Narodno blagostanje

15 јуна 1929.

Обав ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

-— Репарациона комисија у Паризу је одгодила, Бугарској плаћање двеју рата репарационих дугова, тиме, да се противредност тих износа има употребити за помоћ крајева, који су били оштећени потресом.

— Мађарска влада је пристала на валоризацију својих предратних дугова према Немачкој. Овај пристанак овначује нов курс мађарске владе, јер је она до сада заступала становиште, да на основу трианонских мировних уговора није обавезана да валоризује своје обавезе према бившим савезницима.

— Царински приходи у мају месецу изнашају 133,90 милиона динара. Они су за 13. милиона мањи од априлских прихода али за 1. милион већи но што су били у мају прошле године.

— Зајам од 30. милиона франака који је Румунија закључила са Вапаче де Рал5 еф des Pays — Ваз, и чији износ је одређен за унапређење пољопривреде гарантован је пакетом акција Народне Банке, који се налази у рукама румунске државе.

__ Јављају из Атине, да је на једној конференцији између министра финансија и гувернера Народне Банке и нове Прчке Банке, одлучено да грчка влада тражи припуштање избегличког зајма на лондонску берзу, а затим на брисељску и женевску.

ПОЉОПРИВРЕДА — Банатски произвођачи шећерне репе су одржали на дан 9. о. м. у Томашевцу скупштину и прихватили резолуцију према којој се усвајају закључци и предлози конпреса Удружења произвођача шећерне репе одржаног 17; марта о. г. у Београду. Тражи се увођење колективног уговора према којем би се имало платити цена од 5. кгр. шећера на сто кпр. репе. Ова тражња мотивира се тиме да се у свим осталим државама плаћа најмање шест кгр. ш» ћера за сто кгр. репе. За случај, да фабрике шећера ге би пристале на колективни уговор, тражиће се, да се царине на шећер деломично снизе а да се за тај износ повиси трошарина. Добивена разлика има се поделити произвођачима на име предујма и повишења цена репе.

ТРГОВИНА И ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У циљу повећања извоза наших риба дирекција поморског саобраћаја у Сплиту почела је преговарати са иностраним интересентима а нарочито са Чехословачком и Пољском. Уз помоћ нових специјалних вагона за превоз живих риба изгледа да ће се моћи постићи веома повољни успеси =

—- Јављају из Турске, да је према вестима из Београда, управа југословенског монопола соли склопила са једном турском фирмом уговор о лиферацији 20.000 тона соли. Ових дана отићиће један заступник 'монополске управе у Турску, да на месту испита квалитету соли, која треба да се лиферује.

— Министар Трговине и Индустрије одобрио је статут новооснованог А.Д. „Ага-РВуше" ацетелинске и оксигене фабрике са седиштем у Рушу, чији су концесионери фабрика душика у Руше, Кредитни завод за трговину и индустрију, Љубљана, п буепзка, базакштшајот А. а.

Капитал новог друштва износи 2 милиона динара, а који се може повисити на 4 милиона. Суделовањем 5уепзке У овој фабрици, имамо још један шведски ангажман у нашој привреди.

НОВЧАРСТВО:

— Народна Банка Краљевине С. Х. С. ставила је на расположење својим филијалама у Загребу и Љубљани по 10. милиона динара а Новом Саду 5. милиона да их употреби за есконтовање пословних меница оних трговаца,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 311

ештајна служба

који до сада још нису уживали кредите код Народне Банке. Каматна стопа тих кредита износи 10% а највишји кредит несме бити већи од 50.000. динара. Кредит ће се давати по скраћеном поступку, без молба, а менице морају носити потписе тројице жираната. Кредит се дозвољава на 90. дана а један и исти трговац може се користити тим кредитом само два пута. /

— Американски капитал у пољској тешкој индустрији. Након недавно проведене фузије горњошлеских рударских и индустријских предузећа „Бисмарк“ и „Силезија' modi прупи се прикључило још и велико предузеће „Лаура“. За све (ове групе биће створено једно холдинг друштво под вођством американске Harriman групе која ће са своје стране издавати облигације. Прва транша изнаша 670. милиојна динара (12. милиона долара).

— Италианске аутомобилске фабрике Фиат прелазе под контролу американске Сепетај Motors Сотаралле, која ће преузети 50% акција и облигација поменутих фабрика. Тиме се продужава гигантска диспанзија американске аутомобилске индустрије у Европи, јер је познато, да је исто американско друштво пре кратно време осигурало си и немачку фабрику Опел код Франкфурта.

— Уједињене италианске фабрике жижица које стоје под утицајем и контролом шведског жижичког треста, !п0висиле су свој акциони капитал од 70 на 102 милиона лира.

— Ново холдинг друштво за осигурање је било основано у Милану на иницијативу тршћанског осигурава јућег друштва Riunione Adrjatica. Залаћа друштва: Societa Pinanzdaria Assicurativa (Sofias) је сарадња и финансирање страних осигуравајућих друштава. Основни капитал изнаша 20. милиона лира али је одмах био повишен на 30. милиона лира. (Номинала акција је 500. лира).

— Акционарски капитал су повисиле две провинцијалне банке и то Српска Банка у Кључу од 500.000 на 1. милион, и Српска Привредна Банка у Бос. Новом од !. на 2. милиона динара. | :

— Kao што смо већ јавили, Дрезденска банка намерава да створи једну интернационалну банку у Румунији. Ова намера Дрезденске банке наилази на јак отпор породице Браћану, која жели да обрани своју привредну и финансијску превласт. Снага породице Браћану оснива сеу главном на БВапка Romaneasca (капитал 280 милиона леја, резерве 161 милион).

— Хариман Концерн основаће у Пољској у Кракову Електро-банку, која ће извести финансирање електрификације Пољске.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Број обавезно осигураних радника у нашој држави износи према подацима Средишњег Уреда за Осигурање Радника у месецу новембру 1928. године укупно 608.060. а у месецу децембру 1928. године 591.455. Према томе број осигураних радника умањио се у децембру за 16.605. лица. Просечна. обезбеђена надница је износила у новембру 26.31. динара (само за мушке 27.90.) a у децемGpy 26.02. динара (27.62.) те се је према томе и она смањила за 0.29. динара.

— Државни уред за незапослене у Немачкој за ра-

чунску годину 1928 год. имао је укупно прихода 886 мили-,

она марака. Овим приходима стајао је на супрот расход од 1064. марака, тако да је буџетска година 1928. завршена са дефицитом 'од 196. милиона динара, који је покрила држава зајмом државном уреду за незапослене. У априлу 1929. дошло је још 93 милиона марака, тако да се дуг државног уреда за незапослене код државе пење на 275 милиона. Државни уред се нада да ће у јулу проћи без додатака са стране државе, јер се је број незапослених, који примају потпору, смањио на округло 800 хиљада.