Narodno blagostanje
Страна 714
брика има главницу од 14 милиона чехословачких круна, подељену у 70 хиљада акција по 200 круна комад.
i — Подизање нових зграда у Загребу, како пише „Ју"гословенски Лојд“ није било тако живо ове године као ранијих, мада су цене грађевинском материјалу остале исте. Грађевинар, с којим је Лојдов сарадник разговарао, објашњава ту појаву поскупљивањем плацева. Ови су пак поскупили једно, што их у центру где би се првенствено подизале куће нема довољно, а друго, што их је општина, која продаје плацеве на старом сајмишту, позела прода-
вати ове године на јавним лицитацијама, те им услед кон- ·
куренције подигла цену.
Но новоградња је застала и због опадања рентабилитета. Док је до лане овај код једне трокатнице износио 15—17%, ове године достиже једва 12%. Ово опадање рентабилитета се објашњава у неколико тиме да је загребачка општина завела комуналне дажбине и на нове грађевине, које су од тога раније биле ослобођене.
Међутим потреба за становима још постоји. Она се нарочито осећа код станова са две до три собе. То се манифестовало у току прошлогодишње грађевинске сезоне када су овакви станови били закупљени и пре но што су грађевине биле потпуно довршене. Исто тако постоји тражња мањих кућа, које долази отуда што се повећао број досељеника из провинције.
— Мађарска влада има намеру, како то јављају европски листови, да уведе монопол на трговину петролеума и бензина. Против ове одлуке воде досадашњи велики продаваоци енергичну борбу.
— Проширење електрификације у Словеначкој. Државни рудник у Велењу, који има своју калоричну електричну централу од 2500 коњских снага, склопио је уговор са Крањским земаљским електранама, које имају велику хидроелектричну централу у Завршници од 2000 коњских снага, 0 искључивој набавци и продаји електричне струје. Новим уговором опскрбљена је електрификација свих села и вароши у Савинској долини све до Домжала за осветљење и индустријске употребе. Уговор важи педесет година. Крањске земаљске електране позваће и све општинске и градске електране, да приступе том уговору, у којем ће случају локалне централе служити као резерве и у случајевима непредвиђених сметња.
— Зидање иовог зимовника на Дунаву. Министарство саобраћаја почело је градити модеран и велики зимовник, 14 километара од Смедерева у близини Гроцке. Дужина тог зимовника биће пет километара, а ширина 200 метара. Према томе имаће места за читаву нашу речну флоту.
„= Експанзија Нашичке творнице танина. Како јавља љ„Наје Цирихер Цајтунг' године 1921. основано је у Швајцарској Холдинг друштво за четири национална друштва Нашичке творнице танина: мађарско, румунско, југословенско и чехословачко. Већински синдикат састоји се од банкарске куће Игњата Дајча синови у Будимпешти, Прве пештанске домовинске штедионице, Швајцарског кредитног завода и банкарске куће (шпез5 Маћоп ег Сје у Лондону. Швајцарски кредитни завод дао је године 1920. концерну кредит од десет милиона швајцарских франака а банкарска кућа (шпезо Маћоп 1925. године 8-постотни зајам од 200.000 фунти стерлинга на седам година. Највеће је национално друштво Нашичка творница танина и паропила у Загребу д. д., док много мањи значај има мађарско истоимено друштво и Лома шумска индустрија у Араду д. Д., која заступа интересе Нашичке у Румунији и Нашичко д. д. за прераду дрва у Прагу, које заступа интересе југословенског танинског концерна у Чехословачкој.
— Пренос седишта „Шипада“ из Сарајева у Бања Луку. Шумско индустриско подузеће а, д. (Шипад, бив-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
“__Број 43.
ши Штајнбајс, који послује на територији врбаске бановине пренеће своје седиште из Сарајева у Бања Луку, где ће се устројити и посебна дирекција шума. Подузеће ће за своје потребе изградити посебну палаћу у Бања Луци.
— Између енглеских бродоградилишних радника и брод. друштава коначно је постигнут споразум и тиме спречен штрајк од преко 15.000 радника. Тим споразумом је завршен штрајк у Белфасту, који је већ био избио.
ТРГОВИНА
— Успех шумске лицитације у Петрињи, На дан 23. о. м. код Петрињске Имовне општине одржала се је лицитација објекта Пишкорњац са 2.067 већином храстових стабала. Достала га је Петрињск паропила за своту од 1,527.000 динара. Објект Вранову Главу са 1.971 стабло достала је Славија д. д. у Загребу за своту од 838.000 динара.
— Велика продаја дрва у Делницама. На дан 13. децембра продаваће се код среског поглаварства у Делницама двогодишњи дрвосечни етат зем. зај. Делнице, који се састоји из јелових и смрекових стабала (688 комада), што лежи у шумским пределима Иловаче и Вртаљике.
— Према извештају наше коморе у Солуну, овогодишњи извоз вина из Грчке износио је свега 84.5 хиљада тона, и био већи за 8 хиљада тона но у прошлој години.
— Продаја румунске државне трговачке флоте, Управа румунске државне трговачке флоте исказује у последњим годинама сталне губитке. Због тога је румунска влада настојала, да проведе модерну комерцијализацију свог пловног парка у коју су се сврху водили преговори са неком енглеском финансиском групом, која би имала да спроведе комерцијализацију. Како су преговори остали без икаквог резултата, то се је влада олучила, да прода сву своју државну трговачку флоту.
—- За оснивање житне берзе у Осијеку води се, како то јављају хрватски лисови, у последње време интензивна акција међу осјечким привредним круговима.
— Управа државних монопола у Београду купила је од румунске монополске управе 3000 вагона камене соли, који се имају добавити у току 1930. године. Цена ове поруџбине износи око 12 милиона динара.
— Развој трговачких друштава с ограничењем јемства у Словенији, која се оснивају на основу трг. права бивше Аустрије, показује према статистици „Словенца"
следећу слику:
1928 1929 у хиљадама динара
бр. главница бр. главница бр. главница
1927
|. тромесечје 18 325 23 1954 19 1054 2. 5 1 726 11 1051 22 840 a. У 13 1755 17 2071 28 1020 4. 15 852 LI 1530
22 — Светски конгрес за трговину крзном биће одржан у Лајпцигу за време од 1. до 29. јуна 1930. године. Истовремено са конгресом, који је закључила међународна строковна организација трговине крзном, отвориће ce H међународна изложба крзна.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Немачки министар за исхрану и пољопривреду, уз одобрење владе, издао је уредбу, по којој се за месеце децембар и јануар у млиновима мора млети од 50% странога жита помешаног наравно са домаћим.
— Холандија је земља која је најдаље отишла у интензификација и рационализацији производње јаја. Јављају да је у селу Висену једна кокошка снесла у првој години
#