Narodno blagostanje

6. фебруар 1932,

целокупан извоз одвити вероватно под режимом контингената и преференцијалом. да тај случај много је згодније да се целокупан извов врши преко једне руке, која би била, извршилац трговинске по-

литике односно аранжмана, које би закључивала.

влада. У осталом потреба за једним таквим органивмом била, је у толико већа, што је пут којим су пошли преференцијали био врло деликатан. Они су постали предметом поверљивих споразума и по себи се разуме да нису могли шири кругови извозника да, учествују у извозу у односне земље.

Il. Делимично напуштање начела слободне тртовине у унутрашњости

Акдију на основу закона, од 27. јуна имало је почети Извовно друштво 5. јула. Међутим, 3. јула је потписан нов закон са, рогобатним и нетачним на вивом „о накнадним прописима за извршење житног закона , којим се одступа од начела слободне трговине житом у унутрашњости и статуира, делимичан монопол у корист државе. Овлашћује се Министар трговине да одреди области и покрајине, на које се распростире искључиво право државе на куповање шпенице. Наређењима од 7. и 12. јуда то је начело детаљно раврађено. Готово цела Војводина, пала је под удар искључивог монопола, државног, који је у исто време пренесен на Извозно друштво. Дакле целокупан вишак преко потребе произвођача, у Војводини преузима Извозно, друштво. Оно је овлашћено да га продаје и за домаћу потребу; али домаћи млинови могу млети од те пшенице 40% (на територији Војводине) а свега 26% у осталим крајевима земље. Ушурним млиновима пак се дозвољава искључиво мељава за рачун произвођача, без икаквог ограничења, количине, било апсолутно било у односу на поједина, лица и породице. Значи да су приватници у Војводини могли јести брашно од 100%-тне потиске шшенице, док су остали становници Војводине и остале земље могле добити то брашно само уз 60% односно 79%-тно примељавање пшенице из осталих крајева.

Мотиви за ово одступање од принципа, вакова. од 27. јула врло су прости: Извозно друштво је хтело да обезбеди што већу количину првокласне пшенице ва, извоз. Зна, се да је и пре житног режима у главном извожена шненица из Војводине, а специјално из оних крајева, где је она најбоља. Од како су цене шпенице шочеле попуштати на, светском тржишту, а то је било већ пре три године, појавила, се немогућност продаје шпенице рђавог квалитета по оном старом турском принципу : јефтино месо чорба о плот. И Извозно друштво је у извештају о свом раду за 1980./31. годину у главноме истицало своје заслуте за успостављење типа првокласне југословенске шшенице и увођења исте на тржишта на којима, је била, непозната, Извоз најбоље шшенице ранијих година вршен је без икаквих законских ограничења, у унутрашњем промету. Он је омогућен једном мером коју је створила приватна иницијатива и која лежи у природи ствари и економским законима, наиме: првокласна, пшеница, плаћала се много скушље но типови слабијег квалитета. Зависи од стања, на, светском тржишту, али је било прилика кад је диференција између најобич-= није србијанско-босанске ттенице и потиске као најбоље била читавих 40 динара. Зашто није Извовно друштво и овога пута диференцирањем цене према, квалитету омогућило извов првокласне робе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 85

то је питање, које би се сваком наметнуло, ко не би

познавао све оно што је с тим било у веви. Међутим

до овога, новог закона од 3. јула дошло је због тога, што је скала цена Извовног друштва, рђаво постав-= љена. Наређењем од неколико дана после ступања на снагу закона од 27. јуна, цена од 160 динара узета је за минималну Т, ј. за најнижи квалитет (ва, србијанско-босанску пшеницу утоварену у шлеп). Скала, цена, према, квалитету пење се све до 175 дин. за потиску. Као што видимо разлика цена била је цигло 11 динара и ако је, као што рекосмо, раније била 30 до 40 динара. Ово потцењивање првокласне робе имало је за природну последицу, да су млинови почели да се грабе о њу, пошто је она била, релативно јефтинија. Извозно друштво је брво

било на чисто да ће целокупна првокласна роба. (в6ог тога што је јефтинија) да, се потроши у земљи.

Налазећи се пред све тежим условима за, извоз, свакако да је питање квалитета, постајало све важније и због тога, је било за очекивати да ће се првобитно

постављена, скала, цена исправити, То је могло бити

на, два начина : или остављањем цене од 175 динара

за потиску пешницу и одговарајућим спуштањем ~

цена за слабије квалитете, или обрнуто, узимајући минималну дену од 160 динара за србијанско-60санску шшеницу, а подижући ону за потиску за 80—40 дин. Како је свакодневно цена падала на светском тржишту, вероватно да меродавни нису имали куражи да приђу овој другој мери; а из по-

литичких разлога није се смела спуштати једатпут .

прокламована минимална цена, која је у овом случају примењена, бал из тих политичких разлога, на робу најгорег квалитета. И онда, наравно, није ни-

шта, друго остало, него да, се изради скала, која ће |

бити неповољна за боље квалитете. А како је пак то

водило у убрзану потрошњу првокласне пшенице

од самих наших млинова, то се приступило установљењу монопола трговине у крајевима првсклаоне пшенице и контингентирања потрошње исте за домаћу потребу.

Делимично суспендовање слободне трговине у унутрашњости земље није била главна замерка, која би се могла учинити закону од 3. јула, тежиште пада на одредбе административне, формалне, које су донесене ради обезбеђења, остварења тог унутрашшњер монопола. Кад се једанпут прокламује да се континтентира потрошња првокласне пшенице, да, се морају створити каутеле ради сапкције и контроле. У томе циљу пре свега, наређено је регистрирање свију млинова код Извозног друштва ради поделе на трговачке и ушурске. Као што рекосмо, ушурски млинови су имали право да мељу неограничене количине, али само за рачун потрошача с тим да пшеницу примљену као ујам не смеју улотребити већ продати искључиво Иввозном друштву. Кад је континтентирање на 40% односно 25% важило искључиво за тртовачке млинове, морало 06 знати који је млин тртовачки, а који ушурски. Даље бе морао прописати читав нив формалности о контроли. Тако је на пр. ва трговце, задруте и ушурске млинове прописано опецијално књиговодство, а за трговачке млинове свакодневно извештавање о своме раду, путем нарочитих формулара које је израдило Министарство трговине и индустрије.

Накратко ради обезбеђења могућности Извозном друштву да извози првокласну шшеницу, могућност која се могла васпоставити диференцирањем цена, створена је нова администрација по ин-

ера јава ње пе