Narodno blagostanje

30. новембар 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 718

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Švedsko društvo »Kriger i Tol« dalo ie do sada sledeće zaimove:

Dolara 75 miliona Francuskoi,

> 6 5 Poliskoi, » 2 ~ Екуадоги, » 1 ЈЕ такодје Ekvadoru, » 6 O Litvaniii, "3 22 > Јигозјам ћ, - 06 5 Madiarskoi, >“ 30 :Đ Rumuniii,

i funti sterlinga 1 milion Grčkoi; Nemačkoi ima dati ioš 125 miliona dolara.

Obligaciie svilu ovih zaimova čuva kompanija u svojim kasama, a novac ie avansirala iz svojih sopstvenih sredstava, pri čemu se naravno služila emisilom svojih sopstvenih ODligaciia. — Turska vlada je izlavila kategorički da ne prima hnikakvo strano učešće u glavnici nove novčanične banke, koia se ovih dana osniva.

— Пољски капитал у босанским рудницима живе. Хрватски листови доносе вест, да је ових дана био потписан уговор између једне велике пољске финансиске групе, чији је претставник г. Ценцек из Катовице у Горњој Шлеској, и рударске задруге „Мрачај. у Сарајеву. Према том уговору је пољска финансијска група преузела дужност, да сагради у најкраћем времену својим капиталом у рудницима поменуте задруге дестилационе пећи и остала индустриска постројења која су потребна за производњу живе.

— Снижење дисконтве стопе, Енглеска банка снизила је на дан 21. новембра дисконтну стопу од 5 на 44%. Истог дана је и Норвешка банка снизила дисконтну стопу од 6 на 5%%. Румунска Народна банка спустила је дисконтну стопу од 95 на 9.

— Изузетну каматну стопу од 6% годишње одобрио је Поштанској штедионици г. Министар грађевина за улоге Савеза поморских радника трговачке морнарице у Сплиту.

— „Од ваневропских држава Јапан је још једини који није извео стабилизацију своје валуте. Он је до пре неколико дана држао у снази забрану извоза злата. Као члан одбора, који има да уведе у живот банку за међународне обрачуне, Јапан је такође осетио потребу да изведе законску стабилизацију. Тога ради добија шестомесечни зајам од 100 милиона јена и то пола од Енглеза пола од Американаца. Камата је врло ниска; за Енглеску износи 5%% a за Америку 5%. Незгодно је што је зајам шестомесечни. Облигације имају гласити на страну валуту.

— Валутне невоље у Шпанији. Шпанија је држава, која није могла да оствари.ни фактичку стабилизацију. Од новембра 1927. год. шпанска новчана јединица, пезета, стално је у паду. На берлинској берзи котирано је у новембру 1927. год. 100 пезета 71 марку, а у новембру ове године вреди свега 58,37. Привредни свет у Шпанији налази се у паничноме страху; нагло скакање девизних курсева у последње време погоршано је берзанском кризом, која нема никакве везе са валутним поремећајем. На све се стране траже стране валуте, кријумчарење је у пуном јеку; влада је неспособна да га спречи. Ради спасавања пезете био је позват као експерт професор Шарл Рист, који је био вице-гувернер Француске банке, а у исто време делегат финансиске групе у Румунији. Он је поднео је-

дан експозе шпанској влади, који се држи већ дуже временја у тајности и због чега је паника знатно појачана. Сви покушаји шпанске владе, да дође до зајма ради стабилизације, остали су потпуно безуспешни. Ни две велике изложбе у Барцелони и Севиљи нису ништа помогле. Изгледа да су политичке прилике такође допринеле ширењу неповерења у валуту у земљи и на страни.

— Нова градска штедионица. Листови јављају из Вараждина, да се у тамошњим градским круговима расправља питање о оснивању нове градске штедионице, која би имала отпочети са радом већ почетком идуће године.

Почетак исплате повериоца Славенске банке у Словенији. Прва Хрватска Штедионица преко својих подружница у Љубљани, Марибору и Цељу исплаћује повериоце Славенска банке са 22 постотном квотом. За сваку исплату потребан је налог од стечајног управитеља из Загреба.

—- Зајмови Др. Хип. Банке на Ратне штету. Државна Хипотекарна банка даје зајмове на обвезнице ратне :штете 320 динара по обвезници уз 8 посто годишњих камата, без икакових других трошкова.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Talijanska se vlada nosi mišlju da konvertuje devoetogodišnie blagainičke zapise, koih ima u opticaju 105 7.640,000.000. lira.

— »Frankiurter Zeitung« iavlia iz Beograda, da ie ујала odlučila da uzme manii stabilizacioni zaiam, da bi izvela zakonsku stabilizaciju, pošto je to uslov da dobijemo jednoza člana u upravi Medjunarodne banke za obračune.

— Grandiozna obnova francuskog nacionalnog inventara. Francuska vlada podnela ie skupštini projekat zakona о уапrednom kreditu od 5 miliardi franaka, koji se imaiu utrošiti: 550 miliona franaka za dotaciju komunalnih finansiia i izradu puteva; 750 miliona franaka za obnovu i popunu učila i knjižnica i podizanje školskih zgrada; 700 miliona franaka za Suzbiianie tuberkuloze, podizanie bolnica i narodnu higiienu u ODšte: 1,105 miliona franaka za polioprivredu (elektrifikaciju, VOdovod, osiguranie), 1,590 miliona za iavne radove (drumove, pristaništa i reke), 30 miliona za trgovačku mornaricu i 275 miliona za poštu (aklamatiziranie telefona po selima).

KOMUNALNE FINANSIJE

— Инсстрана понуда бечкој општиви за градњу ставова. Како јављају бечки листови примила је бечка општина понуду једне холандско- американске банкарске групе за градњу кућа за становање у висини од 1.88 милиарди динара (210 милиона аустријских шилинга). Појединости ове понуде никако још нису познате.

— Загребачка општина решила је да узме „предбјежно" зајам од 18 милиона динара од Министарства финансија, који ће се употребити за израду царинско-поштанских складишта и улица. Поред тога решено је, да се од 3,8 милиона динара примљеног зајма од Министарства социјалне политике и народног здравља 2,8 милиона динара употреби за подизање радничких станова за колонију Истрана и инвалида а ! милион дин. да зајам Задругама за израду малих станова и кућа.

ИНДУСТРИЈА

— Нема Југословена, који чита новине, а да му није познато, да у Адамсталу у Чехословачкој постоји фабрика за оправку вагона. Има прилично времена како се о тој фабрици није ништа чуло. Ових дана јављају, да је Шкодина фабрика успела да купи већину акција Адамсталске фабрике. У исто време одлучила је да се споји са фабриком машина, Новак и Јан у Прагу. Адамсталска фа-