Narodno blagostanje

Страна 56

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

И овога пута Енглеска је тактизирала ; има више од месец дана како преговара са Француском, а последњих дана и са Италијом, у жељи да државе повериоци изиђу са "заједничким гледиштем на Лозанску конференцију. Али је у толико енергичније енглеска влада истакла своје гледиште да са репарацијама не иде даље. Управо изгледа да би се она већ сад ушанчила иза тог гледишта, да не остаје отворено питање међусавезничких дугова. јер ако би се Немачке репарације опростиле онда би Енглеска имала да плаћа Америци 130 милиона долара годишње, толико износи камата, пошто би се само амортизација обуставила по споразуму између Америке и Енглеске, Енглеска је изгледа још увек неодлучна, час је била за привремено продужење, час за петогодишњи мораторијум а у последњем моменту је питала Немачку да ли би пристала на једногодишњи мораторијум.

Изненађење овога пута је држање Италије, јер је Мусолини пре неколико дана изјавио да је крајње време да се закључе рачуни репарација и међусавезничких дугова. Према томе два главна повериоца после Француске сматрају да је дошао крај репарацијама. А што је најглавније у Француској се овога пута први пут чуо глас да би требало репарације бристи. Први је дошао од стране најугледнијег провинцијског листа „Та аересће де Тошоцзе“, који се сматра за орган највеће политичке странке радикално-социјалистичке под насловом „Леп гест“, а други у конзервативном листу „ЛаТогтаноп“ органу париске ћаше finance, под насловом „Како би било кад бисмо превукли сунђером “2

На супрот томе цела Француска стоји на гледишту, да о брисању репарација не може бити речи, У томе се с њом слаже чак и најугледнији енглески економист Лејтн, у толико, што претпоставља да при евентуалном излазу из данашње привредне депресије и великом економском полету светске привреде Немачка, услед врло малих државних дугова а и услед савршеног свог економског инвентара, може лако да плаћа један мали део данашњих репарација. У сваком случају Француска сматра да се данас у доба најоштрије кризе не може решавати питање будућности репарација. Ето то је оно у чему се разилазе главне државе повериоци и око чега могу наступити велике тешкоће. Ипак то није најактуелније питање. Данас проблем овако гласи:

30. јуна ове године истиче Хуверов мораторијум. Децембра 15, ове године пада први идући ануитет међусавезвичких дугова Америци. Ако би савезници опростили репарације Немачкој, они би ипак имали да плаћају по савезничким дуговима неко више неко мање. По себи се разуме да ниједан савезник не жели да плаћа међусавезничке дугове, а да по против-партији, у репарацијама, не прими ништа. Следствено и ако би се.сви повериоци сложили у томе, да треба Немачкој продужити мораторијум, ипак се намеће претходно питање да ли ће Америка дати мораторијум за међусавезничке дугове. Она је истина ту скоро ка-

Мницијативом Министарства социјалне политике одржана је у Београду анкета по питању незапослености, Интересантно је, да је веома много дискутовано о питању које би требало да стоји изван дискусије: колики је број незапослених 2 Прављене су хипотезе о њиховом броју, које нису ни приближне једна другој. Тако г. Живко Гопаловић сматра да има незапослених 200 хиљада, од којих је око 130 хиљада сезонских радника; број, који је дао г. Јеремић је око 135 хиљада, од ко-

Незапосленост код нас

авина рзвресетшинилнагрикелрештнитаен НЕР

зала „не“, али се ипак мисли да то није њезина последња реч. Ипак се претпоставља да би Америка, у случају да

ona дефинитивно избрише репарације, такође избрисала међусавезничке дугове. Можда би она то урадила и у случају дужег мораторијума за репарације. Америка има и разлога за то. Американски министар финансија Мелон нагласио је ту скоро у Сенату, да је лако могућно да Енглеска затражи да се смањи њезино дуговање већ због тога што је депресирана фунта. У сваком случају треба мобилизирати сву дипломатску вештину и имати доста времена да се извуче од Америке пристанак за пролонгацију.

Међутим конференција поверилачких влада заказана је за 25. овог мес. у Лозани. По себи се разуме да на њој не може бити ништа одлучено, Велика ће добит бити ако она не буде поприште борбе противположених начелних гледишта појединих држава поверилаца на репарације. Највероватније је да ће се на њој одлучити одлагање, свакако уз опозицију Немачке. Немачка ће тражити да се на њој донесе дефинитивна одлука по репарацијама. Може се претпоставити да ће Енглеска и Италија да јој приђу у помоћ, али је то мало вероватно, јер ипак неће да се излажу руглу, да је Лозанска конференција постала кула д-р Окса.

Има разлога због чега је Француска специјално желела да се одложи Лозанска конференција. Француски парламент је унео у бу.ет за 1932 годину приход од скоро 2 милијарде франака, колико износи њезин вишак потраживања од репарација преко дуговања Америци и Енглеској за ратне дугове. Ако би се на овој конференцији донела одлука о моматоријуму за целу годину, онда би Француска влада била дужна или да нађе нове приходе или да смањи издатке, А то је сада у очи скупштинских избора који ће се извршити у априлу, апсолутно немогуће.

У осталом има много других разлога да се одложи Лозанска конференција. Времена се има доста до 30. јуна управо до 15. децембра, кад би доспела прва плаћања савезничких дугова. Дотле ће бити парламентарни избори у Пруској, избор претседника Рајха, избор претседника Северо-Американских држава, избори скупштински у Француској и најзад дотле може светска привредна депресија из основа да реши цело питање, Овде је време велики савезник. ИМ због тога ми мислимо да на Лозанској конференцији неће бити решавано мериторно о репарацијама.

Лозанска конференција може имати врло штетних последица по цео свет, — ако не дође до споразума између Француске и Немачке. У томе случају Француска ће тражити да јој се врате сви немачки револвинг кредити, од којих су неки већ неки истекли и продужени привремено до 4. фебруара. Немачка прети за тај случај мораторијумом. То би изазвало даље репресалије, а одатле до пуног хаоса није далек пут. -

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

јих је исто тако преко 70 хиљада сезонских, г. Бауер сматра да ми немамо више од 30 хиљада незапослених индустриских радника.. Дакле разлике су толике, да је немогуће наћи неку приближно тачну цифру. Али једно је ипак сигурно, а то се |може закључити по актуелном запослењу наше индустрије, да се број незапослених индустриских радника не пење до висине коју даје г. Топаловић. Изгледа, да је ова разлика била и повод, да је прво са стране Радничке коморе постављено питање организације једног новог тела, које би требало да установи колики је број незапослених, и да тај проблем уопште проучи. То је, морамо одмах нагласити, предлог који