Narodno blagostanje
19. април 1930.
— Београдској обласној Дирекцији железница стигла је прва партија нових локомотива из Немачке, које добијамо на рачун репарација. Са неким локомотивама извршена ЈЕ проба и резултати су били у свему задовољавајући. отрарте де Сретит-де-Рег ди Мог, Рат платиће за прошлу годину на основне акције дивиденду од 26.25%. —
=
ПОЉОПРИВРЕДА
— Народна банка и специјални стручни, одбор при Трговачкој комори у Београду одлучили су да се из суме on 250.000 дин. која је одређена за помагање пољопривреде, набаве прскалице, које ће се поделити у народ.
— Управни одбор Српског пољопривредног“ друштва одлучио је, да се подружинама, које уредно одговарају својим обавезама, може дати годишњи кредит у пољопривредвим справама, семену и материјалу и до 500 дин. на сваког њиховог члана.
— У извештају о стању коњунктуре у Мађарској за март месец јавља се између осталог, да се мађарски сељак бацио свом снагом на производњу свиња и да је свињогојство узело огроман полет. 6
— У Румунији се ради на оснивању једног извозног синдиката за стоку, који би уживао нарочите повластице од државе ; на првом месту био би ослобођен плаћања извозне таксе. Чланови синдиката се обавезују да ће извозити једну одређену количину стоке, прописаног квалитета.
ГОДИШЊИ ЗБОРОВИ АКЦИОНАРСКИХ ДРУШТАВА
— Центрокомисе, југословенско чешко трговачко Д. д. у Загребу, 29. априла. — Фирма „Фако“ југословенска твог ница чарапа и трикотажа д. д. у Суботици, 24. априла. Прекоморска пловидба д. д. у Сушаку, 3. маја. — Славонска творница конопља и лана д. д, у Осијеку, 28. априла. — Складиште за претоваривање д. д. у Земуну, 28. априла. — Дионичка штампарија д. д. у Карловцу, 2. маја. — „Ирис“ радиона металне робе д. д. у Загребу, 29. априла. — Роговић, моторни млин и пила д. д. у Подравској Слатини, 26. априла. —- Трговачко дионичарско друштво у Слатини, пре Лавослав Вилцек у Слатини, 26. априла. — Д. д. за промет ковинама Цугмајер и Грубер у Загребу, 10. маја. — Дионичко друштво за експлотацију шума у Загребу, 30. априла. — Земаљска банка за Босну и Херцеговину у Сарајеву, 17. маја. — „Камендин“ д. д. за производњу серума у Новом Саду, 29. априла.
— „Новобор“ сплошна индустриска делнишка дружба у Љубљани, 26. априла. — „Салус“д.д.у Љубљани, 29. априла. — 'Товарна вериг, д. д. в Лесцах при Бледу, 29. априла. — Апотекарска штедна и кредитна задруга с. 0. | у Загребу, 6. маја. — Француско-српска индустрија цемента и угља а. д. у Београду, 19. маја. — Новосадска продуктна и ефектна берза у Новом Саду, 18. маја. — „Браничево“ а. д. у Пожаревцу, 29. маја. — Т рбовљанска премогокопна дружба у Љубљани, 6. маја.
Француско друштво борских рудника у Београду, 8. маја. — Француско-белгиско рударско друштво а. д-, пређе друштво за рударске експлоатације у Србији са седиштем у Брислу, 23. априла. — Барско друштво а. д. Compagnia di азшуан 5. А. у Риму, 30. априла. — „Дунав" осигуравајуће дионичарско друштво у Загребу, 30. априла. — „Хортус“ прва хрватска творница конзерва у Загребу, 25. априла. Алфа д. д. сепаратори и стројеви за млекарство у Загребу, 25. априла. —
РАЗНО
— Банат у статистици. Банатска трговачко-индустриска и занатска комора издала је извештај о своме десето 0одишњем раду (1920.—1930. год.), у коме има врло интере-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 253
сантних података. Тако из упоредног прегледа занимања у Банату видимо да на пољопривреду пада 89%, раднике ван пољопривреде 6%, занатство 2,33%, трговину 1,05%, чиновнике и пензионере 1%, остале слободне професије 0,62%. Па подручју исте коморе било је 1929. године радњи : трговачких 6086, занатских 13.165, индустриских предузећа 295, нов чаних завода 58, подружница осигуравајућих друштава 14. Из прегледа земљишне површине на истом подручју види се да земље за производњу житарица и индустриских биљака има 1,067.273 кат. јутара, башта 18.148 кат. јутара, винограда 29.578, ливада 167.005, шума, лугова и врбака 57.973, путсва, ритова и бара 95.035; — свега 1,435.012 кат. јутара. Од овога државна су својина 40.685 кат. јутара. Количине производа, намењених извозу у 1929. години по процени конгреса привредника показују следећу вредност (у милионима динара) : пшеница 700, кукуруз 400, вино и шира 10, коње 6,8, говеда 40, свиње 11,2, живина жива 4,5, живина заклана 6, зечеви 0,1, меснати производи 1,8, маст 2,3, качкаваљ 5,5, масло 0,3, јаја 20, кожа 1,25, кожа од дивљачи 1, перје 5; сирова свила 15,1, штирак и нузг. прод. 40, шећер 15, суви резанци од репе 8, лековито биље 4,6, лук 1,2 и разно 19 милиона динара.
— Окружни уред за осигурање радника у Карловцу подигао је нову зграду, која је модерно и хигијенски уреБена. Поред тога уред је израдио купатило, које је отвореHO. 16. O. M.
— У Данској је укинута 1%-на пореза на кафански рачун, која је давала годишњи приход од 16 мил. круна и на њено место ступила је 1. 0. м. обртна пореза на алкохолна пића а сем тога повишена је и увозна царина на алкохол.
— Париз је од увек био интернационалан град, који је нарочито привлачио студенте. Као и данас, тако и пре студенти су највећи део времена проводили по кафанама. Тако је пре једно тридесетак година у једној кафани седело друштво јужноамеричких студената, када им у очито узбуђеном стању приђе један младић и замоли их да му позајме 25 франака. Али је и тада као и данас, била реткост заћи међу студентима пара на претек, те му нико не могаде дати тражену суму. За другим столом седео је један Француз који младоме човеку понуди 50 франака рекавши: „Вратите ми их кад узмогнете". Од тога је прошло тридесет година, кад пре неколико недеља поменути Француз, који је у међувремену постао познат као новинар, прими један пакет из Кубе, у коме је било 3000 првокласних Хаванацигара. У прилогу се налазило и једно писмо, са потписом Махата, председника кубанске републике, У коме прелседник захваљује Французу за услугу коју му је овај пре 30 година учинио, позајмивши му 50 франака.
— Швајцарска влада позвала је једну комисију са за: датком да испита, у колико су могуће уштеде у војсци, не смањујући њену одбранбену моћ и да ли постоји могућност да се целокупни издатци за војску сведу на 85 милиона франака. Вреди нарочито напоменути, да ову комисију не сачињавају војни стручњаци, већ великим делом и трговци, индустријалци, техничари и банкари.
— Немачки конгрес за унутрашњу медецину састао се 7. о. м. у Висбадену уз учешће од око 1000 посетилаца. Том приликом 135 фирми приредило је изложбу хемијско-фармацајтских артикала и лекарских инструмената.
—_ Политичко-економски факултет Универзитета у Келну подарио је Др. фил. ћ. с. Др: агр. |. с, Др. јур: 56 Карл Дил-у из Фрајбурга титулу почасног доктора политичке економије (Др. рер. пол. ћ. с.).
_— Аустријски државни канцелар Др. Шобер отпуто. Bahe 27. o. M. за Париз, а око 1. маја за Лондон. Циљ његовог путовања је прво склапање зајма а друго жеља да свету