Narodno blagostanje

Страна 378

Turu je bilo poznato da racionalizacija na prvom mestu znači otpuštanje radne snage i njeno zamenjivanje mašinama. Ali to. bi bilo samo u prvo vreme. Jer cili racionalizacije je pojeftinjavanje proizvodnje, koje ima za posledicu povećanu prodaju, a ova proširenje proizvodnog aparata, čime bi opet bila stvorena mogućnost uposlenja radne snage. Tako se u Erigleskoj danas posmatra pitanje nezaposlenosfi. Ono se, dakle, d3 rešiti na dva načina: uvođenjem slobodne trgovine ili racionalizacijom. Što se prvog fiče, ono ne leži u vlasti Engleske, već zavisi od dobre volje i uviđavnosti ostalih država. Jedino bi racionalizacijom Engleska mogla uspeti da prebrodi tešku situaciju u kojoj se sada nalazi. _

U izboru puta i načina koji će voditi cilju, današnja engleska vlada ima potpuno odrešene ruke ,!ma da nema većinu u parlamentu. Liberali pokušavaju da ucene vladu, obećavajući pomoć po cenu proporcionalnog izbornog prava, za koje se Makdonald još nije mogao odlučiti. Konzervativci, pak, zadovo– ljavaju se kritikovanjem vladinih mera. Ali ni jedna od opozicionih stranaka ne pokazuje volju za obaranjem vlade, jer svaka od

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

. vrlo komplikovanim problemima, naime: nezaposlenost i Indija. S toga je sadašnja želja opozicionih stranaka, da puste sadašnju vladu da se svojim radom što jače diskredituje, pri čemu bi vrlo ! rado videle rešenje tih aktuelnih problema.

Iz našeg izveštaja sa zagre-

bačke berze može se razabrati da su se zagrebački privredni

krugovi uplašili Mošinog pisa-

nja u pogledu zakonske stabilizacije i eventualne inflacije dinara.

Pri tome se operisalo sa pretpostavkom da ima Moša Berzijanac veze sa službenim krugovima. To je skroz pogrešno. Moša je potpuno privatan čovek, bez ikakvih, pa ni najmanjih veza sa bilo kojim službenim ili poluslužbenim krugovima.

Po sebi se razume da će se uredništvo „Narodnog Blagostanja” u najskorije vreme vratiti na Mošino pismo; ali zagrebački berzijanci bolje bi uradili, kad bi pokušali da obore Mošino gledište, umesto da gledaju u građaninu Moši službenu

Moša Berzijanac i inflacija njih zna, da bi u slučaju preuzimanja vlade sfajala pred istim, | trubu.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

МОМСАК5ТУО

— Промет Поштанске штедионице у мају 1930. год. Штедња је у мају веома напредовала : приступило је 8.155 нових улагача, тако да сада има код Поштанске штедионице 94.226 улагача. Свота улога порасла је за 8 и по милиона денара, тако да улози на штедњу износе крајем маја Див. 145,559.569.25. У мају је отворено 144 нових чековних рачуна. Сада има 18.392 чековних рачуна код Поштанске штедионвице у Београду и код њених подружница у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу. Чековни промет у месецу мају износио је Дин. 5,259.493.868.87. На свима чековним рачунима уложена је свота од Дин. 839,840.812.77. Укупни износи на штедњу и по чековним рачунима износе 985 милиона динара.

— Спуштањем дисконтне стопе Мађарске народне банке од 6 на 5 и по од сто, постигнут је предратни ниво, али банчиној управи је јасно, да редукција стопе не доноси већу ликвидност на новчаном тржишту ; јер није 6%-на стопа произвела кризу, већ оскудица у кредитима. Да би омогућиле јаче формирање капитала, мађарске банке су одлучиле да не мењају депозитну стопу.

— Бугарски министарски савет одобрио је Народној банци да упише 2000 акција Б. 3. м. 0.

— Организација краткорочног кредита у Совјетској Русији. У циљу организације краткорочног кредита, Совјетске банке спојиће се у једну централну финансијску установу под именом „Општа економска и колективна банка". Банке које не буду приступиле овој централи, биће проглашене њеним филијалама. Једино је ова централа овлашћена давати кредите ; зајмови другог извора забрањени су.

— На лондонској берзи се претреса питање, да ли да се Енглезима немачког и аустриског порекла, поново дозволи учешће на берзи. Овде се не ради о непријатељству из доба Светског рата, већ о различитости у методи пословања на берзи. Енглези тврде, да Немци имају т. зв. „немачку методу“, која се састоји у томе, да се ради са малим зарадама, и да се посао сконцентрише у једном малом броју јаких група. У енглеским берзанским круговима се тБрди, да је ова немачка метода пре рата почела узимати

јаког маха на берзи и поред тога што је број чланова немачког порекла износио свега 126 према 3000 чланова берзе.

— Манопа! Сну Вапк из Њујорка у заједници с још једном другом американском банком, понудила је Грчкој аграрној банци зајам од 10 милиона долара (по 7%), за куповину пољопривредних производа (7)

— Један мађарски црквени ред дугује Холандији по једном ранијем зајму. Како на писмене упите холандске банке Централ Траст Ко. црквеним властима и мађарској влади није дошло одговора, банка је продала акције које. су као сигурност за овај зајам биле код ње депоноване.

— Светско тржиште капитала још увек је у напетости и очекивању емисије репарационог зајма. Немачка, која има перманентну и јаку потребу за страним капиталом успела је услед тога да у мају пласира свега три инострана зајма (искључиво у Холандији) у укупном прерачунатом износу од 38 милиона марака, док их је у априлу закључила шест у износу од 121 милиона. На домаћем тржишту капитала у Немачкој је у мају закључено свега два (у априлу пет) зајма у висини од 17 (36) милиона марака. И емисија акција је опала на 10,28 милиона према 17,62 мил. марака у априлу.

— Оснивање нових акционарских друштава у pan цуској изискивало је у 1928. години 1.02 милијарде фр. акц. капитала а у 1929. г. 1.12 милијарди. На повишење главнице употребљено је 5.51 милијарда у 1928. г. и 7.317 милијарди у 1920. години. Емисија облигација порасла је за исто време од 4,02 на 6,80 милијарди франака.

»

јорк Тајмса“ емитовано је у мају на њујоршком тржишту капитала 579,78 милиона долара према 603,76 мил. у априлу 1930. г. и 308,02 мил. у мају 1929. г. За рачун иностранства извршено је у мају 1930. г. девет емисија у износу од 128,51 милиона долара. — Пад једне велике румунске банке. Банка „ФранкоРумен“ (влавница 120 милиона, резерве 21 милион леја) пала је под стечај са пасивом од 900 милиона леја (306 мил. динара). Банка се првенствено бавила хипотекарним послом. — G. M. Obradović donosi u Jugoslovenskom Lojdu od 7. maja 1930. podatke o veličini osigurane sume u životnom