Narodno blagostanje
19; септембар 1931.
око санирања буџета могу се само онда сматрати као нешто више него само лечење симптома, ако сачињавају де-
лове једног опсежног програма за лечење саме привредне депресије. Ово је заиста циљ енглеских и немачких владиних мера.
Како енглеска тако и немачка влада раде на томе да оживе производњу снижавањем производних трошкова, свижавањем цена и повећањем извоза. Обе земље присиљене су да повећају извоз и то Енглеска зато да би могла увести потребне сировине и храну, а Немачка. да би могла
«ава
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕ а
Mmm Смрћу. Луја. Bpcuraga He=
стаје једног од највећих ли-
| - Na i Jyio Брентано бералиста. За разлику од po овог либерализма кога су
заступали следбеници кла-
сичне школе, који су у либерализму видели само неограничено господарење пароле „Гајзве2 Тае", Брентанов либерализам претставља непоколебљиво веровање у моралне моћи слободе и законитост социјалног бивања. Зато се нарочитом енергијом борио против угњетавања човека и против његовог туторисања. Брентано мисли потпуно самостално, не даје да други утичу на њега а не да се поколебати у начелима које је једном поставио или нашао за тачне. Исто тако се никад није дао наговорити, да за неке већ унапред направљене закључке да теоретско оправдање.
Из Брентановог специфичног либералног погледа на свет, произашло је његово интересовање за радничко питање. Захтевао је за раднике политичку и социјалну равноправност и поправку њиховог положаја сразмерно привредном напретку. Тако је постао заступником идеје синдикалне организације, за коју се целог свог живота борио. Брентано је један од оснивача Друштва за социјалну политику, које је дуго времена претстављало средиште напредне социјалне политике. Пре две године је иступио из Друштва, када му се учинило да оно више не служи верно својој традицији.
Као либералиста, Брентано је поборник слободне трговине, Његов „Аргуменат слободне трговине» држи се већ пуних 40 година; ни једна протекционистичка аргументација није умела да га поколеба. Брентано је видео да трговинска политика иде другим путем но што га је он обележио, али и то, да су се вође те политике најзад уверили да протекционизам не води побољшању привредних прилика.
Брентано је почео своју научну каријеру у време када је у Немачкој преовлађивала историјска школа националне економије са Густавом Шмолером на челу. И Брентано је често сматран за припадника ове школе, јер се с једном неуморном марљивошћу могао удубити у студирање небројених изворних дела, али се ипак одликовао од многих претставника ове школе тиме, што му је мање било стало до чињеница колико до идеје, која је за њега била главно и коју је стављао изнад свега. Још даље је Брентано стајао од апстрактне школе, која је у Немачкој и у Аустрији средином седамдесетих година заузела. место историјске. Економска наука је за Брентана само онда била од вредности, ако је била блиска стварности, и ако је била у стању да објасни привредне чињенице садашњости. Он је био ја-
сан теоретичар, али је за њега теорија била више средство да би могао продрети у практичне проблеме, До последњег дана свога живота бодрим оком пратио је све актуелне ДО- |
гађаје и проблеме и на један оригиналан начин заузимао своје становиште према њима. Брентано је био "одличан
ri
конгрес, по саслушању „реферата редовно задовољава, донешењем. резолуције, која“ још једном, у скраћеној. форми, дог
конгрес долази до ових податак
БЛАГОСТАЊЕ
да плати своје велике иностране дугове, У Енглеској као и... у Немачкој влада покушава да снизи производне трошков на тај начин, што ради на обарању надница, плата, тарифа, _ цена и трошкова око поделе добара, што ради на модернизацији застарелих погона (што нарочито важи за Енглеску) и.тиме што по могућству избегава оптерећење производње новим порезима. Из. овога се види, да се код санирања бу-
|џета има пред очима један. удаљенији циљ; т. ј. лечење. прм=
вредне депресије. Главне одлике за санирање бумета ЈЕву ма уштеда и повишење. Переа. на приход.; 1
публициста. Из његове жеље да се "стално бави свим ак елним проблемима да се објаснити, да му је недостајало. времена да своје идеје формулише и систематизира у једном делу; ми се са њима сусрећемо у- његовим књигама: „Раднички синдикати у Енглеској“, „Аргумент слободне. сре говине“, „Царине на жито у Немачкој“, „Економска исто- „. рија Енглеске" и т. д, које су потпуно независне једна. | од друге. бе Брентано је био одличан учитељ. lake. сугестивне моћи 1 над својим слушаоцима. Од њих је захтевао. много. Његов 15 лични утицај на ученике био је трајан и то објашњава сталан контакт кроз цео живот између учитеља и ученика. Од истог таквог утицаја био је и на све бетале' који сусс њим“ дошли у везу и у томе лежи највећи његов Кај за DOM. у коме је живео, O Неколико дана пред саму смрт. извршио је. пору“ | паследњег табака својих NU koje he за. кратко _ | време угледати света. 1
„Као год што су се „мајстер~: _зенгери“ у почетку средњег века редовно сваке _ године
i azra
Девети конгрес привредника састајали на Вартбургу. итакмичили у својој уметности И вештини, тако исто се у Београду у. септембру сваке године 1 такмиче и наша господа генерални секретари трговачких комора и привредних корпорација у излагању својих вештина. Ових дана одржан је ТХ% конгрес комора и важнијих привредних организација, на коме су прочитани многобројни“ стручни реферати о стању наше. привреде, Они-су: показали да све наше коморе и привредне корпорације располажу ве=" ликим бројем чиновника-стручњака који се; нису плашили.» труда и напора у прибирању материјала да. би:нас. уверили» о тежини припредне PO — о нам “је свима "већ + одавно позната, | + #5 | Има људи који очекују да ће овакви привредни кон= "2 греси донети одмах и рецепте и лек који ће депресију суз=
бити, Ово: схватање је оптимистичко. и: погрешно, Овакав збИ у: у
захтев превазилазио. компетенцију. референата, због; чега: ве. 5;
носи све што је упојединим рефератима тражено. Има ту ствари. које чујемо већ по девети пут, штозначи дајеш нису. остварене нити усвојене — због чега.их наши секретари; ког. мора с великом истрајношћу, скромно „понављају. |
Нешто морамо нарочито истаћи. (Ови београдски при-
вредни конгреси имају (свој, специјалитет. Они сваке године.
утврђују. и објављују. процену нашег. извоза. То. је за нас ми“ стеријум, јер никако не можемо да»сватимо на којој основи а — пошто нам је стање O "на пр. „објављује, да he |
наше статистике. познато, | ако