Narodno blagostanje

23 јануар 1932. _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 55

obzir samo u tom slučaju, ako se njom ne bi поче interesi strani. Prema тоте ograničenje se nameće pojedinim preduzeКоје druge industrije (ciglarska i cementna). *ima i bez ikakvog prethodnog sporazuma interesenata. U štampi je nabačeno i stvaranje kartela za unutrašnje Moramo. konstatovati da ni u jednom mišljenju pozna-

tržište industrije drveta, kao izlaz iz teškog. stanja. Mi mislimo valaca sadašnje šumske krize nismo našli pravo rešenje. Prilike · da је ai plan potpuno neostvarljiv zbog suvišne. rascepkanosti na stranom tržištu su teške i tu možemo naći malo utehe. Tre-'

naših šumskih preduzeća. bamo znati da Rumunija ima puna skladišta građevnog drveta.

Drugo je pitanje da li naša šumska preduzeća mogu U tom drvetu su i za mas prilike najteže. ОСопуо drvo pak, raditi za skladište, neograničavajući proizvodnju, samo da bi pošlo je kod nas malo bolje. Naša skladišta ovog drveta su se sprečila nezaposlenost, kako traži g. Ulmanski. Mi mislimo da · prilično iscrpila i u toliko se možemo nadati izvesnom pobolj-

ne, jer bi se za to tražile mnogo veće rezerve kapitala nego što. ·šanju za industriju gorivog drveta. Istina to je jedini povoljan ~

ih ima naša industrija drveta i što bi ona mogla da nađe na zračak u teškom stanju naše šumske industrije.

за

ШТА ЋЕ БИТИ СА РЕПАРАЦИЈАМА 7

У тренутку кад пишемо ове редове још се не зна хопели ничких дугова, онда наш чист буџетски приход од репарасе одржали Јгозанска Кконференцица.“) ала то је један дотаљ y ција изкоси нешто испод 900 милиона динара. А то је више проолему репарационом, како се он преставља последњих јод 109 фискалних прихода у текућој бупетској години. Ако дана. гепарације су од почетка играле Бвелаку улогу у меју- би Немачка била приморана да плаћа незаштићени део, онда народном животу. У јануару 1725. године, приликом ОКула- |бисмо ми примали нешто око 89 милиона динара (номинално Ције гура, претиле су оне да оживе догајаце из 1714—171616 милиона марака, али од тога отпада један део због извргодине. и! рације је оило у очи свакога репарационог тер- | шене комерцијализације једног дела ланске године под имемина велика ларма по новинама, парламентима и клуоовима. |ном јанговог зајма). гепарационо питање је помрхште Свију залудних људи. ови Данас већ цео свет зна да релативно ниједна држава они који носе у џепу сигурна решеља нерешивих питања, није толико погођена Хуверовим мораторијумом као ми. Али јављају се за реч код ремарационог питања. Али никад, из- |се из овога види да је била потпуно депласирана целокупна гледа нам, репарације нису оиле толико у питању као овога кампања у нашој штампи против фамозне Бринингове изјаве пута. до мире неколико дана у пркос огромној галами о ре-|о томе да Немачка неће никад бити у стању да плаћа репапарацијама питање је текло нормалним путем. па иниција- рације. Да оставимо на страну то што се са одговорног места тиву пемачке сазван је одоор стручњака под кровом ранке ју Немачкој то већ небројено пута казало. Главно је да је то, за међународне оорачуне са зада:ком да испита њезину мо-|ма како службено било, са гледишта Јанговог плана једно менталну платежну спосооност. (он је тај посао свршио орзо | приватно мишљење. Репарације нису у моћи Немачке већ у и савесно, и наша штампа коју су запљуснули таласи репа- (оној држава поверилаца. Може Немачка да мисли како. хоће, рационих глупости светске штампе, пропустила је да овом |али она нема правне могућности, а -свакако ни физичке: да централном питању у репарацијама оорати главну пажњу. |се извуће из обавезе, која би била декретирана од јединог Није се довољно истакла чињеница да је одбор стручњака, У | органа за то питање, наиме од конференције влада повериком су пемци са својим прија:ељима у мањини, прогласили | даца. У осталом Бринингово мишљење није ништа друго него да немачки краткорочни дугови иностранству износе 12 мили- | временски проширено гледиште одбора стручњака. јарди марака, да су веома рђави изгледи за извоз из Немачке За нашу државу није за сада интересантно шта у овој год. због интрансингентног протекционизма свију др-|ће бити с репарацијама у даљној будућности, већ шта ће жава, да је метално и девизно покрипе рајхсранке за годину |бити данас. А ту, као што рекосмо, већ на основу мишљења дана пало од 2915 мил. на 1100 милиона и да износи свега |. лбора стручњака, за нас не остаје ништа ; а на основу онога 11,/%, даље, да је портфељ Рајхсбанке скочио од 1,3 на 42 | што се намерава од стране савезних влада не остаје баш милијарде марака, да је приход државних железница пао за ништа.

28% према 1929 години, да су државни приходи пали за Судбина наших репарација зависи од држања бивших једну милијарду, даље, да је криза у мемачкој настала услед | савезника. А са те стране постоји највећа опасност. Може се стропоштавања цена, курсева хартија од вредности и протек- | рећи да је у 1932. години први пут наступила криза репарационизма свију држава; да су похвалне немачке мере за|(ија на страни држава поверилаца. Дотле је једна једина Сувриа њој КриОе Пали ЛА ЛОН 7077 7 MO M илати зашти- | (ржава поверилац, Енглеска, била начелно противна репараћени део, То су основне идеје горњега извештаја. цијама и међусавезничким дуговима. То је изрично истакнуто

Одбор стручњака се није упуштао у питање незашти- |у Балфуровој ноти од 1922. год. Тамо је казано да репараћенога дела који износи номинално око 660 милиона, а фак- |циона плаћања као и плаћања међусавезничких дугова угротички нешто око 600 мил. мар. пошто питање тога дела ре- жавају здрав економски промет међу државама. Рђава плапарације по Јанговом плану излази из његове надлежности, | бања сметају добрим плаћањима, а добра плаћања потичу То не значи дакле да је Немачка способна да плаћа тај не- |13 продате робе и данога кредита. Док трају репарације и заштићени део. На против и француски службени кругови међусавезнички дугови дотле је угрожено правилно функциосматрају да Немачка за сада не може у опште да плаћа. Али | нирање међународног промета добара и међународног прочак и под претпоставком да би Немачка била приморана да |мета кредита. То је енглеско гледиште. Али је Енглеска плаћа незаштићени део, а то је максимум који би "се могао |Ссвом начелном економском гледишту на то питање увек наочекивати у корист репарационих поверилаца овог момента, | довезивла потребу политичког тактизирања. И тако смо ми од тога не бисмо имали никакве вајде. Наше укупно ре-|били годинама сведоци да Енглеска влада није ни на једној парационо потраживање износи 1050 милиона динара. Ако конференцији држава поверилаца истакла своје начелно глесе од тога одузме део који отпада на ануитете међусавез- |диште на реларације, већ је увек пристајала на компромис.

- | To je дало своједобно повода Поенкареу да јој предбаци, да она сваљује на савезнике одговорност за ропаракије, али их *) У међувремену је одложена. i ревносно инкасира,