Narodno blagostanje
Страва 24
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 2
— G. Vasa Ristić, generalni direktor Srpske centralne i privredne barke objavio ie u sarajevskoj „Jugoslovenskoj pošti”
poučan pogled na stanje našeg bankarstva u 1930. godini. Kao
glavnu karakteristiku ističe neobično veliki priliv kapitala iz dva izvora: intenzivne štednje i oslobođenih kapitala iz poslova usled smanjenog volumena poslova. Pa ipak obim aktivnih poslova nije bio veći nego pretprošle godine zbog toga što je lombard državnih ratnih papira od vrednosti prešao u javno pravile kreditne ustanove, a smanjen volumen poslova smanjio je i tražnju produktivnih kredita. Devizni posao je bio mnogo manji, a trgovina hartijama od vrednosti, naročito dolarskih papira, bila je življa. Povećanje obrta kapitala smanjuje kamatu kod aktivnih više nego kod pasivnih poslova zbog čega je i zarada bila manja prošle godine.
— U Bordeaxx-u je pala pod stečaj Banque dOrient et Co, čime su najvećim delom pogođeni sitni trgovci ı industrijalci. — Parker Gilbert, bivši generalni agent za reparacije, stupa kao član u konzorcium 1. P. Morgana.
— Ulozi kod regulativnih štedionica u Sloveniji iznosili su krajem devetog meseca 1930. с. 1098.1 milion prema 1025 miliona dinara krajem 1929. g.
— У Пољској се нови закоп о акционарским друш-
твима путем уредбе ставља на снагу, а друштвима се даје
једногодишњи рок за саображавање.
— Нови гувернер Талијанске банке још није именован. За најозбиљније кандидате сматрају се: Де Стефани, некадањи Министар финансија и посланик Бенедуче, који је Италију заступао при преговорима о оснивању Банке за међународне обрачуне. ~
=— Ватикан ће ковати властити новац и то златни од
100 лира, сребрни од 10. и 5 лира, никлени од 2 и 1 лире и|
56: ћентезима и бакрени од 10 и 5 ћентезима.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Бупет града Бања-Луке за 1931./2. годину износи 10.560.000 динара према прошлогодишњем од 9.600.000 динара. Према томе овогодишњи бупет је већи за 950.000 дин.
— Париски суд подигао је секвестар са наших државних конта код француских банака с мотивацијом да се
овакве мере не могу применити на суверене државе. Познато |
је да су наши државни банковни рачуни у Француској секвестрирани на захтев једног дела француских портера српских предратних зајмова.
— У Италији је министар Ботан изјавио, да уштеда која је учињена снижењем надинца и плата износи преко 2,6 милијарди лира (7,8 милијарди дин.) годишње и то код индустрије и пољопривреде по једну милијарду, 140 мил. код трговине и 60 мил. код транспорта.
— Управа Држ. Монопсла донела је одлуку да уезе из Аустрије 200.000 кг. „Халајнске соли“ за потребе индустријалаца при преради меса, која ће бити смештена у стоваринттима Београда и Загреба. Ова ће се со продавати прерађиванима сухомеснате робе. Ови поред молбе треба да поднесу уверење од надлежне коморе да им је со потребна.
извезене продукте сухомеснате робе признаће се прерађивачима на утрошену количину соли разлика од 52 динара на 100 кг. пуне продајне цене соли. ·
— још једна држава банкрот. Јужно-американска држава Боливија известила је њујоршке банке, да услед опште економске кризе није у стању да плати јануарски купон 7% иностраног зајма. Чим се прилике буду побољшале влада | ће учинити све што може. Дакле, после Турске и Мексика дошла је и Боливија. Боливијански папири пали су на 34%.
— Ма озпоун (1. 5. tačke 5. Zakona о taksama g. Ministar finansija oslobodio. je Privilegisano akcionarsko društvo za izvoz zemaljskih proizvoda iz Beograda od plaćanja takse za sve molbe i pretstavke koje podnosi državnim vlastima.
— Bassko veće Vardarske banovine na sednici od 27. pr. mes. izglasalo je predlog o sklapanju zajma od 47 miliona dinara, koji bi se upotrebio za podizanje banske palate, 5 bolničkih i 5 gimnaziskih zgrada u banovini.
— Министарство финансија решило је, да се ракијом
| имају сматрати и трошарину по нижој стопи плаћати само
они дестилати воћа, вина и винског кома, који код производње не садржавају у себи више од 60 од сто алкохола. Дестилати произведени са већом јачином имају плаћати државну трошарину као шпирит произведен у индустријским фабрикама шпирита.
— Потписан је Закон о измени чл. 29 Закона о изменама и допунама у Закону о непосредним порезима, којим се продужава одредба о најамном филиру до 1. јануара 1932. Најамни филир је општинска дажбина коју су плаћали како кирајџије тако и власници зграда. Према мишљењу Мин. финансија, она је била укинута да би порески обвезници у својим пријавама кућарине пријављивали што тачније кирију. Међутим, како су отштине у своје бунете унеле извесне суме на име прихода од ове дажбине, које нису успеле да замене са неком другом дажбином, морало им се дозволити да у току ове године наплаћују, а дотле да се побрину за друге изворе.
— Budući da Conseil Ottoman ne pristaje na promenu pariskog sporazuma iz 1928. god., Turska je rešila da povede pregovore direktno sa imaocima turskih predratnih obligacija, ne bi li na taj način postigla više.
— Богата Америка. У 1928. год. 530 лица имало. је годишњи приход већи него 1 мил. долара (56 мил дин.). Само 73 милионера платило је заједно 1 милион долара пореза. Просечни годишњи приход Американца био је 6,196 долара (346,976 дин). Државни приходи од пореза изнели су 25,22 милијарде долара (1,412.32 милијарде дин.).
· — Дефицит у енглеском буџету за првих 9 месеци изнеси 180 мил. ф. с. (48,60 милијарди дин.) према 169 у истом раздобљу прошле буџетске године.
— У плану за седму амортизацију обвезница ратне штете, коју је 31. децембра потписао министар финансија, налазе се и подаци о издавању и досадашњој амортизацији обвезница ратне штете. До сада је укупно штампано и нумерисано за исплату досуђене накнаде ратне штете динара 4.866.000.000. До данас је раздано појединим лицима, која
Монополска такса на со износиће 150 динара по тони. За “имају права на ратну штету : у 1924. г. 3.083.799.000, у 1925.
чипшинопипонипиоашивигвипшввпешвналнношин тпнннницш=аевавнтипежипсоипиввиалпааниинивнининтив нанио иваниаивнннавини и:
| ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА
У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ
AP || A JE НАЈПОВОЉНИЈИМ Ј ЈУ ФА УСЛОВИМА
Доларске 79, Облигапије Државне Хипотекарне Банке 1927. год. «(«сСелигмашн 7) Доларске 7%/, и 87, Облигације Држанног Спољног Sajma од 1922. године (рлероњу 2: %; Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ
жинавнпсгникввнџиининсониншимпипиннирипнивиктининохисрнивсшканнненшпновпивициннинини
~
waannnHnHBBBpHBRHHHHHHHHUWBWHHRBHDBHRGDHR