Narodno blagostanje

Страна 280

већ је тријумфовала, привредници су с правом очекивали бољитак — али су сви ти поздрави, тријумфи и сва очекивања брзо прошли и све је остало по старом. Цео рад економске секције, на коме су учествовали и људи од науке, остао је узалудан. Владе су, и ако су званично поздравиле економски програм Друштва народа, и даље ишле својим старим путевима, који су, што је врло интересантно, у већини држава врло слични и ако претходно није било споразумевања о томе, а који воде протекционизму и царинским баријерама.

Стога је природно,. да је Друштво народа, увиђајући своју слабост и бојећи се за свој престиж, пожелело да реорганизује своју економску секцију и то у смислу, да тиме „својим одлукама прибави обавезност за поједине владе. Постоји предлог, да се економска секција претвори у jean привредни савет, у коме ће, на место досадашњих експерата, који су. претстављали поједине групе интереса, ила себе саме (н. пр. научници), доћи одговорни претставници појединих влада, чије ће одлуке на годишњим скупштинама бити обавезне за све државе које их потпишу.

Ма колико: овај предлог изгледао привлачан и ма колико да'би:-он могао да допринесе побољшању престижа Друштва -народа, од»њега не треба очекивати ништа. Том = реорганизацијом ће економска секција добити исти изглед

као 'и секција за. разоружање, где се свим могућим начинима гледа да саботира рад те секције. Потпуно је свеједно, да: ли постоји једна секција, чије. се одлуке не поштују, или савет, који. гледа да се што ређе састаје и који у опште не . доноси одлуке. јер јасно је као дан и већ звучи банално када се каже, да владе једно декламују у Друштву народа, а. сасвим друго раде код своје куће.

Производња азота спада данас у оне индустрије, које нису географски везане за једно нарочито место. Довољно. је имати на расположењу електричну струју и воду, раставити воду на водоник и кисеоник, излучити азот из ваздуха и проблем је решен. Због тога целокупна светска производња расте и то несразмерно брже него потрошња овог артикла. |

Док је предратна производња синтетичког аз0та износила свега 25.000 тона, дотле је за 1930. годину предвиђена производња од 1,7 милиона тона. Производња чилске шалитре и амонијака само је незнатно порасла према предратној периоди. Главни пораст отпада ла синтетички азот. Светска производња азотних ђубрива данас“ износи 2,68 милиона тона, а потрошња 2,43 милиона тона. Тенденција иде за тим, да се производња азота развије у оним земљама, које га данас увозе, премда би земље извознице биле у стању, да покрију целокупну светску потрошњу. Извозне земље, које производе округло 1,5 тона, готроше -саме 0,5 милиона, а 1 милион извозе. Земље увознице пак сада већ производе 0,6 милиона тона, а по капацитету својих индустрија могле би произвести 1 мил. тона, а још се и труде да производњу повећају на 1,5 мил. тј. до оне мере, да би се могле саме снабдевати и још преко тога ИЗВОЗИТИ.

Наравно да је овакво стање довело до оштре конкуренције између главних извозних земаља : Чиле, Немачке, Енглеске и Норвешке на тржиштима увозних земаља : Сједињених држава, Француске, Јапана, Холандије, Шпаније, Белгије итд. Конкуренција је довела до јаке депресије на светском тржишту, која је нагнала главне произвођачке др-

Питање. азотних ђубрива

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 18

жаве, да се на једној конференцији, која се ових дана одржава у Паризу, споразумеју о регулацији производње. Прошле године је већ постојао један лабавији споразум између енглеских, норвешких и немачких произвођача, који сада треба да се употпуни уз суделовање Чиле.

Код нас капацитет производње азота износи 20.000 тона, који није потпуно искоришћен. Домаћа потрошња износи 5.000 а извоз 10.000 тона. Највећа фабрика азота је „Творница за душик Д. Д.“ Руше, која добија јефтину електричну енергију из електричне централе на Фали. ЕН io годишњој скупштини Задружног савеза у Љубљани. министар шума и руда г, д-р Антон Корошец, изнео је стање наше привреде и важност задругарства за нашу државу. У току излагања, г. Корошец је изјавио, да је израда задружног закона у завршној фази

Значајне изјаве министра т. д-ра Корошеца

и да ће ускоро доћи пред законодавни одбор. Г. д-р Коро

шец сматра, да би поред овог законодавства, законом требало уредити питање новчаних институција, како би сваки улагач у напред знао, (из наслова институције) у коју се сврху улози употребљавају. Што се тиче стабилизације динара изјавио је да је од министра финансија добио изјаву да се не мисли извршити никаква стабилизација динара на једној бази која би била неповољна за нашу привреду и да се ова стабилизација мисли извршити на садашњој бази то јест 9,12. Нагласио је, да сви могу бити чврсто уверени, да ће се стабилизација извршити у корист наше привреде. Даље г. Корошец каже, како се по нарочитој жељи Њ. В. Краља, Министарски савет бави тим, да наша државна народна привреда добије сталан правац. Посматрајући закључивање трговачких уговора могло се утврдити, да се није видела некаква нарочито одређена линија, по којој би се могло рећи да се у овој држави заштићују или аграрни или индустријски или заватлијски интереси. У томе правцу посветиће се што већа пажња сређивању ових прилика. Стоји се на становишту да аграрне интересе треба што боље заштитити. Тај начин и тај правац гарантоваће што бољи напредак наше државе и што боље напредовање и развијање задругарства.

Од 1. априла 1930. године,

Закон о уређењу југо. _ Управа над слободном зоном словенске слободче зоне у у Солуну пренесена је Солуну од Министарства финансија

на Министарство трговине и ивдустрије. Директор зоне добија ранг начелника, а чиновници постају чиновницима тога министарства. У слободној зони у погледу вршења службе, саобраћаја, извођења јавних радова, набавки, продаја, ангажовању кредита и т. д., важиће наши домаћи закони. Чиновници добијају специјалан додатак за рад у слободној зони. При дирекцији зоне установљен је трговински одбор, који се састоји из 3—-5 чланова именованих од стране Министра трг. и инд. између југословенских грађана у Солупу, а чији је задатак да да своје мишљење о висини накнада које се у зони наплапују, о давању под закуп утовара и истовара робе у зони, о издавању под закуп терена и објеката у зони, о питањима техничких радова и т. д. Приходи зоне ће се добијати из наплаћивања накнада за поједине услуге и послове које дирекција зоне обавља, затим из давања под закуп до једне године утовара и истовара робе,

из давања под једногодишњи закуп извесног дела терена

као и појединих објеката у зони.