Narodno blagostanje

15. јуна 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 313

Glede načina, kako da. se taj iznos repartira, među pojedine novčane zavode sazvana je za nedelju dne 16. o. mj. u Zagrebu konferencija predstavnika svih naših novčanih zavoda. Godine 1921. kad je bio emitiran unutrašnji zajam u iznosu od pol milijarde dinara, naši novčani zavodi preuzeli su glavni dio. Kao baza podjelbe bio je uzet iznos uložaka što je imao pojedini novčani zavod. |

Sada. se predlažu tri načina podjelbe tih 50 milijona među pojedine zavode zemlje. Jedni predlažu da se kao i kod inveStioijonog: zajma, podjelba vrši prema visini uložaka. U tom smičaju glavni dio otpao bi na novčane zavode iz zapadnih krajeva budući da oni imaju najveće uloške.

Po drugom predlogu podjelba bi se imala izvršiti prema visini vlastitih sredstava pojedinog zavoda. Nu dolazimo do nezgodnosti da ima zavoda koji premda imaju znatnu glavnicu i rezervu, po svom poslovanju zaostaju za pojedinim zavodima koji imaju manje vlastitih ali više povjerenih sredstava. I po ovoj metodi zapadni krajevi najviše bi upisali budući da su ovđe koncentrirani jači zavodi.

Na koncu se predlaže da se kao mjerilo podjelbe upisa akcija Agrarne Banke uzme reeskomptni kredit što ga pojedini zavod uživa kod Narodne Banke. Kako novčani zavodi uživaju kredit od 600. milijona dinama to: bi svaki zavod morao upisati 8% od toga kredita. Štete za pojedini zavod ne bi bilo. Narodnoj Banci mora plaćati za kredit 6% a država mu garantira 78

upisane akcije ukamaćenje od 62%. Gubitak bi bio jedino u =

makloj zaradi, budući da se onda cio reeskomptni kredit ne bi mogao bolje unovčiti. U ovom slučaju novčani zavodi u istočnim krajevima morali bi upisati više akcija nego što bi to bio slučaj kad bi se prihvatio prvi ili drugi način podjelbe. U zapadnim krajevima morali bi više doprinjeti samo vodeći zovadi koji užavaju veće kredite. Mali i srednji zavodi ili nemaju kredita, kod Narodne Banke ili je taj neznatan.

Situacija na movćanom fržištu nešto je lakša nego što je bila koncem prošlog mjeseca. Inkaso, osobito u provinciji ide boljim tempom nego što bi bilo za očekivati u ovo godišnje doba. Pogotovu to vrijedi za zapadne krajeve koji u svojoj privrednoj djelatnosti nisu prvenstveno odvisni o prometu žitaricama.

U novčanim krugovima se sa više optimizma ide u susret razvitku situacije na novčanom tržištu. U prvom redu što su tu sjegurni znaci da će se internacijonalne prilike bitno poboljšati. Postignuti sporazum u reparacijonim pregovorima već je pokazao svoje djelovanje. Sva inozemna novčana iržišta pokazuju veću likvidnost i tendenciju spuštanja kamatne stope. A prvi koraci nove engleske vlade povoljno su djelovali na novčano tržište.

Kako smo mi preko naših vodećih novčanih zavoda već usko vezani sa pojedinim novčanim tržištima, inozemstva, to će se olakšavanje situacije na svjetskom tržištu odraziti i kod nas. Prema tome postoji više izgleda da bi najveći dio naše jesenske kampanje mogli finansirati sa inozemnim kratkoročnim kreditima, kako je to bilo svake godine. U tom slučaju nema opasnosti da bi na jesen situacija na našem novčanom tržištu mogla biti tako napeta da bi za poslijedicu donjela bitno povećanje kamatne stope. U svakom slučaju situacija će biti napeta, samo što nije vjerovatno da će ta napetost imati teških posljedica.

Na deviznom tržišhi traje i dalje porast kursa pojedinih deviza. Sve radi toga što je Zirich internacionalno slabiji. A kako se mi kod naših kurseva držimo Ziricha, to naravno da se slabljenje Ziricha i kod nas ispoljuje u porastu stranih deviza. Porast kursa stranih deviza značio bi internacionalno opadanje kursa dinara. Samo što ovo poslednje opadanje dinara nije posledica izmenjene siluacije kod dinara, nego naše uske veze sa devizom Zurich.

· Promet je početkom tjedna bio osrednji. Tek u polovini tjedna intervencija je Narodne Banke bila znatno veća i dosegla je 7 milijona dinara. No to je samo prolazna pojava. Najgore u deviznom promelu ove godine već je prošlo i sada se situacija iz tjedna u tjedan poboljšava. Svi su izgledi đa će ovo biti prvi mesec ove godine da će intervencija Narodne Banke biti mnogo slabija nego u prošloj godini.

Za prvih 5 mjeseci ove godine, promet M акстјата па 7аgrebačkoj burzi ne iznaša ni polovinu prometa u odgovarajućem periodu prošle godine. A ni prošle godine promet nije bio bog zna Šta. A kad bi od ukupnog prometa efektima odbili razne intervencije, videli bi smo, da promet u pravom smislu reči ne iznaša ni petinu onoga Šio je bilo ranije. Makar naše dionice odbacivale i rentu od 10" malo tko pokazuje volje da se angažira.

Zavisi mnogo od žetve koju ćemo imati kao i o njenom unovčenju. Pored toga zakonska stabilizacija dinara mnogo bi doprinjela podizanju vedrog raspoloženja kao i za definitivno sredjenje državnih finansija. Dok se to ne ostvari, teško je vjerovati da će prilike na burzi krenuti povoljnijim pravcem. Donekle bi moglo poboljšati stanje opći popravak situacije na inozemnim bursama. U prvom redu ako se pokaže povoljna siluacija na burzama u Beču, Pešti i Pragu, mogla bi zagrebačka burza od toga imali znatne koristi. Arbitražni promet znači mnogo za zagrebačku burzu. On je mnogo puta davao ton za čitavo poslovanje efektima. Naravski da bi to oživljenje bilo čisto burzovna pojava, bez Veze sa narodnom privredom. |

Dionice Prve Hrvatske Štedionice nešto su jače. Isto tako pokazuju tendenciju porasta dionice Zemaljske Banke, te Poljodjelske Banke. Nu ipak te pojave nisu kadre da izmjene temeljnu situaciju. Kođ industrijalnih poduzeće Trbovlje nešto jače, a isto tako i Osječka šećerana. Kod akcija parobrodarskih društva pokazuje se izvjesni zastoj makar konjuktura i dalje bila povoljna.

Kod državnih papira, opaža se da u poslijednje vrijeme padaju u kursu i obveznice investicijonoga zajma је bosanskih agrara. Razvitak kursa kod ratne štete nije mogao, a ne djelovati i na kurs ostalih državnih papira.

Београдска Берза

Пошто се у четвртак, 13, о. м. због правеславног празника није радило, то је београдска берза одржала у овој седмици свега четири састанка,

Пословање у девизама било је у току ове недеље много живље те је због већих послова обрт у страним девизама износио у овој недељи 43 милиона. Упоређен са обртом прошле недеље показује повишицу од 16 милионм динара и ако је у овој недељи било само четири састанка, Највише је рађено у девизама Лондон (11,7 милиона), Праг (9,2 милиона), Женева (8,5 милиона) Њујорк (4,1 милиона.)

Курсеви појединих девиза у току седмице нису имали већих флуктуација.

Рента Ратне Штете, која је у току прошле недеље показивала нешто чвршћу тенденцију — њезин је курс за промпт робу у два пута се попео до 404.— у току ове недење поново је лабава. Тражња је била врло слаба а ни понуде скоро није било. У почетку. седмице још се примећују нтервенције на бази од 390:50 до 400:—. На састанцима од уторка и среде је у недостатку интервенције и у одсуству интересовања хосиста курс Ратне Штете и даље попустио те је рађено на берзи од 395.25 до 396.— на основу тог курса рађени термини децембар 418 до 419. Средњи недељни курс Ратне Штете износи 398.97 (у прошлој недељи 402.07) а укупан обрт је за читавих 5 милиона мањи од онога прошле недеље те изнаша 1,7 милиона.

За 7 9, Инвестициони Зајам било је ове недеље слабо интересовање. Курс је у почетку недеље износио 84.25, али је и у том папиру лабавост превладала, тако да је на састанку од уторка нотирао 83.75 а у среду 83.560. Обрт ове недеље изнаша свега 400 хиљада динара. |

У 49, Аграрним, обвезницама, 296 Лутријским лозовима

и Дунавским лозовима у овој недељи није уопште рађено.

Исто тако није рађено ни са акцијама Народне Банке. Разлика између понуде и тражње варира 6750 до 7800.

У приватним папирима нешто је више рађено но у прошлој недељи Трговано је било папирима Извозне Банке по курсу од 930 — динара (16.000.—), Београдске Задруге по 7,505 (38.000), Прометне Банке по 931.— (11.000), Бродарског Друштва

| по 600 —(24.000) Српске Банке, Загреб по 125.50.— (10.000) итд.

Интересантно је још напоменути, да 49/) Златна Рента од 1895 год., која је прошлу недељу нотирала у Паризу 147.90 у овој недељи показује повишење за 7.85 поена те нотира 155.75.