Narodno blagostanje

__14. децембра 1929.

Овако јављају франкфуртске новине.

Према томе излази да ће се подморнице н8, флотној конференцији у Лондону огласити за комитамије. кинаитеншшени тишина Đredsednik (guverner) Сагеvinske banke u Berlinu spada mediu naislavniie savremenike. Danac po poreklu, Amerika· nac po mentalitetu, veliki DO· znavalac novčanih i novčano-finansiskih pitanja, uspeo je on da izvede stabilizaciju nemačke marke u trenutku, kad ie ceo svet bio izgubio svaku veru u nju. On je jedan naibolii poznavalac reparacionog pitanja. I Dozov, a naročito Jangov plan, doneseni su pod njegovim uticajem. Dr. Šaht ie čovek geniialnih finansiskih kombinaciia.

Vilo ie nepristrastan, pravičan i uočliiv. Kad se te njegove osobine imaiu u vidu, može se lako razumeti niezov gest od pre nekoliko dana, a koji ie napravlien naivećom novinar-

Dr. Šaht

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 748

skom senzaciom. Reč ie o jednom kratkom memorandumu o reparacionom pitaniu i nemačkim državnim finansijama, sa kojim ie on izašao u javnost. Motiv tome — prema nemačkoj vladi (čiji je on činovnik i prvi delegat u reparacionim odborima) neobičnom postupku, — izgleda da leži u želii, da sa sebe skine odgovornost za Jangov plan — a on je kao član Jangovog komiteta bio iaktički nezavisan od vlade, te ima svoju odgovornost. Fakt, da su nemački ministri u Hagu popustili u nekim zahtevima Francuza, upotrebio ic Dr. Šaht kao povod, da napadne vladu, pa gotovo i ceo Jangov plan, tvrdeći, da Nemačka prima tim aranžmanima teret, koji nije u staniu da snosi.

То је unutrašnia stvar Nemačke. Sve što se iz toga može da izrodi, to je, da Dr. Šaht ne bude delegat Nemačke na drugoi Haškoi konferenciji. Malo ie teže pitanie, da li bi trebalo smeniti ga sa položaia predsednika novčaničke banke, ier kao takav ima pravo u upravi banke za muediunarodne obračune.

ПУНИ аза

АПЏАЛИЗА SLAVONSKA AGRARNA ŠTEDIONICA D. D. — OSIJEK.

Osnovana je 1911. godine sa dioničkom glavnicom od iednog miliona kruna. Prije rata razvitak ie išao tim ргамcem, da to postane novčana institucila slavonskog veleposeda. A i politički bio jie dosta orijentiran prema Pešti.

Posle svjetskog rata bila ie potreDna iedna reorjentaciia. Umiesto Pešte trebalo je naći iedan drugi oslon. I sticaiem prilika nadien ie u Jadranskoi banci, danas Jadransko-podunavskoi banci. Mediu članovima ravnatelistva Slavonske agrarne štedionice nalazi se znatan broi iunkcij)jnera · Jadransko-podunavske banke, što naibolje karakterizira odnošaie kojii postoie izmedjiu oba zavoda.

Zavod ie pred dvije godine bio izložen izvjesnoi Krizi, tako da se ie moralo pristupiti radikalnoi reorganizaciii. ] to reorganizacili upogled personala kao i upogled poslova. Filiiale koie su se pokazale nerentabilne bile su likvidirane, tako da ie preostala samo ona u Daruvaru.

Izgleda da ie reorganizaciia uspiela i da se rezultati već vide. Dok su ulošci koncem 1927. bili za preko 3 miliona dinara slabijii nezo koncem 1926., prošle godine ne samo da је dalino opadanie uložaka zaustavlieno, nego biliežimo i porast od preko iednog i po miliona dinara. I to u zodini, kola ie upogled porasfa uložaka općenito bila loša, pogotovu u kraiu u kojemi: Agrarna štedionica ima svoi poslovni djelokrug. A porast uložaka naijbolie ie mierilo kakovo ie poviereniu u 5rokim slojevima prema izvjesnom zavodu.

Впапса ха tri poslijednie godine pruža slijedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1926 Blagaina i devize 182 766 1.336 Mienice 10.205 7.998 8.636 Dužnici 10.188 8.575 11.897 Hipoteke 214 232 290 Eiekti 11 151 720 Gubitak — == 200

Pasiva:

Glavnica 5.000 5.000 5.000 Бететуа 3.819 3.849 4.050 Ulošci 11.300 8.141 10.933 Vierovnici 712 406 2.795 Dobitak 436 287 == Ukupna bilanca 22.081 18.352 23.258

БИЛАНСА

Bilanca za 1926 godinu svršava se sa gubitkom od 200 hiliada dinara. Godine 1927., bilanca ie, makar sviršila sa dobitkom od 287.000, po svoioi strukturi daleko nepovoliniia od one koncem 1926. godine. Koncem 1928. dobitak ie znatno Veći nego 1927. godine, a pored toga struktura je Dilance шпого povolinija. U glavnome pozicije bilance 1928., naravno bez računa dobitka i gubitka, odgovaraju strukturi od konca 1926. A i ukupni iznos bilance skoro ie jednak onom iz 1926. godine.

Jedino su mjenice znatno jače nego 1927. godine, a i 1926. codine, što znači da se jie zavod u većoi mjeri posvetio seliačkim kreditima, koii u pretežnoi većini nose formu mijenice. Trgovački krediti u Osiieku i okolini prevladavaiu u IOTmi konto-korenta. Bar ukoliko se tiče dobre klientele. Nu se= lački kredit u iednom bogatom krajiu, kao što ie Osijek, ne samo što je relativno siguran, nego je i rentabilan, budući da kamati iznašaiu 16—20%.

Rezervni iond iznosio ie 1920. godine preko 4 milijona dinara ili 80% dioničke glavnice. Znači, da ie zavod ranije imao i veoma povolinih godina, kad ie mogao sabrati toliko rezerve. One i danas iznašaju 3.9 miliiona pošto se je gubitak iz 1926. godine otpisao Od rezerve.

MWačun dobitka i gubitka pruža sliledeću sliku:

Dobitak 1928 1927 1926 Kamati 577 545 694 Frovidba 488 393 745

Gubitak:

Porezi 88 82 1.049 "Troškovi 544 505 638 Dobitak 436 287 =

Godine 1926. niie bilo dividende. Polučeni dobitak omogućio ie 1927. godine dividendu od 5 a godine 1928. od i: Kako vidimo tempo novog razvitka veoma je povolian.

Gubitak 1926. godine ima se u prvom redu pripisati plaćaniu poreza na nekoliko godina kao i otpisima.

Slavonska agrarna štedionica je svoju krizu već prebrodila. Publika ie ponovno dobila puno poverenie. Ekonomske prilike Osijeka i okoline danas su mnogo povoliniie nego prošle i pretprošle godine. Obzirom na sve te činienice, kao i na oslon koie zavod ima u Jadransko-podunavskoi banci, dotično preko ove u Srpskoi banci u Zagrebu, perspektive bliže budućnosti veoma su povoline. A za kasniie vierovatna ie fuzila sa Srpskom bankom, bilo izravno, bilo ioš preko Jadransko-podunavske banke.