Narodno blagostanje

Страна 766 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 49 mačkom, Austrijom i Madžarskom. Svetska narodna privreda . bre mesec i po dana uoči Lavalovog puta u Ameriku, dolar pobiće u 1932. godini u znaku engleske privredne krize. A ovo će pustio zagraktala je cela Evropa nad njim kad nad lešinom. biti znatan udarac mnogim zemljama. i Mi smo kazali da dolar ne može da padne, jer je njegovo zlatno Nasuprot padanju funte dolar neprekidno skače. Kad je | i ekonomsko pokriće prvoklasno. I tu smo bili prorok.

авав МАТЕ v.

ОБАВЕЦ

ПОВЧАРСТВО

— Мадагзка багашпа banka sa glavnicom od 50 mil. penga, osnovana u cilju olakšanja novčanog tržišta kod budimpeštanskih novčanih zavoda, uvodi u Svoj delokrug i provinciske banke. Stagnacija kreditnog prometa u Mađarskoj je potpuna. Delokrug banaka iscrpljuje se u otkazu kredita i pro= longaciji menica. Ргуокјавле trgovačke menice eskontuju se sa 9 do 10%, a akcepfi provinciskih banaka sa 10 do 11%.

— nicijativom Banke za međunarodne obračune ргоlongiraće se Кктеди Mađarskoj narodnoj banci.

— U Francuskoj snu krahirale dve nove bake: Banque agricole francaise sa deficitom od 5 miliona dinara i Comptoir financičre et commercial du Sud-Est u Lyonu-u. .

— Po novinarskim izveštajima priprema se u Berlinu fuzija nekoliko velebanaka. Danatbank i Drezdener bank napustiće vezu sa Rajhom i fuzionisaće se poa vođstvom Komercijalne i privatne banke u jedan veliki novčani zavod. Rajh će novom bankarskom bloku staviti veću svotu na raspoloženje da bi ovaj imao zdravu i likvianu Osnovu. _

— Javni ortak komanditnog društva Danatbank, tajni savetnik Behajm Švarcbah, ubio se Zbog gubitaka, koje je pretrpeo zbog teškoća Danat-banke.

— На збору акционара Нешнел Сити Бенк закључено је да се преузме Банк оф Америка. Акцијски капитал Нешнел Сити Бенк повисиће се са 110 на 126 милиона долара. 5

— У Белгији ће се укинути новчана јединица белга, која је уведена приликом стабилизације франка, да служи за међународни саобраћај.

— Посебни одбор Банке за међународне обрачуне сазван је за 7 децембар.

— Новооснована турска новчанична банка почела је куповати златне лире. Влада је уступила банци 800.000 лира У злату, а с друге стране из Америке је упућено у Турску 700.000 лира намењених за Централну банку. Тако ће сада покриће у суми од 1,500.000 л, износити 13% (у циркулацији је 158,7 милиона папирних лира). Према закону о банкама држава ће још уступити банци међународне хартије од вредности у номиналом износу од 116 милиона швајц. франака.

— У Летонији су од !. Јануара до !. новембра ове године пали улози у банкама за 53% са 77.5 милиона на 36.3 милиона лата. |

— Франкфуртска и берлинска берза поново су тражиле од владе да бар дозволи отварање берзанских просторија. — Између Пољске банке и аустријске Народне банке склопљен је уговор, којим се од 1. децембра централизира измена девиза код новчаничних банака. Шилинг је у Варшави био у последње време 15 до 20 поена нижи него у Бечу, па су услед тога пољски извозници којима је плаћано у шилинзима имали приличне губитке. У будуће ће пољски дужници плаћати у злотима код Пољске банке, а аустријски у шилинзима код аустријске Народне банке, без обзира у којој је валути уговорено плаћање. Због тога, јер је пољски увоз у Аустрију већи, него аустријски у Пољску, извоз пољског угља изузет је из компензационог уговора.

ГАЈНА СЛУЖБА

+ — Ограничење пословања пољских приватних банака у другој и трећој четврти ове године види се из следеће табеле: |

Актива 31. 1 1031. 301Х. 1931. - у милионима злота

Готовина. 51. 42.1 Менице лисница 7146.4 530.4 Отворени кредити: ·

осигурани 668.0 386.9

„неосигурани 260.0 173.0 Пасива:

Улози: без отказа 349,1 229.8 са отказом 385.5 260.2

— Španska skupština je usvojila zakon o bankarskoj геformi po kome se uvodi kontrola nad posiovanjem banaka, koju

vrše deset činovnika Ministarstva finasnija koje postavi ministar. -

Na predlog Ministra finansija ima vlada da delegčira tri komesara, koji će u kontrolnom odboru zastupati interese narodne privrede. Komesari ne mogu biti akcionari banaka.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ |

— Аустријска влада је наредила пореским властима да у року од три месеца не наплаћују принудним путем заостали порез од занатлија, сељака и ситних трговаца.

— Дугови града Загреба износе 209.364.900 динара. 21.852.772 дин. је фундираних зајмова, и 187.512.128 краткорочних зајмова. Год. 1932. мора општина на ове зајмове платити 19.992.840 динара камате, -

— Пољска влада је склопила у Француској зајам преко 200 милиона франака. Износ ће се предати Пољској банци да се омогући редисконт руских меница у Пољској.

— Чехословачка Народна банка је забранила свим банкама вршење исплата за рачун аустријских и маџарских поданика. Од тога се изузимају против-вредности увезене "робе ових у Чехословачку, али и то по одобрењу Народне банке. Ове мере Чехословачка оправдава истим мерама 'предузетим од Аустрије и Мађарске.

— По извештају Савета при подељеним државним дуговима Турске, номинални капитал дугова старе турске империје износио је 6. августа 1924. год. 161.303.233 турске лире, а 31. маја 1931. г. 146,267.956. (Ово смањење настало |- регулисањем дуга с Италијом, Палестином и Ираком. Од свих држава дужника само су поменуте три државе уреДиле то питање на тај начин, што су се прве две решиле свих обавеза а трећа још дугује 262.494 фунти стерлинга. Што се тиче Турске с њом су се преговори дуго водили, али су се разбили због неодустајања Турске од захтева за смањење првих ануитета на 800.000 фунти стерлинга. Сем поменутих држава, у овим дуговима се још појављују као учесвици Г рчка, Бугарска, Југославија, Трансјорданија, Арабија и Албанија. Ни с једном од њих није још постигнут викакав споразум. | |

— Талијанска финансијска комисија препоручила је парламенту да одобри владин декрет о примене талијанскоалбанског споразума, којим се Италија обавезује да ће де-

сет година давати Албанији годишње зајамове без камата за покриће дефицита у албанском буџету. пе 5