Narodno blagostanje

20. априла. 1999.

тачно узећемо за један тренутак да је свака реч у

репродуцираном пасусу као из еванђеља. Узмимо .

да оптицај ни после изведене законске стабилизације неће прећи цифру од 5.200,000.000— .

Читаоци знају, да је план законске стабилизације заснован на два услова: |. На одужењу државног дуга од 1 милиарде динара из спољњег зајма и 2. на смањењу државног дуга путем вало“ ризације металне подлоге за приближно 600 милиона динара. То значи, да се после законске стабилизације дуг државни, који данас износи динара 4.200,000.000.— смањује (за динара 1.600,000.000.—) на дин. 2.600,000.000.—.

Пошто се оптицај свакако неће смањивати јер на то не мисли ни Народна Банка, то излази да ће се после изведене законске стабилизације контингент новчаница издатих народној привреди путем ес“ конта и ломбарда, који данас износи 1.060.000.000 дин. повећати за 1.600,000.000.— динара. Народ на Банка зарађује на целокупном потраживању од државе од дин. 4.200.000.000.—, цигло 5 милиона динара. А кад Народна Банка буде дала народној привреди ! милиарду 600 милиона динара колико јој буде вратила држава, онда ће се повећати приход најмање за 90 милиона динара годишње (под предпоставком, да се цео контингент изнајмљује само са 6%).

Од ових 90 милиона динара, 60% односно 54 милиона динара припада држави; Народној Банци остаје 36 милиона, а то је дин. 600 по акцији. У 1928. г. Народна Банка је зарадила округло 500 динара по акцији (од чега је поделила 400 динара на име дивиденде). Додајте томе још горњу зараду од 600 динара добићете укупну зараду од динара 1.100 — по једној акцији. Кад се тај приход капитализира са 8% добије се курс од дин. 13.000.—, а са 6% капитализиран да је курс акција Народне Банке преко дин. 15.000 —. То је најнеповољнији случај.

% %

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 173

У горњем чланку казана је једна груба неистина, која би имала карактер клевете, да је перонифи. цирана; наиме да је једна група шпекуланата на берзи организовани намерно шпекулативну хосу акција Народне Банке. То је апсолутно неистинито.

Организовати шпекулацију а ла хос значи прво накуповати робе по нижој цени; а тог није било ни на берзи ни ван берзе. По тврђењу „Привредног Прегледа" хосу је изазвао наш чланак, искључиво он, из чега би се дао извести по нас ласкави закљу“ чак, да смо лично допринели скакању курса акција Народне Банке за више од Дин. 1.500.—.

(Следећи подаци показују нетачност тога тврђења. Наш чланак је објављен 6. априла, а радни програм Краљевске Владе 22. марта. 17 марта је почела исплата купона акција Народне Банке, а дотле обрт тим папиром био је раван нули. Обрт је износио на београдској берзи:

од 18. — 2?. марта 92 комада

| OLI 29... >» 140 |,

1 === 97 априла 90» Свега 282 комада.

Зар се са 282 комада формира група на берзи ради извршења грандиозне акције а ла хосг Даље, кад бисмо смели саопштити имена купаца онда би се видело, да су сни далеко од сваке шпекулације. Узгред да напоменемо, да је „Привредни Преглед“ са прилично злобне тенденције истакао како је курс скочио много више после нашег чланка него после објаве програма Краљевске Владе.

Као што горња таблица показује највећи је скок баш после објаве тог програма. Истина, од 8.—12. априла био је обрт 190 комада али је он дошао већ услед наглог скакања курса, што је на берзи, као што се зна, нормална појава.

Из свега овога излази, да је скок курса акција Народне Банке користио само сериозним имаоцима, а то је морално и корисно кад је већ скок курса неизбежив.

Др. В. Бајкић

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕЛ ТРЖИ!

ДЕВИЗНА И ЕФЕКТНА ТРЖИШТА

Zagrebačka Вегга.

Veliki priliv deviza je nešto likvidniji nego što je bio prošlog tjedna. Usled znatno većeg priliva deviza, novčani zavodi raspolažu sa više likvidnih sredstava. Još pre dva-tri mjeseca Narodna Banka je intervenirala, dnevno sa 8 do 10 milijona dinara, a danas samo sa 2 do 3 milijona dinara. Novčani Zavodi ne polažu danas ni pare Narodnoj Banci jer toliko dobiju od trećina koje mimo berze predaju notnoj banci.

Dok su ranije svi novčani zavodi bez izuzetka morali Nardnoj Banci polagati veće iznose za kupljene devize, danas ima i takovih zavoda; koji na deviznom tržištu više nude deviza nego što ih kupuju. A kako Narodna Banka preuzima jedan dio deviza i iz kreditnih operacija, koje čine naši zavodi u inozemstvu, to i ti poslovi doprinose da je novčano iržište danas likvidnije nego što je bilo jučer i prekjučer.

Pored toga i sam inmkaso je nešto bolji nego što je bio, iako ni iz daleka ne odgovara očekivanjima. Kako je uslijed zime i poljoprivreda u zadocnjenju za najmanje mjesec dana, tako izgleda da su u zadocnjenju i sve obaveze naših privrednika. Napetost na internacionalnom novčanom “tržištu, makar posljednih dana nešto i popustila, promatra se sa brigom jer

TA

postoji bojazan da će se ta napetost odraziti i na povećanju naše kamatne stope. Pogotovo ako susjedne države pristupe povišenju eskomptne stope svojih emisionih banaka.

Promet devizama je mnogo veći nego ranije. Nekih dana dapače pokazuje rekordne iznose. | što je glavno privatne robe ima daleko više nego što je to bio ranije slučaj. Danas zna biti privatne robe u skoro svima devizama i to za 7—8 milijona dinara. Narodna Banka intervenira sa 9—3 milijona dinara. Nu sa druge strane ona dobiva jednu trećinu svih deviza, koje privatnici nude na bursi. Prema, tome, obzirom na, devize iz tih trećina postoji vjerovatnost da je Narodna Banka dobila više deviza no što je dala, ovog tjedna na zagrebačkoj bursi. Ako to stanje potraje devizna zaliha Narodne Bamke neće toliko opadati koliko je opadala poslednih mjeseci. Glavni dio deviza dolazi od izvoza, drva. Za sada drugi artikli ne dolaze ozbiljno u obzir. Izvoz žitarica nije uzeo veće dimenzije, a teško da će u opće i uzeti. Pored toga u zapadnim krajevima, i izvoz stoke igra znatnu ulogu. Na nekim vašarima zna se matovariti za inozemstvo i do 50 vagona prvoklasnog blaga.

U svakom slučaju na deviznu situaciju gleda se danas sa mnogo više optimizma nego što je to ranije bio slučaj.

Dionice novčanih zavoda. Jugoslovenska, Udružena Banka izvršila je izmjenu od 4 dionice š 50 dinara nominale u jednu