Narodno blagostanje
Страна 158
РАДИ СУЗБИЈАЊА ГРИПА И ДРУГИХ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ !
РАДИ ХИГИЈЕНЕ И ЧИСТОЋЕ !
Пошто се грип преноси екстрактима органа за дисање (испљувком, слинцем, капљицама при кијању и кашљању) заради сузбијања те болести и здравља становништва, упозорава се грађанство, да је пљување, усекњивање забрањено из хигијенских разлога.
Чл. 299. Наредбе Управника Града 1929. год. предвиђа:
" „Забрањено је у кафанама, ресторанима, општим куји на степеницама надлештава и приватних завода на под пљунама, млекарницама, радњама и радионицама, У ходницима вати. Исто је забрањено пљувати на под у општим саобраћајним средствима као жељезницама, бродовима, аутомобил
НАРОДНО ВЛАТОСТАЊЕ
__Бр. 10
"|лима и др. Такође је забрањено пљувати (на земљу) на ули-
цама, у парковима, на шеталиштима и другим јавним местима.
Кондуктери у трамвајима, аутобусима и другим саобраћајним средствима одговорни су лично, ако кривца не легитимишу и не пријаве полиц. власти."
У интересу сузбијања грипа и других заразних болести и одржавање чистоће органи хигијенског отсека Дирек- | ције за социјално и здравствено старање биће упућени сада специјално на вршење контроле око извршења горње наредбе. Сва лица, која се огреше о чл. 299. биће реферисана Управи града, а њихова имена биће објављена преко штампе.
Из Дирекције за социјално и здравствено старање С. С. 3. Бр. 1716 од 9-1-931. год.
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 28. FEBRUARA 1931. GODINE.
U poslednjoj nedelji meseca februara naplatila ie Narodna banka 333 miliona dinara tuđeg novca: 206 miliona po žiro računima, 109,6 miliona po državnom
У милионима динара
28. | 1931
22 1 1931
15. 1 1931
31. XII 1930
31 XII 1929
y Sxary, n cpeOpy » , • у девизана п страној момети“)
1204.9 370.0
1574.9
1168.4 1759.2
2927.6
1202.4 9631 1834.4
1203.9 376.8
1580 7
1204,5 419.9
1684.4
пау се e“ jel ај
Метална поддога |||
1240.1 195.1
1435.3
1287.5 2301
1517.6
14337 203,4
1637.1
1293.7 202.7
1496.4
1266.6 202.9
1469.5
на менице на хартије од предности
укупно
посао плеј и а»
Зајнови:
рачун за откуп крунских новчаница
рачун привремене размене по зајмовима на бонове
948.3 205.9 2998.8
4153.0
897.7 126,2 2996 8
4020.7
897.7 126.2 2096.8
4020,7
897.7 126.2 2996 8
4020,7
897.7 126.2 2996 8
4020.7
5396,5 126.2
59.3
Држави дуг:
укупно
4916.5 126.2
5817.9 205.9
4860.5 126.2
4121.3 126.2
Новчанице у оптицају. .
Држ. рачун прив, размене .
Потраживањо државно по разини рачунима „, » . !
99.6 108,8, 218.2| 108.6
1250.0 1608
1410.8
830.7 122.9
953.6
906.4 147.1
1053.5
667.2 1956
862.8
no xORpo pauynmma , :. по разним рачунима
укупно
Ресво
обавезе
128,6 829,9
у одето целокупног новчаинчког оптацаја .
50.31! 33,99! 32.521 35.63) 32.08
покриће
Метално
у од сто свију обавеза по виђењу . » • }
39,95! 29.50| 26 99| 28.07| 26.89
_ ") U zlatu 98.79 mil,; u srebru 17,58 mil,; u stranoj moneti 0,90 mil. din,
tačunu i 18,5 miliona po raznim računima. Smanjenje po dežavnom računu nije ni tako veliko kad se ima и
: vidu da je bio kraj meseca. Ni smanjenje žiro depozita · nije u tom momentu ništa neobično, ali je sma od 205 miliona dinara neobično velika. Skloni smo verovati da je koja državna ustanova disponirala u većem obimu. Da nije bilo kontra promena u aktivi novčanični
701.3 ·
opticaj bi se smanjio za 333 miliona dinara i time bi sišao ispod 4,400 milijarde dinara. Smamjenje ŽžirOračuna za 205 miliona dinara pojava je koju smo mi nasltćivali u analizi stanja Narodne banke od 22. februara. Smanjenje žiro-depozita је 1510 (ако 1 зтапјеnje opticaja pri nepromenjenom opticaju, jer su i ŽitOdepoziti platežna sretstva. Sa smanjenjem opticaja moraju opasti žiro-depoziti. Ali {e smanjenje žiro-depozita deilatorna pojava kao i smanjenje opticaja.
U aktivi Narodne banke imamo dve promene: portielj se smanjio za 34,2 miliona dinara, a devizHi stok sa 109,7 miliona dinara. Smanjenje portlelja jie dobro, i još bolie bi bilo kad bi Narodna banka što pre raščistila sa lombardom, kome nije mesto u Магодпој banci pfi povoljnim prilikama na novčanom tržišti, a manje povoljnim na monetarnom. Ogroman je pad deviznog stoka. To se može objasniti na dva alternativna načina:
1. Ili i dalje odlaze devize za kupovinu dolarskih papira ili 2. normalan priliv deviza jače opada. Što se tiče prve kombinacije moramo istaći da Ministarstvo finansija svojim rešenjem o potrebi odobrenja za devize za dolarske papire nije imalo nameru da ograniči uvoz, već da ga podvrgne strožijoj kontroli. Prema izveštajima koji dobijamo iz poslovnog sveta, Ministarstvo Hnansija je i dalje davalo odobrenje za upotrebi deviza za nabavkti dolarskih papira. Mi se sa tom merom nikako me možemo da složimo. Nije isključeno da ie naše gledište pogrešno, ali mi smo ga nekoliko puta prokontrolisali i uvek došli do zaključka, da mi nemamo kapitala za izvoz ti Ameriku ni deviza za špekulativan ttvoz dolarskih papita -- a uvoz je sav špekulativat, jer se ne vrši po porudžbinama rentijeta, već sa strane velikih banaka za prodaju na berzi. Na betzi se čuje ovde onde mišljenje da je naše taksiranje iznosa deviza do sada upotrebljenih za kupovinu dolarskih papira od pola milijarde dinara preterano za 50%. Мегоdavni organi паји о tome dovoljno dokaza i mogli bi taj spor da reše objavom podataka. Ali je i |, milijarde dinara izvezenog kapitala u Ameriku i potrošenih deviza mnogo.
Ako kojim slučajem opadanje deviznog stoka nije posledica nabavke dolarskih papira, onda će uzrok ležati u opadanju izvoza, pošto potrebe uvoza bar do kraja decembra misu pokazivale ničeg nenormalnog.