Narodno blagostanje

Страна 340 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 22

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

шире ri TO 3 .. · — II - ~. Precovoni izmedu Alustri|e,i Се-

hoslovačke postaju sve teži, u koliko se više približuje istek današnjeg ugovora (15. juli). Austrija i dalje pokazuje neverovatan otpor i osustvo dobre volje za sporazum sa Čehoslovačkom. Ona traži egzorbitantne carinske stavove za hartiju, pamučnu robu, gvozdenu robu i mašine kao najvažnije industrijske proizvode Čehoslovačke. A kod poljoprivrednih proizvoda, kao što su zob, ječam „slad i drvo, i kod šećera, neće Austrija uopšte da čuje ni za kakve vezane stavove. Il kod ostalih polioprivrednih artikala traži znatno povećanje. Sve se više pomišlja na mogućnost carinskog rata između ovih dveju država, ili u krajnjem slučaju na održavanje ugovornog odnosa samo putem klauzule najvećeg povlašćenja.

Kao što smo pre izvesnog vremena kazali, mi imamo utisak, da Austrija želi da uđe u normalne trgovisko političke veze samo sa Nemačkom, Mađarskom i Italijom. Ostale države je ne interesuju. Kad. joj se samo može!

Austro-nemačka štampa sve oduševljenije veliča novi ·austro-madžarski ugovor, koji se još uvek drži u tajnosti. On је zasnovan na konfingentiranom dvostranom preferencijalu. Bečki listovi javljaju, da je Austrija dobila za izvesne industrijske proizvode kontingente u dvostrukom iznosu izvoza 1030. god. Tako je na primer pamučno predivo kontingentirano na milion kilograma, a u 1930. godini Austrija je izvezla u Madžarsku 490 hiljada. To isto važi i za pamučnu robu i za štampana tkiva. Za hartiju i robu od hartije kontingent iznosi 40 miliona kgr. To isto važi i za gvozdenu i metalnu robu, električne mašine i aparate, mašine u opšte, konfekciju i hemikalije.

'Trgovinsko-politička situacija Кад се француски извоз из 1930. године упореди са оним из 1927. који се узима за нормалан, добија се следећа

јак назадак француског извоза

слика: мил. тона % мил. фр. % (1927—100) (1927—100) 1927. год, 37,99 100 5493 100 1930. год. 36,58 96,3 42,83 18,9

По количиви пад износи 3,7% а по вредности 21 1%. Из тога се да закључити да је и овај смањени извоз могао бити одржан само уз велику жртву у цени. Пад је обухватио све инд. гране сем хемиску, папирну и луксузну индустрију Нарочито је јак пад према најважнијим потрошачима француских производа. Према Великој Британији за 32,8%, према Немачкој за 36.5%, према Шпанији за 33.9%, према Североамеричким Државама за 32,5%. Према Немачкој и Шпанији трговински биланс се променио од активнога у 1927, у пасивни 1930. године.

Међутим јако је скочио извоз у сопствене колоније: у Алжир за 31%. Ако се не узму у обзир колоније, онда је извоз опао за 28% на место 21,1%. Слабији је пад увоза: од 53,05 милијарди 1927. год. на 52,34 милијарди 1930, год. Због тога трговински биланс прошле год. показује пасиву од 9,5! милијарди према активи од 1,88 милијарди 1927. год. Узрок тој појави лежи у чињеници да је све до половине прошле године у Француској коњунктура била у полету, док је у осталим земљама већ две године у назатку. Под високом O DO су се у |E одржале високе наднице и

ФРАНЦУСКЕ Ка ПИ

ЗАБАВНЕ И СТРУЧНЕ MOT

цене, и због тога су остале Np)KaBeE MOFNE yCHeHIHO Ja je Ty= ку на светском тржишту. Најјаче се осећа конкуренција Heмачке. [ ако је па Кипзкој Копегепciji bilo jasno da između zemalja proizvođača i potrošača pšenice nikada ne može doći do sporazuma, ipak je sazvana Londonska konferencija da nađe sretno rešenje volšebnim štapićem. Na Londonskoj konferenciji bile su samo proizvođačke zemlje, i ona je propala zbog nepremostivih suprotnosti izmeđ poslednjih. Tako je na primer Amerika smatrala da je jedini izlaz redukcija proizvodnje, a Rusija pak kontingentiranje izvoza. Između tih dvaju gledišta dodir nije moguć.

. Umesto da delegati priznadu otvoreno i jasno da je пеmoguć svaki pokušaj nalaženja svetske solucije, oni su doneli rezoluciju, koju mi donosimo bez komentara, a kojoj je zadatak da maskira neuspeh:

1) Ko može neka smanji proizvodnju pšenice. 2) Apeluje se na kuvare i pekare da izmisle nove upotrebe pšenice za ishranu ljudi. 3) Osniva se stalan biro u Londonu sa zadatkom da prikuplja statističke podatke od agrarnih zemalja i prema “potrebi, a ta će se sigurno uskoro ukazati, — da saziva nove konferencije.

Posle londonske žitne konferencije =: === На лондонској пшеничној

конференцији Русија је заступала гледиште да се криза има да реши одређивањем извозне квоте за сваку земљу; а на конференцији европске уније у Женеви тражила је закључење међународног пакта против демпинга. Ово држање Русије изазвало је велико изненађење. Међутим то је у складу са њезиним економским приликама. Ради извођења петогодишњега плана Русији су потребне девизе за увоз машина и плаћање стране квалифициране радне снаге. То је био главни разлог форсирања извоза прошле зиме, а не жеља за уношењем анархије у капиталистичке државе. Наравно да и то Русији мора бити врло пријатно; али то је дошло као последица првога. Русија је извела више жита но што је то у ствари могла с обзиром на потребе становништва. Али је она спустила своје цене само у толико, у колико је било потребно да брзо распрода своју робу. Међутим и она се интересује за што веће цене као и остале државе и она је противна демпингу, који може и њој да шкоди. Прогноза за овогодишњу жетву није најбоља. Извезено је жито реквирирано од имућнијег сељака, који је у међувремену потпуно уништен. Међутим колективизирање не иде тако глатко, као што се то мисли. Пре свега семе за усев се не лиферује благовремено, колективирани чланови показују мало иницијативе и недовољно је стоке за вучу. У колико ће мање бити извезено ове год. из Русије, у толико је њој више стало до високих цена. Русија је ланске године унела толико поремећаја на светско тржиште пшенице — више психолошки но економски, — да су се све аграрне земље зарадовале кад су виделе да и она учествује на њиховим конференцијама. Русија гледа да направи пазар од тога великог одушевљења због њезиHOr TOO Прво је гледала да извуче за себе што већу

Русија и пшенични проблем

O И И О II

U 51-28. a

СРЕМСКА 4.