Narodno blagostanje

19. октобар 1929. ,

гација тог зајма у номиналном износу од 39214 милиона франака поред 875.000 франака неисплаћених купона.

— У Вашингтону је отпочео претрес бившем министру унутрашњих дела Фолу због примљеног мита од 100.000 долара приликом давања под закуп петролеумских извора Илк Хил.

— На коигресу мира у Атини одлучено је да се усвоји међународни новац.

— Банкари Шпајер и Комп. извештавају американске финансиске кругове, да су бугарски државни приходи, заложени за 74% стабилизациони зајам од 1929. год. за првих 6 месеци 1929. год. достигли висину од 5,529.000 долара према 4,340.000 долара. Служба тог зајма износи свега 1,066.000 долара полу-годишње.

— Турска регулише своје обавезе, Ових дана турска влада је обнародовала закон, по коме се имају пријавити сва потраживања приватних лица, која датирају од 1. марта 1990. до 31. маја 1928. године. Потраживања се деле на две категорије: у потраживања која се односе на буџет националне владе и она, која потичу из опште-депозитних рачуна. Ова потраживања су у главном кауције, које до сада из ма којих разлога још нису враћене. Рок пријаве траје до краја фебруара 1930. год. Главни разлози овог закона леже у напору владе, да направи ред у старој државној администрацији и да пречисти и ликвидира стара потраживања.

НОВЧАРСТВО

— Повећање златне залихе Пољске Банке, Како се јавља из Варшаве, је Пољска Банка купила у Њујорку већу количину злата. | — У Швајцарској је ступио на снагу нов закон о хипотекарним заложницама, који је већ дуго година тражен од привредних кругова, а нарочито од стране пољопривредника. Истовремено имају се основати и две централе за издавање заложница и то једна од стране кантоналских, а друга од осталих кредитних банака. Ове централе имају задаћу, да ставе на расположење поседницима дугорочне хипотекарне кредите уз сталне, немењајуће се каматне стопе.

— Златна валута у Швајцарској, Швајцарски финансиски департемент је израдио закон, којим се успоставља дужност Народне Банке, да замењује своје новчанице за злато, златне девизе или злато у шипкама. Тиме добија постојећи златни паритет швајцарског франка и законску санкцију.

БАНКАРСТВО

— Нова јеврејска банка, Како јавља „Југословенске Лојд" из Беча, одлучио је конгрес ортодоксних јевреја, који је био одржан у Бечу, да оснује велику јеврејску банку са седиштем у Амстердаму и са филиалом у Варшави. За јеврејску се банку нисмо много бринули; нас интересира, кад ће се основати хришћанска банка,

= Нова државна исељеничка банка у МЏољској је основана ових дана уз учешће Пољопривредне банке, Државне аграрне банке и Поштанске штедионице. Главница износи 2,5 милиона злота. Задаћа ове нове банке је прикупљање и управљање средствима пољских исељеника, који су за време инфлације изгубили поверење у пољ. ско банкарство.

— До закључка наше редакције нису приведени крају преговори за фузију између Боденкредитаншталта и Аустриског Кредитног Завода. Сви су изгледи да ће измена бити 1:5 т. ј. за 5 шилинга у акцијама Боднкргдита добиће се 1 шилинг у акцијама Кредитног Завода. Акционари губе — с обзиром на курс једног и другог Завода 9/8 од онога што су имали, Наравно да при сваком краху у Аустрији мора и аустриска држава да буде међу оште-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 593

ћенима. Као акционар губи она више од 100 милиона динара, а колико ће изгубити Поштанска Штедионица, као поверилац, још се не зна. Независна штампа тражи да се ствар изнесе пред парламент. У министарству финансија смењен је зет Др. Сигхарта. Изгледа чак да ће одступити председник Аустриске банке Др. Рајш. И друга се лица чине одговорвим, а нарочито бив, министар финансија Др. Кинбек.

АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА

— Загребачки листови јављају да се у Београду оснива „Акционарско друштво за предузеће јавне радове Симплон Авала, са главницом од 5 милиона динара".

—_ Југо-Чешка текстилна индустрија д. д. у Крању, Словенија, је повисила акционарску главницу од 10 на 20 милиона динара.

— Фабрика кожа Фрањо Вошнак и синови, Шоштањ, Словенија, повисила је своју главницу од 8 на 12 милиона динара.

—__ Снижење дионичке главнице. Прва босанска фабрика за конзервирање шљива д. д. у Брчком, снизила је на ванредној скупштини од 5. 0. м. номиналну вредност својих акција од 100 на 30 динара.

— Инфлациона креација „Велокс", која се налази на Топчидерском друму у Београду и која је од 1926 године у ликвидацији, прешла је ових дана са свим активама и пасивама у посед фирме Игнат Бајлони и синови, Београд.

ИНДУСТРИЈА _

__ Мзвоз нашег шећера, Загребачки „Обзор“ јавља, да је фабрици шећера у Новом Врбасу успело, да пласира у Индији (Бомбај, Карала) веће количине нашег шећера. Штета што' „Обзор“ није јавио у исто време и цену и количину.

— Принос италијанске шећерне репе, биће, према италијанским службеним подацима, у овој години рекордна. Принос од хектара износи 270 до 290 квинтала, а укупна производња се цени на 3,6 милиона до 3,8 милиона квинтала. Како износи потреба италијанских шећерних фабрика годишње 3,0 милиона квинтала, то се рачуна, да ће италијанска потрошња шећера бити потпуно покривена до: маћом производњом.

— Концентрапија румунско-банатске млинске индустрије. У Румунији се налази млинска индустрија, слично као и код нас, у веома неповољној ситуацији, Да би се кризу барем донекле ублажило, сложило се је 38 најважнијих банатских млинова и основало заједнички централни продајни биро. Рачуна се, да ће и остали млинови приступити том продајном картелу, који има своје седиште у Темешвару. Ми сматрамо, да је картелисање млинова неизведљива ствар.

— Електрификација Барање, Између електричне централе у Осијеку и барањске општине Дарде и Беља воде се преговори, по којима би се имале поменуте општине прикључити осјечкој централи, која је, као што је познато, једна између најмодерније уређених градских централа у нашој држави.

— У Новом Саду је основана Централна задруга млинова, којој је досада приступило 35 бачких млинова. Да нема какве везе између румунско-банатских млинова и војвођанских 2

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Аустријска влада је проширила забрану на увоз живине из наше државе и то из Алибунара, Беле Цркве, Ковина, Вршца и Јаше Томића, — мотивацијом заразних болести.

| | | | |