Narodno blagostanje
Страна 286.
Dr. VV. Bajkić
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 18
ПАЛВЕЗЕТОООААА А УААШААУАО ОНА. 0 нон Олова
(оте Теје OVOM ČIMHHG Šidiipidnp SW M , Trgovinskom бјасики“ 0810, посетићии 1926, 3.
U Hamletu, u sceni na groblju, kaže prvi grobar, da od sviju dela ljudskih ruku grob traje naiduže do večnoga suda. Da је Šekspir živ danas i da'je naš sugrađanin, sigurno bi izmenio gledište. Kod Beograđske Opštine grob ne traje ni dvadeset pet godina, dok čakšire siromašnog čoveka i srbijanski zakoni traju večito. Kroz desetak godina počeće kod nas serija stogodišnjih jubileja raznih zakona. Mi smo menjali ono, što bi trebalo dugo da traje, na pr. ustave, a zakone, koji posle dvadeset godina postaju više štetnim no korisnim, ostavljali smo da se abonošu.
Prošlo је {riđeset гофшпа од зрапја u život zakona o akcionarskim društvima. Njime su zamenjene odnosne odredbe iz trgovačkog zakona od 1860. god. Ni ovaj nije bio više mlad, ne toliko po datumu njegovog usvojenja od strane Knjaževstva Srbiie, već od dana njegovog rođenia, a to je 1808 god. — jer je naš trgovački zakon u stvari Napoleonov Code de commerce — sa šubarom od ovče kože na glavi. On je već onda, kad smo ga mi usinili, bio zreo za reformu, i francuska je monarija 1867. god. jzvršila na njemu bitne izmene. Naš dobronamerni zakono-
davac, koji u svojoi narodskoj polovini nije imao ni.
pojma o tome, šta |e to akcionarsko društvo, nije sle-
dovao primeru Francuske, već je izdvojio iz tregovač-.
kog zakona institut akcionarskoge društva i regulisao
ga zasebnim zakonom. Time je stvoren potpun haos. | Napoleonov trgovački zakon ie jedan od naiboljih
zakona sa gledišta legislatorne tehnike — za nekoliko | koji ćeš ga S da podvedež”. Isti duh veje kroz naš za-
stotina godina. То ie remek delo francuskopz duha, koji ie u oblasti pravne formule najdostoiniji naslednik Rimljana. On je jeđan okrugao i logički izrađen sistem, jedna zakonska celina. Naš zakonodavac nije
tome vodio računa; on je vadio iz raznih zakona od- | redbe, koje :su mu se sviđale i stavliao jedne iza druge, .
kao što dete ređa razne predmete, koji mu dođu do ruku.
Akcionarsko pravo je baš posle rata napravilo gigantski napredak. Pored običnih akcionarskih dru-
štava pojavile sa se Holding društva i „kutije“ (Schachtelgese]ischaften), poređ obične i prioritefne akcije imamo. danas radničku, prinudnu, pluralnu akcij|u; pored obič-.
nih propisa o bilansu, imamo propise o valoriziranju.
U Francuskoi je tu skoro ozakonjena najveća novina — akcionarsko društvo sa promenljivom glavnicom.. Sa pripremom za nov zakon o akcionarskim društvima | mora se početi iz početka. A dotle moramo — bar mi | u granicama Srbiie — da tavorimo sa zakonom, koji |
je naigori od sviju postojećih.
Srbijanski pravnici poznaju vrlo slabo akcionar- | sko pravo. Za to je kriv nešto sam zakon, a nešto Mi- | nistarstvo, koie ga primeniuje. To {e i naioriginalnija |
osobina našec zakona. Akcionarsko pravo ie jedna oblast privatnog prava — odnosa među pojedincima —1 Za primenu zakona iz te oblasti u celom svetu su nadležni redovni (odn. treovački) sudovi. Samo kod nas niie tako. Ko ie čuo kod nas da se kod suđa vođi parnica između akcionara ili između nlih i uprave? Sve ie to — delom protivzakonito — zoerabilo blaeopokoino Ministarstvo Narodne Privrede, koje је dostoino zamenjeno onim Trgeovine i Industri{e. Za DoOslednjih dvadeset godina mi smo nekoliko puta pitani od stručniaka sa strane. da li ie istina da se kod nas spor o važnosti odluke zbora akcionara vodi u vidu administrativnog spora. Na maš pozitivan odgovor ler je tako odista — dobijali smo odgovore sastavlie-
пе od samih udivitelnih znakova. Zar to može da bude? ·
Kako ie to mogućno? Znate li vi šta |e to administra-
tivni spor? i. t. d. Naše Ministarstvo Privrede imalo је и одејепји za akcionarska društva za činovnike u glavnom ekonomiste. A veće nesreće nema od čistog ekonomiste kao sudije. Bolje je bilo pravosuđe pod seoskim brestom. Ni običan pravnik — t. ј. koji nije
studirao akcionarsko pravo — nije dobar za taj posao,
a to li ekonomista. Naše je pravništvo odavno uvidelo da jurisdikcija po zakonu o akcionarskim društvima nema nikakve veze sa pravoslovijem, pa јој je okrenulo leda — tako, da je ona ostala na knjigovođama akcionarskih društava. Dolazili su mladići iz školske klupe na položaj referenta o zakonu o akcionarskim društvima. A odluke, koje su donosili, mogle su poznavaoca materije da bace u melanholiju.
Postoji i u :drugom svetu pravo nadzora političke Vlasti nad akcionarskim društvima — i alo usamljeno — ali nigde ne postoji praksa, da se dve grupe akciohara rvaju preko političke vlasti o svoja prava po zaКопи o akcionarskim društvima. To je srbijanski specijalitet. Današnji zakon o akcionarskim društvima rađen je od strane Ministarstva Narodne Privrede, a u doba, kad su se njegovi činovnici regrutovali iz drugih upravnih grana. U to je doba bila još u svežoj uspomeni humana i pravdoliubiva kazna udaranja batina. A za izricanje te kazne važilo ie pravilo, koje je e. Slobodan Jovanović ovekovečio u svojim istorijskim delima: »DprVO mu ocepi dvadeset i pet, pa onda gledai pod:
kon o a. d. Sreća je velika, te za rđave zakone važi ona nemačka reč, da se supa ne jede nikad onako vruća,.kakva se skida sa vatre. Pola godine posle stupanja na snagu današnjeg zakona o akcionarskim društvima pokušao ie Ministar Narodne Privrede, da ga iz osnova izmeni sa sledećom motivacijom: „Zakon je rđav. Njegova glavna mana leži u tome, što {e administrativnoi vlasti dato i suviše udela u rešavanju spornih pitanja. Po mome mišlienju i po mišljenju stručnih ljudi i suviše je nezgodno, da administativna vlast te sporove rešava. To treba preneti na sudove”. Taj ministar nije bio nikakav demokratski zanesenjak, već član jedne od politički nainazadnijih vlada kođ nas. Njegov projekt nije nikad postao zakonom.
Naši su Ministri Narodne Privrede bili na čisto sa tim, da |e to rđav zakon, pa su ga primenjivali vrlo liberalno. Ulazak prvog Hrvata u Ministarstvo Trgovine ı Industrije uneo {e revoluciju u praksu po zakonu o akcionarskim društvima. Mi smo o tome opširno pisali. ] dok se naša akcionarska društva pribiraju od ргерада, која пп рптедији Копизје од. ис, рокирljenih за ulice i faciranih bankarskih помшка, доне se odigrala u drugom {ednom ministarstvu jedna stvar, Која је najgora od svega što je do sada naopako rađeno u oblasti akcionarskog prava. Min:star Finansiju iz 1927. g. podnosi tužbu sudu profiv članova upravnog i nadzornog odbora jednoe akcionarskog društva, a za krivična dela, kaznima Đo zakonu o alcionarskim društvima. To nas potseća na nekadanju praksu naše policije, koja se pozivala na zakon o šumama, kad nije mogla da nađe nigde zakonsko» oslonca, da bi kaznila kakvov ispravnopz ćoveka. Po našem Trgovačkom Zakonu, Ministar Finansija bio ie nadzorna vlast nad akcionarskim društvima. Zakonom od 1806... god. ta |e vlast prenesena na Ministarstvo Narodne Privrede. Time |e prekinuta svaka veza između mjegza i akcionar. društava. Ministar Finansija ne zna, ko se sve može |aviti kao privatni tužilac Đo akcionarskim krivičnim delima.