Narodno blagostanje

16, јануар 1931.

Како су неке забране већ постале извршне то је Древиц покушао да наговори једног чиновника да изврши антидатирање преноса. И најзад Древиц је за последњих неколико година силне паре покупио из партиске касе нарочито за време Хинденбурговог избора 1925 године и да је на интерпелацију по тој ствари изјавио да је то награда за његове силне напоре у корист странке.“

Ми знамо да се у партиско-политичком животу врло много лаже као што се и краде, али тек није могућно да један народни посланик изнесе овакве оптужбе, кад би оне од почетка па до краја биле измишљене. А ако има ма чега од тога истинитог онда је Древиц заслужио да му глас далеко оде.

У то име и ми чинимо горње саопштење.

Банка за међународне обрачуне по статутима је обавезна да објављује своје стање, Ми се до сада нисмо бавили анализом њезиних последњих стања, чекајући да прође извесно време, јер се не може створити никакав суд за првих неколико месеци њезиног деловања.

Укупна сретства њезина. крајем године износе 1578,1 милиона швајцарских франака односно преко 17 милијарди динара. То је свакако импозантна цифра. Али кад се пасива мало поближе анализира онда Банка за међународне обрачуне постаје мање импозантна. Од целе те суме свега ј, 2481 мил. франака дугорочно и то 102,8 милиона главница и 77,2 милиона улог Немачке и 68,7 гаранциони фонд француске владе. Истина банка исказује у своме билансу као дугорочну пасиву 1544 милиона швајцарских франака под именом конто ануитета. То су највећим делом ануитети аустрискога зајма од ове године, за који је банка као што знамо благајник. Међутим је погрешно рачунати те ануитете, који се прикупљају у року од 4 до 5 месеци, да би се крајем семестра исплатили у целим износима, као дугорочне, Све је остало краткорочно. Целокупна се пасива може да подели у две групе: улошци новчаничних банака и улози појединих влада. Први износе 804,1 милиона франака и то 605 милиона франака тромесечно, а 199 милиона по виђењу. Као што видимо, новчаничне банке нису дале ни јед-

Банка за међународне 06рачуне на крају 1930. год.

ir KK

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 23

ног сантима на дужи рок од 3 месеца. Улошци појединих влада износе 350 милиона швајцарских франака, од чега 154,3 до три месеца, 140,6 по виђењу и округло 55,1 милион за 3 до 6 месеци. Истина, у последњем билансу појављује се новина, наиме позиција „остали улагачи“ у износу 8,9 милиона швајцарских франака. То је беззначајна сума и она је највећим делом по виђењу и тромесечна. Као што видимо, сем њезине главнице и оног сталног улога немачке и француске владе све остало је и сувише краткорочно, да би се могло упторебити за ма какве банкарске циљеве. Данас има и у свету сувише краткорочног кредита, и то врло јефтинога, а међутим, пошто је темпо економског живота све спорији, то данас ни индустрија па чак ни трговина не могу да употребе тромесечне кредите, јер су краткорочни.

Укупна банчина пасива пласирана је на следећи начин: 81 милиона готовина у каси, 110 милиона уложено у менице, банкарске акцепте и благајничке записе, а 1180,2 милиона дала је банка као улоге другим разним банкама, и то 653 милиона за 3 месеца, а 145,3 милиона од 3 до 6 месеца. На рок од годину дана дала је 153,8 милиона (дакле то су ње зине сопствене паре) и на две године 37,1 милион.

Интересантно је напоменути, да су се сретства ове банке за месец дана т. ј. од 30. новембра до 31. децембра смањиле за више од 300 милиона франака, односно за читаву шестину. То долази отуда што је крајем године морала банка да исплати немачке повериоце на основу репарација. Повериоци су примили 625 милиона швајцарских франака и да нису новчаничне банке у току месеца децембра уложиле око 300 милиона швајцарских франака нсвих пара, биланс ове банке смањио би се за 600 милиона швајцарских франака, односно за трећину свију њезиних сретстава. Из свега овога видимо, да банка није успела да се код приватника акредитира као таква, јер као што рекесмо, приватних пара има свега 8,9 милиона швајцарских франака, Управо, да није њу Француска благонаклоно потпомагала већим сумама, њезин капитал би био минималан Највећи број њезиних сретстава долази од новчаничних банака (8041 милиона франака), од чега даје вероватно највећи део Француска банка. Према томе Банка за међунар. обрачуне нема шанса да постане банком; она ће остати и даље благајна репарација. Репарациона потраживања су сулбоносна за њу.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— француска Народна банка спустила је есконтну стопу од 2 и по на 2 од сто.

— Генерална банка за трговину и индустрију у Београду снизила је од !. јануара т. г. каматну стопу на улоге по уложним књижицама и текућим рачунима са 7 наби по од сто.

— Умро је гувернер Талијанске банке Боналдо Стрингер, који је 30 година стајао на челу ове установе. Важио је као један од најбољих финансијских стручњака Италије. 1919. године је био министар финансија у кабинету Орландо.

— За директора суботичке градске штедионице изабран је г. Александар Сувајцић, економско-финансијски саветник Суботичке општине. ;

— Пољска банка даваће на главницу од 150 милиона

злоти (око 940 мил, дин.) 15 од сто дивиденде, према 20 у · прошлој години.

— Поверилачки комитет тужио је банку „Оф Унитет Штатес“ да је сакрила 1,5 мил. долара (84 мил. дин.) активе, па је поведена истрага. У Вашингтону је претседник парламентарног одбора за истраживање узрока банкарских крахова изјавио да су комунисти томе криви. Они искоришћавају садање узбуђење код публике да оборе капитализам проносећи телефоном и на други начин врло обеспокојавајуће гласове о појединим банкама.

- — Претседнк синдаката берзанских посредника у Милану, Емилио Ђани, пао је под стечај. Пасива износи 16,4 мил. лира (49,2 мил. дин.).

— Управа Дравске бановине променила је имена : Крањске штедионице у Љубљани и Обласне хранилнице мариборске области у Марибору са филијалом у Цељу, за које заводе јемчи Дравска бановина свом имовином и пореском снагом, које се сада зову: Хранилница дравске бановине у Љубљани и Хранилница дравске бановине у Марибору, односно Хранилница дравске бановине подружница Цеље.