Narodno blagostanje

12 септембар 1931.

ност. Она носи делимично карактер луксуза. Соп-

ственицима кућа ништа није довољно лепо. Ме-

њају се целе фасаде, израђује се луксузна унутрашњост кућа. У 11 сати срећу се у свима улицама добро плаћени штукалери, радници у гипсу, инста-

латери, фарбари и T. JM.

У Паризу цене падају неприметно насупрот свима осталим великим варошима. То.је доказ веома. јаке куповне снате париског становништва, Па-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 579

рив не штеди. Томе је криво тезаурирање. Велика обилност пара у каси, које не вуку никакву ренту, изазива, лакомисленост. У толико се лакше троши са колико се веће гомиле узима. Извесна инфла-

ција, је неоспорно на, послу, а то није добро. Високе

цене пашће тешко онима који не буду могли да, зараде, а лакомисленост у место традиционалне штедње такође није добро.

В. Бајкић.

Egon Heimant

HEINRICH

BRUNING'

— Капсејаг Кајћа —

Heinrich Brining potiče iz jedne stare vestfalske seljačke porodice. Njegov otac, koji je napustio selo i otselio se u grad, ostavio |e posle svoje rane smrti · skromno imanje. Pod uticajem svoje majke, koja potiče iz građanstva grada Miinstera, dečak je vaspitavan u strogom katoličkom duhu, dok mu je boravak na posedu njegovog dede učvršćivao osećaj pripadnosti vestfalskom seljaštvu. Vestflalila, zemlja visokih peći i dubokih rudnika jeste i zemlja usamljenih seljačkih poseda i tihih gradova kao što je Miinster, u kojima su klerus i univerzitet od velikog utica{a na duhovni život. Među raznolikim nemačkim plemenima odlikuje se vesttalsko svojom snažnom otpornošću, i rezervisanim bićem crte, Које је zavičaj utisnuo i svome sinu Нетпсћи Briiningu. .

Kao đak Brining je pokazivao veliku naklonost prema matematici, preko koje je posle zavoleo i šah. Za ono vreme — Bruning je rođen 26. novembra 1885. — vrlo čudnovata je činjenica, da |e |oš kao gimnazista imao jednu malu arhivu novinarskih članaka o raznim političkim pitanjima. Godine 1904. upisao se na Minhenski univerzitet, ali je uskoro opet napustio prava ı otišao u Štrasburg, gde se zanimao filosofijom, istorijom i germanistikom. No njegovo interesovanje za političkim pitanjima navelo ga |e da se bavi i političkom ekonomijom, koju |e slušao u Mimnchenu, Miinsteru i Bonu; njemu je već tada bilo |asno, da je za dalji opstanak države neminovno potrebna saradnja radničkih pretstavnika u vladi. Briningovi drugovi sa univerziteta vele da je Brining |{oš kao student bio protivnik velikog patosa i šupljih fraza. Studije je uzeo VrIO OZbiljno i bavio se njima predano, iz Čiste ljubavi prema nauci a ne zbog ispita. Osećao je da je predestiniran

za naučnika, te mu |e bila želja da postane univerzitet"

ski profesor. Posle prvog državnog ispita proveo je duže vremena u Normandiji, pa |e posle na poziv svoga starijeg Drata, koji je tada bio sveštenik u Engleskoj, . otišao u London, gde |e produžio studije i napisao (disertaciju o engleskim železnicama. Ali boravak u Engleskoj doneo mu je pored usavršavanja u nauci još i nešto više. Ovde je našao ono, što je odgovaralo njegovoj hladnoj, povučenoj i svakoj frazeologiji protivnoj, prirodi. U engleskim državnicima i parlamentarcima video je inkorporaciju jednog tipa, koga bi i on sam možda jednom pretstavljao, kada bi postao političar.

1) R. K. Beer, Heinrich Briining. Politisch-wissenschaftlicher Verlag. Berlin SW 68. 1931.

Rat je prekinuo njegove studije. Brining, koji jc zbog slabe telesne konstitucije bio oslobođen vojne obaveze, prijavio se kao dobrovoljac, ali mu je tek posle velikog truda uspelo da bude primljen. Početkom 1915. godine došao je na francuski front kod Argona, bude uskoro zatim ranjen i upućen na olicirski kurs, posle koga je kao potporučnik ponovo otišao na zapadni front. Po povratku u pobeđenu otadžbinu Brining i dalje ostaje na službi narodu. Odlazi u politiku. Kao saradnik poznatog katoličkog socijalnog političara d-ra Sonnenscheina radi najpre na pitanju pomoći siromašnim studentima; 1919. postaje privatni sekretar Stegerwalda, tadašnjeg pruskog ministra socijalne politike; to je bio put, kojim su išli i mnogi engleski državnici. Stegerwald je u ono vreme pristupio osnivanju katoličko-nacionalnih radničkih sindikata. Još danas jc u Rajhu živa uspomena na velike nade koje su polagane u kongres katoličkih sindikata održan u Essenu 1920. godine, kada je većina naroda verovala da je ovde učinjen početak za zamenom zakržljalog partijskog sistema novim oblicima „narodne zajednice”. Docnije je došlo drugojače; ali u Stegerwaldovim planovima i delima imao je Brining velikog udela (o čemu onda niko nije ni znao). Kada je 1921. godine Stegerwald postao pruski ministar predsednik, Briining se primio

poslovnog vođstva Saveza nemačkih radničkih sindi-

kata. U neumornom ! дева тапот гади i u l|ubaznom posredovanju između pojeu..... grupa u Savezu, ali i u energičnom sprovođenju svih mera koje je jednom utvrdio za tačne; uvek rukovođen željom za bogaćenjem svoga znanja, Briining |e stvarao značajna dela, koja su svojom stvarnom vrednosću sama svedočila o Briningovim političkim sposobnostima. Sa velikom istra|nošću i pedaninošću je proučavao zamršena pitanja finansija Rajha i pojedinih država, uviđajući važnost tih pitanja za tadašnju i buduću politiku Rajha. Na nekoliko meseci je preuzeo uređivanje Stegerwaldovog lista „Der Deutsche”. Nikada se nije isticao. Čak ni za svoj poslanički mandat se nije grabio, već ga je Stegerwald tako reći prisilio da se 1924. kandiduje u jednom šleskom izbornom okrugu, osiguravši mu mesto u Centrumu. To nije bio lak posao za Vestfalca, da se upozna sa životnim potrebama istočnog kraja. U svojoj stranci, kojoj su kao katoličkoj pripadali ljudi iz svih narodnih slojeva i koja je kao centrumska partija čisto demokratska — mada seljačko-konzervativne i građanskoindividualističke demokratske tendencije nisu uvek bile izjednačene — i koja mora ući u svaku vladu, Brining