Narodno blagostanje

Страна 592

ZADRUŽNA GOSPODARSKA BANKA D. D., LJUBLJANA

Osnovana ie godine 1920., дакје розе rata. То пагјаšuiemo radi loga, što ie ovo jedini poslileratni novčani Zzavod, koji ie došao do iednog snažnor razvitka. Kreditni zavod u Liubliani i Opšte iugoslavensko bankarsko a. d. BeograđZagreb, ne možemo naime smatrati kao posliieratne tvorevine, ier su oni postojali i prije rata. Doduše ne kao samostalni zavodi, nego kao filijale jakih bečkih banaka. Zadružna созроdarska banka, novčani ie zavod posebnog značaja. Niega ie naime osnovala Zadružna Zveza u Liubliani, i ona ima 75% akciia. A Zadružna ie Zveza centralna zadružna organizacija slovenskih klerikalnih zadruga. Kako su slovenske zadruge u pretežnom broju aktivne, to jest raspolažu sa znatnim ulošcima, bila im ie potrebna vlastita novčana organizacija, koja će te viškove plasirati. Slično ie htieo i Zadružni Savez w Splitu sa svojom Zadružnom bankom, nu ova ie, hvala dobrom vodstvu, i propala. Mediutim, Zadružna zospodarska banka konstantno napreduie i danas ie iedan od vodećih novčanih zavoda Slovenije. Nu ni on ne ograničuie svoju dielatnost samo na Sloveniiu. Ima tililala i u drugim krajevima. Tako u Novom Sadu, Somboru, Diakova, Splitu, Šibeniku.

Dok smo morali osnivati Direkciiu za polioprivredni kredit, dotično Agrarnu banku, da bi zadrugarstvu stavili na raspolazanie potrebna sredstva, u Sloveniji eto, zadrugarstvo osniva svoju banku, da bi preko nie moglo plasirati svoia raspoloživa sredstva. Eto, tu leži iedna bitna razlika izmediu prilika Sloveniie i drugih kraieva naše države.

Bilanca za tri poslilednis godine pruža sliiedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1026 Blagaina 18.547 16.974 11.872 Mienice 68.518 51.107 36.500 Етеки 28.141 9.617 6.301 Dužnici 275.450 253.184 194.512 Nekretnine 5.972 6.058 6.192 Pasiva:

Glavnica 12.000 „12.000 12.000 Регтетуе 3.740 3.243 ЗА Ulošci po kniižicama i tek. rač. 274.059 211.506 189.183 Vierovnici 106.474. 111.572 52.237 Рођнак 1.420 1.326 1.187

Bilanca ie veoma ртеедпа. I tu nam izgleda, da 5е Slovenija ističe nad drugim krajevima. Tako koliko kod dužnika toliko kod vierovnika i uložaka imamo specifikaciia. Pa i kod efekata. Ta ie opet veoma poučna. Tamo vidimo da је Zadružna gospodarska ђапка koncem prošle godine imala državnih papira za 24.842.000 dinara. Koncem 1927. imala ih ie samo 6 milijona 620 hil-ada. Dakle u iednoi godini nabavila ie 18 miliiona. Mislimo da je u tom pogledu postigla rekord. Slično ie i kod drugih novčanih institucila Sloveniic. Каф! toga je bilo i razumljivo negodovanie, koie ie nastupilo u Sloveniji, kad ie ratna šteta u prolieću bila počela padati. Мпог zavodi, naime, izgubiti će na kursu. A- na kamatima

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

svi bez izuzetka ier je kurs pao naimanie za iznos kupona.

Број 36. _

Interesantno ie pratiti razvitak uložaka. Prošle su соdine porasli niti za 2 milijona dinara, dakle manie nego što iznose kapitilizirani kamati. Godine 1925. naprotiv, imamo porast uložaka od preko 20 miliiona; godine 1926. od 14 milliona; a 1927. od 5 milijona. Dakle prošla godina bila je nallošija, što је 1 naravno obzirom na razvitak privrede и роslijiednie dvije godine. Mienice naprofiv konstantno rastu od 11 milijona godine 1924., 26 milijona godine 1925., na 68.5 miliiona prošle godine. No to su u prvom redu mienice van SlIOvenskih tiliiala, budući da u Sloveniji mijienica nije tako popu< larna. Kontokorenti aktivni i pasivni konstanino rastu, što је znakom, da banka sve više i više razviia regularni komercijalni posao.

Zadružna созродатока banka financira i neka industrijska poduzeća. U prvom redu ona, koia su na zadružnoji bazl, ili u koima makar su i dioničarska društva, prevladavaju sitni elementi. -

U samqm poslovnom uspiehu nastupio ie jedan zastol. Prvih godina dividenda jie iznosila 10%; godine 1922-24 čak i 12%. Godine 1925. opet ie plaćeno 10%; godine 1926. čak samo 8%, a prošle i pretprošle godine opet 9%. To niie nt čudno ako sc ima u vidu, da je to jedan zavod na zadružno! bazi, i da su kreditne prilike Sloveniie daleko sredieniie nego u drugim krajevima.

Račun gubitka i dobitka pruža slijedeću sliku:

Dobitak: 1928 1927 1926 Катаје 3.754 3.335 3.183 Providba 5.144 5.671 6.291 Gubitak: ·

Plate 4.971 4.388 4.053 Upravni troškovi 1.544 1.950 2605 Porezi 666 1.065 1.965

Ma da ie poslovanie iz godine u godinu bivalo sve veće, prihodi na kamatama i providbi bivali su sve manii i manii. To imamo pripisati činjenici spuštaniu kamatne stope. I to ne samo za dužnike, nego i za vierovhike. Jer u prvom redu opali su i izdatci za kamate. Isto tako opali su i porezni 12datci obzirom na reforme, koje su bile provedene.

Zadružna gospodarska banka bilancirala ie prošle godine sa 399 miliiona dinara. Po tome ona spada u red naših vode=< ćih novčanih zavoda. Jer zavoda, koji bilanciriu sa 400 i više. milijona dinara, mi imamo samo jedno desetak.

Dalini razvoi Zadružne gzospodarske banke zavisiće u prvom redu O razVvitku slovenskoz zadrugarstva. Prilike u drugim kraievima ne igraia bitnu ulogu. Jer tamo ona više dolazi u obzir da plasira raspoloživa sredstva, nego da sakuplia uloške i potraživania po tekućim računima.

Ulošci Sloveniie u dviie poslieednie godine nalaze se u nekoi stagnaciii. To se vidi iz bilanaca komunalnil štedionica a iz bankovnih bilanca. To ic osietila u prvom redu i Zadružna gzospodarska banka. No čim ta stagnaciia mine, ZŽadružna gospodarska banka moći će misliti na nove ekspanzije, u prvom redu u van slovenskim krajevima, u kojima ic uvijek dobro došao onai, koji nosi kredite i to ieltine kredite.

УУ и.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Девизна уредба у Румунији. Румунија продужава уклањање ограничења трговине девизама. По најновијем пропису није потребно претходно одобрење за куповину | девиза. Банке истина и даље узимају од комитента изјаву о циљу куповине девиза, али то је искључиво у циљу контроле пасивне стране биланса плаћања.

— 6. октобра одржали су скупштину швајцарски имаоци 4% предратне“ српске ренте на којој су су изговорили

разноврсне претње против наше државе. Одлучено је да се умоли политички департмент да забрани давање зајмова Југославији и њезиним градовима и индустрији. Имаоци српских облигација задоцнили су са овом својом одлуком. Да су то урадили пре месец дана, могли су спречити зајам Београдске општине у Швајцарској. Или су они чекали да се исплати зајам па да одрже протестни збор

Збору је председавао банкар Брупахер и том приликом констатовао, да се у Швајцарској налази 65.000 обли-