Narodno blagostanje

Страна 5%6

JAVNE FINANSIJE

— Програм за градњу велике бановинске болнице у Сплиту довршен је ових дана. За све трошкове око подизања те болнице предвиђена је сума од 50 милиона динара.

— Мексикански министар финансија отпутоваће веро“ ватно крајем овог месеца за Њујорк, где ће са међународном групом банака водити преговоре о поновном преузимању ануитетске службе по ранијим зајмовима. Мексико је у 1928. години обуставио плаћања по тим зајмовима.

— Švedski monopol žižica u Grčkoj. Prema vestima evropske štampe, grčka je vlada prihvatila ponudu švedskog žižičnog tresta, koji joj je dao kao prutuvrednost za davanje monopola na žižice, 6% zajam od 1 milion Типн зјеШпса (270 miliona dinara).

— Суботичко пореско оделење наплатило је за првих пет месеци 0. г. 21,3 милиона динара, тј. два пута више него за исто време прошле године.

— Mađarski monopol duvana u holandskim rukama. Javljaju iz Amsterdama, da su zaključeni pregovori između mađarske vlade i „Bataavsche Tabak Co.” po kome će ova poslednja preuzeti monopol duvana u Mađarskoj.

KOMUNALNE FINANSIJE

—- Управа дравске бановине одобрила је Мариборској општини наплату следеће таксе за клање у градској клаНици : за говеда 75 дин. по комаду ; за теле 18 динара, за комад ситне стоке 9 динара, за једну свињу преко 50 кг. тежине 30 динара, а испод 50 кг. 20 динара ; за једног коња или ждребе 60 динара. у

TRGOVINA

— Пад цене сребру. Од почетка ове године на овама цена сребру опала је за округло 27%, а према почетку јуна прошле године за око 35%. Данашњи ниво лежи за 40% испод просечног нивоа трију последњих предратних година. О узроцима депресијације сребра писали смо у 18. броју нашег часописа од 3. маја о. г. На дан 5. јуна сребро је нотирало у Лондону 15 Пе пенија по унци.

— На мађарском тржишту вуне очекује се назадак У коњунктури, пошто је фабрикама, извозницима и малим трговцима продато две трећине мађарске проиводње. Последња трећина остала је непродата и нема изгледа да ће Се она повољно моћи пласирати.

— Колективна реклама. Није реткост у земљама интензивне индустрије и трговине, да се фирме исте бранше сложе у сврху заједничке рекламе. Задњи такав опште познат пример је колективна реклама свих европских фабрика аутомобила, разуме се са сврхом побијања американске конкуренције, а како се чује — са добрим успехом. Колективној реклами стоје наравно несразмерно већа средства на располагање, па је и успех сразмеран, ако не већи.

Интересантан случај објавио је председник Вгшзсће National advertising Socičty, Sir Gomer Berry koj np. aacenama друштва за рекламу. Кроз дужи је низ година било пословно стање британског рибарења врло неповољно а ситуација се све више погоршавала. Пре две три године предложен је са извесне стране водећим фирмама! рибарске бранже план, да се организује реклама за продају рибе. Велетрговина је на то пристала и одобрила 1 пени од фунте рибе за рекламу. Прошле године износио је тај добровољни намет већ 40.000 фунти стерлинга. И надаље је утрошена цела сума за рекламу под већ познатом лозинком: „Бат тоге Еећ", (,једите више рибе“). Резултат је био јединствен. Британски риболов повисио је у једној години свој промет за 1,100.000 фунти а за 37.000 тона. К томе долази корист, коју су имале и друге индустрије. Велики рибарски бродови, који су иначе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

добар део године били незапослени, !

Бр. 24

раде сада кроз целу годину. Па не само то: 72 нове лађе требало је саградити, а сви шкверари за рибарске лађе су данас пуно запослени.

— Индекс коштања животних намирница у Немачкој према подацима државне статистике износи просечно за мај 146,7 или за 0,5% мање него за април. Опадање долази из групе предмета за исхрану, у којој су нарочито млеко и свињско месо појевтинили. Иначе индекси цена појединих група изгледају овако (1913./14. — 100) ; храна 141,7 ; стан 1271 ; огрев и осветлење 149,9 ; одело 167,2; разно 193,5.

— Индекси цена на велико на дан 23. маја износили су (1926. — 100) : за Сједињене државе 88.4 ; за Француску 81,1; за Немачку 93.6 ; за Енглеску 80.4 ; за Италију 64.3.

— У времену од 13. до 23. маја пријављено је у Немачкој за извоз 161.752 товара ражи с правом на добијање увозних цертификата у висиви од 9 марака по товару.

— Стечајеви у Сједињеним државама. Број стечајева у Сједињеним државама износио је: у априлу 1930. год. 2179, у марту 1930. год. 2198 и у априлу 1929. год. 1897. Целокупна пасива за то време износила је: 55,54 милиона, 49,06 мил. и 41,22 мил. долара. Пошто је број стечајева у априлу 1930. г. нешто опао према марту 1930. год. а пасива порасла, значи да је порасла просечна величина фирме пале под стечај.

— Загребачки „Моргенблат“ саопштава, да су у току прошлог месеца пале цене месу на загребачкој пијаци и то: код говеђег за 4%, телећег за 9%, сланине и сала за 4—12%, а код масти за читавих 10—18%. Пар младе живине коштао

је у априлу још 36—60, а у мају 25—40 динара.

— Број стечајева код нас опада. Целокупан број стечајева прошлога месеца изнео је 65 (април 1930. : 16 ; мај 1929. : 98). Од овог броја на Хрватску и Славонију отпада 5 (мај 1929. : 12), на Србију и Црну Гору 46 (70), на Словенију и Далмацију 8 (5), на Босну и Херцеговину 1 (2) и на Војводину 5 (9). За првих пет месеца ове године било је укупно 368 стечајева, док их је за исто раздобље прошле године било 505. Принудних поравнања ван стечаја било је у мају ов. год. 22.

— Predsednik General Motors Carporation, g. Sloan, izjavio je, da nova američka carinska tarifa ne odgovara položaju Sjedinjenih država u svetskoj privredi.

— Obrtno i trgovačko društvo u Čakovcu, zaklučilo je likvidaciju. Glavnica iznosi 200.000.— podeljeno na 2000 akcija, a bavilo se je proizvodnjom konjaka, likera i esencija.

— Uvoz automobila u Madjarsku je u toku prvog kvartala 1930. godine osetno opao. Svega je uvezeno 110 kola u vrednosti od 690.000 penge prema 351 kola u vrednosti od 2 miliona penge u isto vreme prošle godine. To je tipičan znak opadanja konjunkture.

— Bata u Rumuniji i Poljskoj. Uprkos velikih protesta domaće industrije, Bata je ipak uspeo, da se plasira i u Rumuniji i Poljskoj, gde je otvorio veći broj prodavnica. U Rumuniji ima sličan uspeh. 20 filijala prodaje Batine proizvode, a u svrhu njihovog finansitanja osnovano je jedno preduzeće sa glavninicom od 5 miliona leva; po sebi se razume, da ima Bata većinu glavnice.

— Trgovačka komora u Sarajevu podnela je Ministru saobraćaja predstavku sa molbom, da se izvesne stanice u rejonima državnih preduzeća u Bosni i Hercegovini uvrste u direktnu grčko-jugoslovensku povlašćenu tarifu, kako bi se na taj način olakšao izvoz drva.

— Prema vesti „Jugoslovenskog Lloyda” iz Zagreba, sprema 5е osnutak jugoslovensko-amerikanske frgovačke komore u Nju-iorku, u svrhu poboljšanja privrednih odnosa naše Kraljevine sa Amerikom. ~