Narodno blagostanje

Страна 166

e заНО -ЛАРОСТАЊЕ

У египатској привреди памук заузима најистакнутије место, јер половина вредности целокупног извоза отпада на њега. Разуме се да се велики пад цена на светском тржишту тим теже осетио у Египту. Влада узалуд покушава од 1929. год. да очува цену памука. Давала је продуцентима знатне предујмове на жетву, а у септембру 1929. год. објавила је да ће преко својих установа купити сваку количину памука по знатно већој цени од оне на светском тржишту. Међутим акција владе пропала је највише због тога, што се њено становиште, да је потражња египатског памука нееластична, показало нетачним: Она је држала да ће сачувати муштерије свога првокласног памука и да ће они њиме због његовог квалитета и надаље покривати своје потребе успркос далеко јефтинијим ценама на светском тржишту. С те тачке гледишта би онда владина куповања стварно смањила понуду и тиме изазвала учвршћење цена. Али то се није испунило. Египатски памук је све јаче потискиван са тржишта од америчког, аустралиског и других врста, које му по квалитету нису биле равне, али чија је цена, што је главно, много мања. Показало се да је и за египатски памук меродавна цена на светском тржишту, а не обим понуде египатских продуцената. Из истих разлога вероватно неће ни садања акција владе на смањењу производње донети позитивних резултата. Тим мање што египатска производња не чини ни 6% светске. Поред тога треба узети у обзир и то да многи купци очекују време кад ће влада бити принуђена да почне продавати памук са резерва, што ће катастрофално утицати на цену. Ово уздржавање купаца приморало је владу да знатно повећа своја субвенционистичка куповања тако да данас располаже огромним резервама памука — око 600 мил. бала T. |. више од =, целокупне египатске годишње производње. Да би се решила барем једног дела својих резерва, она је повела преговоре са европским потрошачима Немачком, Француском, Швајцарском и Чехословачком. Слабо је вероватно да ће преговори донети Египту какве користи, пошто је пре кратког времена повишен знатан број царина, чиме су погођени баш купци памука.

Криза памука и државна помоћ у Египту

Од свију источних и југоисточних аграрних држава, мађарска пољопривреда има највећи проценат велепоседа, а овај је свуда презадужен у мери, да је излагање јавној продаји неизбежно. Међутим јавне продаје последњих месеца у Маџарској дале су убиствене резултате по поседника, што је дало повода мађарској влади да размишља о начину избегавања продаје на добош. Тако је постао пројекат закона, који је министар финансија поднео парламенту са следећим (битним од редбама :

Нов

покушај гољопривреде у Мађарској

раздужења

Краткорочни дугови пољопривредника претварају се у.

тридесетгодишње путем добровољне конверзије. Поверилац добија за своје потраживање тридесетогодишње облигације, које издаје један финансиски синдикат, који изводи раздужење, а 20% тог потраживања — како главнице тако и камате — гарантује сама држава. Нарочити орган има да испита у сваком конкретном случају да ли постоји могућност да се дотични пољопривредник санира, Ако је добро

задужено у већој мери но што то сматра тај орган за допуштено, санирање се може извести само под условом да поБериоци учине жртве од своје стране одричући се једног дела свога потраживања. Камату утврђује сам Министар финансија, Мисли се да Бе ануитет изнети 6 и по од сто. Облигације добијају пупиларну сигурност и примају се у кауције од стране државе и јавно-правних тела. Подузећа која подлежу друштвеном порезу ослобађају се пореза за 10% од добити, ако имају у свом портфељу ове. облигације.

Ако се не може постићи конверзија на овој бази, онда се добро излаже јавној продаји, али је зато створен други организам, који има за дужност да га преузме. Он може да парцелира дотично имање и да облигацијама плати сопствевику добро.

Санирају се само хипотекарни дугови и они које је пољопривредник узео од новчаних завода. Повериоци за продату робу постају ван комбинације и на тај начин у највеБем броју случајева губе потпуно своја потраживања.

Колико на брзу руку можемо да оценимо горњи пројекат, кључ ситуације лежи у рукама органа који има да процењује максималну суму до које може добро бити задужено па да се изврши санирање. Наравно да он мора да тежи да та граница буде што нижа да не би он сам из својих сретстава морао доплаћивати по облигацијама. У толико се већа жртва тражи од поверилаца.

Пројект претставља покушај да губитак који је дошао. услед тога што је добро пало у вредности, поделе међ собом: сопственик добра, поверилац и држава. Ако држава има сретстава и повериоци буду расположени, онда још може бити штогод од тога пројекта.

Али мађарски Министар финансија не може тражити да му признамо да је у изради овог пројекта био оригиналан.

Glavni program nemačke agrarne politike zadnjih nekoliko godina bio je subvencionisanje proizvodnje raži. Tu su se sreli interesi socijalista ı velikih posednika. 1 jedni i drugi žele učvršćenje cena; socijalisti, zbog pripremanja socijalizacije u jednoj velikoj oblasti privrede, a veleposednici, zbog sprečavanja besističke spekulacije. Stoga obe strane teže za učvršćenjem monopola žita.

„Kao neophodno potrebno sretstvo za državno regulisanje trgovine žita” kupile su 1928. god. Rentenbankkreditanstalt u Preussenkasse +. zv. Scheuerkonzern (nazvan po imenu glavnog direktora), koji se sastojao u glavnom iz društava Getreide u. Industrie Commision A. G. (G. |. C.) i Deutsche Miihlenvereinigung. Naličje jedne državne subvencije diana.

Pri ovoj kupovini zaradio je jedan privatni bankarski konzorcium ogromne pare na račun države. Parlamentarni odbor Rajhstaga, koji je ovih dana uspostavljen radi isleđenja po po toj stvari, došao je do čudnih otkrića.

Akcije Šojerkoncerna kupljene su od države po kursu 180%, dok su malo vremena pre toga notirale: G. Il. C. 120%, a Miihlenvereinigung prosečno 100%. Pri kupovini banke su tražile da se izgradi stručno mišljenje o vrednosti mlinova, koji pripadaju Šojerkonzernu. Izabrani stručnjaci su se veoma pohvalno izjasnili ) stanju i kapacitetu mlinova. Međutim je pravni referent parlamentarnog islednoe odbora dao izjavu da on ie

iste mlinove ne bi primio ni kad bi mu bili poklonjeni.

ФРАНЦУСКЕ KI | ИГЕ СУ, ЧНЕ ЦЕНЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ ДОБИТИ

пској књижар

== ТЕЛЕФОН - 51-28.

CPEMCKA 4.