Narodno blagostanje

8. јуна 1929.

odgovornosti upisinika, ustupitelja i oosrednika 7a 'Znos akcija i odgovornost upisnika za neuplaćeni deo akcija. Iste godine ie podnesen parlamentu |edan opširan projekat izmena i dopuna. Џ Метаској је роkret završen velikom reformom trgovačkog zakonika od 1897. god. (stupio u život 1900. 2.), a u Engleskoj iednom vrlo opširnom reformom od 1900. god., koja ie donela radikalne izmene. Engleska se reforma паslonila na francusko-nemačko zakonodavstvo, ali su u isto vreme unesene i izvesne sasvim поуе odredbe. U to dolaze propisi da akcionarska društva moraju da zavedu u javan registar sva svoja dugovanja, za koja su dala naročitu obezbedu (hipoteku ili zalogu). Dalje, odredba, da svako akcionarsko društvo mora na ZOdišnjem zboru da izabere једпог гемтога. Revizori se biraju iz reda auditora, svi pak organizovani u naroOčite korporacije (chartered accountarts), Slične Oorganizaciji berzanskih posrednika u Francuskoj. Za revizore postoje strogi ispiti oni su zakleti, predstavljaju u neku ruku organe državne vlasti i ako su u stvari potpuno nezavisni od nie. Revizori moraju podneti godišniem zboru vrlo opširne izveštaje.

Prema tome zakonodavstvo o akcionarskom družštvu u celom svetu bazira na francuskom. Samo ioš nemački i engleski imaju niz originalnih odredaba. Ostalo zakonodavstvo je prosta kopija francuskog, a naročito nemačkog zakona. Zgrada akcionarskog prava postala je dakle uz saradnju triju naroda: Englezi su dali ideju, Francuzi su izradili plan, udarili . remelj i izradili zidove, a spolini i unutrašnji i sav sitan detaljan posao zbrinuo je Nemac, uz saradnju Francuza i Engleza.

Il. SrbijansRko zaRonodavsivo

Ima zakona i manjih, sa više praznina, ali nema zakona, čija je redakcija tako daleko од pravila za pravljenje zakona kao 510 је kod srbijanskog. Njegove odredbe ne liče na norme, već na priču iz hiljadu i jedne noći. Sa njime bi se |{oš i moglo izaći na kraj, da mu nije stilizacija tako nepravnička, tako labilna, da nisu izrazi tako nestručni, da se svaki slog može na nekoliko načina da tumači.

Naš zakon od 1896. god. sa izmenama i dopunama od 1898. god. potseća u mnogome na nemački zakon, ali po svu priliku jedna nesrećna kompilacija mađarskog trg. zakona, koji je takođe rađeth po пеmačkom. Ima više od deset godina, kako se kod nas pokreće pitatje O тећогпш аксјопагзког ргауа. 1912 mod. izrađen je jedan projekat trgovačkog zakona koji obuhvata i akcionarsko pravo. U tome delu on je gotovo prost prepis nemačkog trgovačkog zakonika. Samo prepisivanje trgovačkog петаског zakonika po sebi ne bi bilo tolika greška, pošto su u svima zemЈата одпоз и akcionarskim društvima, gotovo isti. Akcionarsko društvo je svuda uvezen artikal sa strane i to u najvećim delu zemalja uvezen je zakon pre no

što se pojavilo samo akcionarsko društvo. Na taj je na-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 285..

čin postignutajednoobraznost u razviću akcionarskih društava u celom svetu, zbog čega prepisivanje zakona o akcionarskim društvima od strane pojedinih država nije izazvalo nikakve krize, bi poremećaje u akcionarskim društvima u dotičnim državama.

Ml to ne znači da je za povoljnije razvijatije akcivnarskog društoa dovoljao prepisivanje петаског ао: vačkog zakona. Nije mogućno da su екопотзке ргiike u svima zemljama istovetne, da je politika na polju akcionarske uprave u svima zemljama ista. Dalje. naša akcionarska društva imaju svoju istoriju, iz koje se može izvući po neki nauk i koja nam daje kriteriium za pitanje, da li ima izvesnih specijalnih =ojava, koje bi se imale da regulišu drugojače no. što je to u nemačkom zakonu.

Glavni razlog, zbog čega nemački zakon služi danas kao osnovica za izradu novih zakona o akcionarskim društvima, leži u faktu, da ie nemački zakon mnogo opširniji od francuskog. Dok ie u francuskom trgovačkom zakonu kodificirana celokupna materija O

treovačkim društvima u svega 65 članova, dotle ne-

mački trgovački zakon govori samo O akcionarskim društvima u 132 člana. Razlika ie tako bitna, da па ргvi pogled čovek ne može da poimi, kako se u Fransuskoj sa tako malo zakonskih odredaba тоги да гегиlišu mnogobrojni odnosi kod akcionarskih društava. Iz gleda, da u Francuskoj vlada bezvlašće u pogledu akcionarskih društava. U stvari nije tako. Ne bi se preteralo, kad bi se tvrdilo, da su u Francuskoi isti odnosi u nečem bolje regulisani no u Nemačkoj. Ne treba zaboraviti, da izvor prava ne leži samo u pisanim Zakonima, već i u sudskoj praksi i pravnoj teoriji. Џ Francuskoj je pravna teorija o akcionarskom pravu do skora bila bogatija no u Nemačkoj, a u svakom slučaju je mnogo stari{a, no nemačka. Dalje, francuska {|urisdikcija po akcionarskom pravu, usled veoma razvijenog mobilnog kapitala, naibogatija je na svetu. Kod akcionarskog prava Francuzi su pošli puten, kojim se kreće englesko pravo: тапје pisanih zakona, a više uzansa i sudske prakse. Danas se u opšte malo zna, da je naisavršeniji zakon o akcionarskom pravu, nemački, delo marljive studije francuske jurisdikci|e od strane nemačkih pravnika. ЏО тпособтојата топоgrafi{ama francuskim iz akcionarskoz prava može se naći kazuistika i za naiređe slučajeve sukoba interesa na tome poliu. Kako je sasvim pojamno, da države, pfi reformi zakona o akcionarskim -društvima, iskorišćavaju dotadanie iskustvo na tome polju, to ie Diirodna po{ava, što ga ie iskoristilo nemačko zakonodavstvo. Kod nas ie to u toliko potrebniie, što kod nas i nema iurisdikcile u pravom smislu reči. O nedosftacima naše jurisdikcije biće docnije reči: ovde da napo menemo samo foliko, da naša {urisdikciia ĐO alkccionarskom pravu Ježi u arhivi Ministar. Narodne Privrede i Državno Saveta i prema tome. ona је u neku ruku džavna tajna. Ona dakle i ne postoji kao izvor prava.