557] 7496) 2,075 | 135,430 1,750

Друга најважнија позиција су улози на штедњу, јер њихово стање условљава волумен активних послова. 1869. г. улози су изнашали 88.000. — форинти, а 1928. г. достигли су невероватну висину од скоро 103 милиона динара. По тој ставци П. П. Б. ишла би у ред наших средњих банака, и ако по главници није била. У тој се ставци гледа дух штедње становништва Доњег Баната као и благостање тога краја. У свом извештају за 1928. г. банка је дала један низ података о структури и кретању најважнијих ставака из својих завршних рачуна, која нам не дају ни јавно-правна банкарска подузећа, а која омогућавају дубок поглед У позицију банке. Тако нам даје она разврставање улога у 5 група по величини једне књижице. Та нам статистика-показује, да улог по једној књижици износи 18.000.— динара

100.000.— динара. То је са свим супротна слика оној, коју нам показују депозитни заводи у Словеначкој и у великим варошима. То су улози имућних земљорадника и варошана. ; Реесконт и повериоци заједно износе 15 милиона динара то је дакако далеко иза укупног износа улога и то је доказ, да банка не јури за кредитима од банака, јер свакако да је хтела могла је лобити много већи кредит.

Има још доста новчаних завода у нашој земљи, код којих је однос између сопствених средстава неповољнији но код П. П. Б. Ми смо већ једанпут истакли, да тај однос не значи апсолутно ништа по солидност депозитног завода, јер све зависи од квалитета активе. Али је банка свакако учинила све што треба за обезбеђење ликвидитета. Њезина готовина износи скоро толико колико и њезина главница са резервама, а осим тога има у портфељу хартија од вредности првокласног фунгибилитета.

П. П. Б. је типичан депозитни завод, т. |. банкарско

предузеће, који посредује у кредиту између штедиша и

произвођача, пошто је њезин извор капитала улог на штедњу. Од активних послова најважнији су текући рачуни (59 милиона (динара) и есконт (53 милиона динара). О есконтном послу даје банка необично интересантне податке. То су, како изгледа, великим делом сељачке менице (45,85% обезбеђено хипотеком). Просечно износи једна менипа 7.800— динара.

У погледу експанзије банка је имала интересантну периоду. Било је времена кад је форсирала оснивање филијала и фузионирање с другим банкама као што је било периода, кад је ликвидирала и повлачила се више у централу. Та је тактика свакако у вези са борбом са конкурентима. Исто је банка улазила поред регуларних банковних посала и у разна подузећа, али су ангажмани по тим подузећима незнатни према укупном волумену послова. Сопствених папира има банка преко 4 милиона динара од чега су једним делом афилиације, а исто тако знатан пакет акција Народне Банке. Банка има Опште Стовариште за смештање робе на коју се даје кредит. У том је послу и ангажовала преко 12 милиона динара. Укупне непокретности зграда износе скоро 3 милиона динара (7 кућа), сопствеви инвентар сведен је на минимум. Из горње табеле види се да је банка напредовала гигантски од 1924. године. Ha тога се даде извести, (ла је она у јеку развића (јер ic највећи полет из 1927. у 1928. годину). Ако тако продужи онда није далеко могућност кад ћемо добити у Београду филијалу П. П. Б. Она и данас;шаље своје представнике на београдску берзу и одржава свакодневни лични контакт са Београдом. Ако би продужила развиће у том правцу, онда би П. П. Б. имала шансе, да пређе по волумену послова све београдске банке.

У том случају би имала извесну сличност са Креди Лионеом, који је основан у Лионпу, а са филијалом у Паризу постаје највећом француском банком.

ПИНК АНА АП АН ПИКНИК ананас ан аса 4