Narodno blagostanje

12. октобар 1929.

АНАЛИЗА

ПРВА ПУЧКА ДАЛМАТИНСКА БАНКА Д. Д. — СПЛИТ

Зове се „Прва далматинска“ и с правом, будући да је основана још године 1871. До скора ће ето моћи да слаBH H своју шездесетгодишњицу, По томе се убраја међу наше најстарије заводе уопће.

Конзерватизам је главна одлика „Пучке далматинске“. Тај овдје долази скоро још више до изражаја него и у самој Српској банци. Доста је само видјети чланове равнатељства — да се види наследство од оца на сина. А и синови су већ сви прешли педесету — многи и седамдесету. ~

Један једини пут изгледало је да ће вртлог времена захватити и Прву пучку далматинску банку. Наиме у ери инфлације кад је све тежило ка експанзији. Онда је чак било дошло и до једног ужег интересовања са Хрватском ескомптном банком, која је имала бити ослон те експанзије, Ну стари конзерватизам брзо је опет дошао до превласти — раскинуо везу са Ескомптном банком и наставио своје старо, већ традиционално пословање,

Да при томе банка добро пролази види се из чињенице што код дионичке главнице од 10 милијона динара чисти добитак износи 2.8 милијона динара — са преносом чак и 2.5 милијона. А да добро пролазе и акционари најбоље се види по томе што исплаћује 14% дивиденду Пред 4—5 година платила је чак и дивиденду од 25% — наравно на много мањи дионичарски капитал. Јер опет не иде добити гратис дионице и онда очекивати једнаку дивиденду. Све до конца рата дионичка је главница износила 480.000 круна. Повишење до 10 милијона динара није услиједило толико новим уплатама колико издавањем гратис дионица. HM то које услијед валоризације активе, које услијед преноса са резервног фонда. Тако и пре 2 године, кад се је дионичка главница повисила од 6 на 10 милијона динара, 2 милијона била су повећана издавањем

гратис дионица. Према томе ово је једна од ријетких ба--

нака гдје предратни дионичари нису много изгубили услијед девалвације динара. Пучка далматинска банка један је од ријетких завода гдје рат и поратне прилике нису скоро ништа погоршали, Остали су исти дионичари који су били прије рата — а има их чак и из године 1871.

Да је код Прве пучке далматинске банке било више експанзивног духа она се је могла развити и у један већи завод. М то не само далматински него и преко њених граница. Ну можда да би ју једног дана стајало и главе. Овдје је развитак ишао корак за кораком. У првом реду није се хтело знати за филијале иако је банка, обзиром на свој реноме, могла лако да се пласира по читавој Далмацији, Ну њени водећи људи вољели су да њен делокруг ограниче скоро на сам Сплит и његову најужу околину.

Уз сав конзерватизам ипак је Пучка далматинска банка данас највећи новчани завод Далмације. Додуше филијале загребачких банака имају већи посао и више

уложака, али од завода, који у Далмацији имају своју.

централу, Пучка далматинска заузима прво место. Она је некад играла знатну улогу и у политичком животу. Око ње купили су се стари „народњаци". Ну никада банка није била израбљивана за страначке сврхе и ради тога није. ни имала никаквих потреба. Међутим онда није ни било опћег права гласа, па није ни била потреба да се банчиним кредитима хватају куглице.

ИЕ

. Оснивачи: Вапаче Oftomane, Banque de Paris et des ays-Bas, Socićtć Financiere d'Orient.

применио

=

1

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

: _ U DI “ Обавља све банкарске послове му му ви а мм мм оре мм ва а ве мм

Страна 591

БИЛАНСА

Биланца за последње три године пружа слиједећу

слику:

Актива 1928 1927 1926 Благајна 3.638 2.492 1.428 Менице 6.441 5.739 3.067 Ефекти 11.690 9.481 9.409 Дужници 34.385 33.776 35.900 Некретнине 4.018 3.700 194 Пасива

Главница 10.000 10.000 6,000 Резерве 3.000 2.775 450 Улошци 38.779 36.561 34.733 Вјеровници 2.939 4.495 7.318 Добитак 2.328 1.374 1.235 Укупна биланца 75.172 67.526 52.504

У самој структури биланце нема у ове три године битних промјена. Дапаче код уложака и дужника опажамо извјесну стагнацију, Ту се најбоље образује и тешка привредна криза коју је Далмација проживјела ове послиједње 2—8 године кад је суша децимирала пољопривредну продукцију, а слабе цијене вина погоршале иначе лоши положај. Интересантан је омјер између мјенице и дужника. На 34 милијона дужника само 6.4 милијона мјеница. Код једне банке у Србији или чак и у Војводини омјер би био обратан. Мјеница би било далеко више него дужника, Међутим у Далмацији мјеница је веома непопуларна. Тамо би била велика срамота, мјеницу при доспјећу не искупити, а како нитко данас нема те сигурности да ће удовољити својим обавезама тачно у уговорени дан, нитко радо не прихваћа мјеницу. Поготову код сељака мјеница је скоро непозната. А како је Пучка далматинска банка веома конзервативна она својим изабраним комитентима даје отворене кредите. А ти су обично и најсигурнији. Свакако много више него они уз бланко прихват. Код Пучке далматинске превладава принцип, да ако се од дужника мора тражити бланко прихвати, да му се онда рађе не даје никакови кредит.

Повишење вриједности некретнина од 200.000 динара на 3.700 има се приписати проведеној валоризацији. Ну те некретнине и по извршеној валоризацији вриједе далеко више него што су биланциране.

Знатан износ ефеката нема се приписати јаком индустријском ангажману него у првом реду већој залиси државних папира. Један дио набављен је уз веома повољан курс.

Рачун губитка и добитка пружа слиједећу слику:

Добитак 1928 1927 1926 Камати 4,165 3.280 9.579 Провидбе 1.509 1.707 1.493 HekpeTHHHe 247 393 253 Губитак

Камати 1.768 1.750 1.516 Управни трошкови 877 229 664 Порези 947 1.485 939

Упада у очи велики диспаритет између активних и пасивних камата, поготову у прошлој години у којој кредитне прилике нису биле најнеповољније.

У нашем новчарству бити ће још битних промјена. Ну изгледа нам да ће такових бити најмање код Прве пучке далматинске банке. За то нам је највећом гаранцијом састав њеног управног одбора.

за ум нмв мм ом ве ов мм Ами мм мм мм ма ге

Франшуско-Српшска Банка Калитал: Фран. 20,000.000

Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАД Филиале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун