Narodno blagostanje

8. јуна 1929.

javnog ortakluka i komanditnog: društva. Pojedinom trgovcu i akcionarskom društvu priznaje ona samo ime. Naš irgovački zakon, koji je bukvalan prevod francuskog trgovačkog zakon, učinio je u tome pogledu izuzetak; on uvodi obavezan institut firme za svakog trgovca bez obzira na oblik preduzeća (SS 5 i 49.) Pirma je po njemu opšti institub trgovačkog: prava. АКкаја СТ. 5.

Akcija je pismena isprava o delu с1аупцсе, kojom se zasniva članstvo u akcionarskom društvu.

U statutu (društvenom UgoOvOTU) moraju biti opnačeni: ukupan broj akčijp i nominalna vrednost jedne akcije u dinarima.

Mnogi teoretičari nalaze, da je davanje definicije akcije u

· samom zakonu još drskije no definisanje samog akcionarskog društva. Pa ipak je u prvom stavu čl. 5. projekta data definicija, akcije, i to zbog toga, što se baš teoretičari mnogo više slažu u tome, šta su bitni elementi pojma akcije, no pojma akoionarskog društva. Akcija znači tri stvari: deo glavnice, pismenu ispravu i skup akcionarskih prava. To gledište dominira u teoriji. U prvom stavu čl. 5. nalaze se sva tri elementna pojma akcije: pismena isprava, deo glavnice i skup prava akcionarskih; i kad se ta definicija dovede u vezu sa čl. 1. ovoga projekta, u kome se kaže, da se glavnioa deli na jednake delove, koji predstavljaju udeo člana akcionarskog društva, onda se dobije slika koja se potpuno slaže s pojmom akcije u teomji. Ona ne daje maha, da se pod akcijom zamišlja ma šta drugo, niti veća ili manja suma.

Pozitivna, zakonoda.vstva beže od definicije akcije, valjda zbog toga, što su ranije definicije akcije u zakonima bile kroz pogrešne. Samo naš zakon o akcionarskom društvu prestavlja jedan izuzetak; izuzetak, kome se ne može da ospori hrabrost redaktora, ali čija je netačnost očigledna. ČI. 22. veli: „akcija je isprava, kojom se dokazuje, kolikom sumom akcionar učestvuje u društvenoj glavnici.” Kako akcionar može učestvovati sa mnogo većom sumom u glavnici, no što je nominalna vrednost jedne akcije i kako ukupan iznos njegovog učešća nije akcija, to je definicija kroz netačna.

Pretprojekt trgovačkog: zakona daje u S 9203. ovu definiciju akcije: „Glavnica akcionarskog društva je u napred određena, i podeljena na delove jednake vrednosti — akcije.” Ova je definicija netačna, jer ne spaja sva, tri elementa u sebi, već samo jedan: kvotu kapitala.

Izraz „nominalna vrednost mnoga zakonodavstva izbegavaju, smatrajući Sa još uvek za naučni termin, koji je nepodesan za pozitivno zakonodavstvo. To naročito važi za nemački irg. zakon. Na njega se ugledao i pretprojekt trg. zakona (y. 8209.) Kako je kod nas taj izraz, istina, posrbljen (imenita vrednost) — odavno u upotrebi u zakonodavstvu (yv. čl. 25. i 34. O akcionarskom društvu) i kako nije dao do sada povoda пезрогаzumu, to je zadržan u ovom Projektu.

Drugom stavu čl. 5. nije potreban nikakav komentar. Po čl. 1. plavnica moma biti statutom određena i podeljena na jednake delove. Drugi stav čl. 5. dopunjuje tu odredbu naređujući фа se istovremeno u samom statutu mora, da naznači ukupan broj akcija i mominalna vrednost svake akcije.

Ta, se odredba poklapa potpuno s praksom, koja danas vlada kod akcionarskih društava u Srbiji. U svakom se statutu nalazi ovakva, Tečenica,:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299.

„Glavnica, iznosi Din. 100.000—, podeljena na 1000 akoija, a Din. 100.—

Načelno se uz ovu odredbu može reći još toliko, da je DO njemu isključena tako zvana kvotna, akcija, t. |. akcija, koja ne glasi na izvesnu sumu u dinarima već na jedan određen deo glavnice. Ovakva, je akcija kod akcionarskih društava retkost i ako je ona starija od akcije na sumu. Mnoga zakonodavstva, dopuštaju i danas kvotnu akciju; ali praktičan život ne pokazuje potrebu za njom. Kod nas je ona nepoznata, pa kako za naš svet je. mnogo jasnije, kad se na akciji nalazi vrednost u dinarima, to se nema razloga za omogućivanje kvotne akcije.

Stav IL. čl. 5. potpuno se poklapa за čl. 8. tač, 83. b („kolika je glavnica, na koliko je akcija podeljena i па koliku sumu svaka, akcija glasi.)

GI. 6.

Akcija je nedeljiva.

АКкстја moma da, elasgi ma okrugu sumu, koja ne može biti manja od sto dinara.

Prvi stav čl. 6. je jedan od osnovnih principa akcionarskog prava, i uzakonjen je u celom civilizovanom svetu. Nedeljivost akcije znači, da se članska prava, vezana za jednu akciju, ne mogu tako podeliti, da se iz toga pojavi više članova. Članska prava i dužnosti po akciji čine jednu nerazdvojnu celinu.

Dalje, ta odredba znači, da je zabranjeno deliti akcije na delove. Ima' zakonodavstava, koja dopuštaju da izvesna prava, zasnovana akoijom, mogu podeliti na više lica. Po pravilu pravo glasa, ostaje nepodeljeno. Ta se pojava mora da predvidi statutom. Kod nas je ta praksa nepoznata, i bila bi samo od štete.

Naravno, da odredba o nedeljivosti akcije nema, nikakve veze s pitanjem o susvojini više lica na, jednoj akciji. Po sebi se razume, da је to i po našim zakonim mogućno; ali naravno заmo u onanicama prinćipa nedeljivosti akcije. Znači, da, pravo glasa na zboru ne mogu vršiti više njih, jer је опо nedeljiv pojam.

Ista se ovakva odredba nalazi u čl. 2. zakona o akcionarskom društvu iz S 204. pretprojekta irg. zakona.

Drugi stav čl. 6. koji glasi: „akcija mora da glasi na окruglu sumu.”

Okrugla suma je matematički pojam i znači cifru, koja je obično deljiva, sa deset, sto i hiljadu. Znači da akcije treba, da, glase ma, Din. 50, 100, 200, 300. dtd.

Praksa, se kod nas drži toga, pravila, jer je ona u interesu društva; akcija na okruglu sumu lakše se manipuliše, lakše optiče, lakše se obračunava i isplaćuje dividenda i td. Odstupanja, od ovoga može biti na dva načina: ili glavnica ne glasi na okruglu sumu ili glavnica glasi na okruglu sumu, ali je podeljena, na nejednake delove. Poslednje je isključeno čl. 1. ovoga projekta, koji naređuje, da se glavnica mora podeliti na jednake delove. Prvi slučaj da glavnica ne glasi na okruglu sumu u prak-

si je veoma redak. Kod nas ga i nema. Potreba za takvom glavnicom ne postoji ni onda, kad se društvo osniva radi prijema, kakvog: preduzeća, po određenoj ceni ili kad se gplavnica reducira. U oba slučaja elementi računa su takvi, da se uvek svede potrebna glavnica na, okruglu cifru. Pri pogodbama o ceni imaovina, koja zaseca u velike sume, pregovori se takođe kreću izmeđ okruglih suma. Postoji jedna poslovica, da ljudi mehanički padaju na okrugle sume. Ova je odredba nova u našem zakonodavstvu,