Narodno blagostanje
218 фебруар 1932,
Ali danas niko ne spava na ružama. A ako spava lako ćemo mu promeniti postelju i metnuti mu malo tvrđu, podlogu. Nad industrijom na mašoj teritoriji mi smo | gospodari — u granicama pravde i pravičnosti. Ali nči
"8
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ Страна 133
smemo metnuti sebi u glavu birokratsko uobraženje da je dosta biti industrijalac, pa se obogatiti. Ne može se tražiti mdustrijalizacija zemlje a istovremeno izlaziti u susret industrijalcu s puno nepovorenja.
га
ПРАВНИ ПРЕГЛЕД
· TRGOVAČKI AGENTI PO ZAKONU O RADNJAMA
Naše trgovačko zakonodavstvo mnogo je zastarelo i . puno praznina. Trgovački zakonik, koji sačinjava glavni izvor srpskog trgovačkog prava, datira formalno od 1860. godine, ali u stvari mnogo je stariji, jer on je prevod sa nešto prerade čuvenog francuskog Code de commerce od 1807. godine, dakle ravno 125 godina starosti. Od toga doba i trgovina i trgovačko, zakonodavstvo u mnogim drugim zemljama su se jako razvili i oskudne odredbe našeg Trgovačkog zakonika postale su posve nedovoljne za regulisanje frgovačkih odnosa. Stoga se trgovački običaji i sudska praksa trude da popune najvažnije praznine.
. Mnogo može koristiti trgovačkoj sudskoj praksi novi Zakon o radnjama od 5. novembra 1931. godine. On spada u red javnopravnih zakona, jer je njegov cilj odrediti uslove, pod kojima pojedinci i pravna lica mogu otvarati i obavljati radnje (trgovinu, zanat, industriju i t. sl.), ograničiti delokrug svake vrste poduzeća, utvrditi nadzor adminisirativne vlasti nad njihovim radom i t. d. Pored toga on podrobno reguliše odnose iz-
među poslodavaca i zaposlenika. u trgovini, zanatima i delom |,
u industriji.
Iz ovoga se vidi da se norme njegove javljaju pretežno kao jus cogens, stoga on po pravilu ne ulazi u oblast privatno· pravnih odnosa, koja se obeležava kao oblast ius dispositivum. Ali se samo teorijski pomoću apstrakcije mogu potpuno odvajati norme javnog prava od norama privatnog, kada dolazi u obzir jedna ista pojava. Zakon o radnjama bavi se trgovačkim agentima radi regulisanja međusobne konkurencije, ali se iz tih propisa može utvrditi shvatanje zakonodavca o sadržini od-
nosa između firme i trgovačkog agenta. Tako зе па osnovu _ propisa javnog prava može konstruisati jedan pojam, kojim se može koristiti privatno pravo.
Srpski Trgovački zakonik nije imao ni jedne odredbe. o trgoVačkim agentima i samo sudska praksa (a naročito odluka Kasacionog suda u Beogradu od 11. oktobra 1926. godine)* utvrdila je da se trgovački agenti moraju smatrati za samostalne trgovce, a ne za pomoćno osoblje. Ali naravno to nije bilo dovoljno za rešavanje raznovrsnih sporova, koji se javljaju između agenata i njihovih vlastodavaca. Zakon o radnjama daje oslonca za rešavanje mnogih od tih pitanja.
Zakon o radnjama odlučno izdvaja trgovačke agente (Handelsagente) iz pomoćnog osoblja, jer ih definiše kao „lica, koja nism u službi kakvog službodavca”, i naređuje da „moraju prijaviti svoju radnju nadležnoj opštinskoj vlasti” (S 148. str. 1). Pri tome oni mogu raditi samo u struci, koju su prijavili (upor. L 95. st. Il). Ako budu radili van mesta svog stalnog poslovnog sedišta moraju se pridržavati pravila koja važe za trgovačke putnike (SS 143, 145 i 147). „Agenti se smatraju samostalnim imaocima radnja”, no ne smeju imati svoja stovarišta robe niti prodavati bilo robu, bilo mustre (148, st. 2 i 3). Njihov rad se sastoji samo u prikupijanu porudžbina za firme, koje zastupaju; u tome cilju oni drže u. svom lokalu mustre za pregled i prodaju robe (po mustri), koju će kasnije isporučiti direktno kupcu firma koju agent ара (црог. 8 143, 51. 1).
# уф 1. Тацђег: O Oe fir Ostrecht 1929, 2 Halbband ·S; 591.
- Agenti, kao samostalni trgovci, mogu zastupati više firmi, jer za njih ne važi klauzula S 325, po kojoj lica uposlena: u tuđoj trgovačkoj radnji ne mogu bez pristanka službodavca samostalno obavljati kakvo trgovačko preduzeće. Ageniura je samostalno preduzeće i agent nije služboprimac; stoga ga može obavljati u odnosu prema drugim firmama i bez pristanka firme,
'koju već zastupa. Ali on ne sme konkurisati toj firmi za svoj ili
tuđ račun, jer to poliče iz prirode građanskog odnosa između nalogodavca i ovlašećenika, ikoji ne sme raditi na štetu nalogodavčevu. Agent može imati punomoćije od svoga nalogodavca za: zaključenje poslova (Abschlussagent) a može delovati samo kao posrednik (Vermittlungsagent). Zakon o radnjama ne sadrži naročitih naređenja o nagradi agenata, ali pošto oni primaju prema trgovačkom običaju od nalogodavca proviziju, a zakon predviđa magradu služboprimaca i u obliku provizije, dotična pravila se mogu analogo primeniti i na agente: Šta više, on predviđa da je „služboprimcu povereno da se bavi sanio posredovanjem poslova” (SS 222, st. 2). Jedan takav služboprimac se razlikuje od trgovačkog agenta samo fime, što nije samostalan trgovac, ali priroda njegovog rada sasvim je slična prirodi rada agenta. S toga, što se tiče provizije jednog i drugog, analogija je potpuno opravdana.
Visina provizije agenta određuje se ugovorom, ako to nije učinjeno, njemu pripada provizija, uobičajena u dotičnoj struci i mestu nastana preduzeća za koje agent vrši poslove (S 222, st. 1). Pravo na proviziju agent stiče kod prodajnih poslova samo tada, kad nmalogodavcu za zaključeni posao stigne koje plaćanje, i to samo u srazmeri plaćenog iznosa. Kod ostalih poslova (na primer, osiguravajućeg) stiče se pravo ma proviziju čim je posao zaključen (S 222, st. 3 — upor. S 88 nemačkog HGB, čiji se uticaj zapaža u ovim paragrafima našeg ZORM). Ali agent može tražiti svakako punu proviziju, ako protivčinidba od trećeg lica s kojim je zaključen posao sasvim ili delimično izostane zbog držanja nalogodavca ili ako izvršenje posla, koji je agent zaključio, odnosno koji je zaključen njegovim роsredovanjem, izostane usled držanja trećeg lica, a za takvo držanje nalogodavca, odnosno trećeg lica, nije postojao važan razlog (S:223, st. 3, upor. S 88 X. G. B.). Ako je agent izrično po-
; stavljen isključivim zastupnikom za određeno područje, pripada
mu provizija i za takve poslove, koje su za vreme ugovorenog odnosa na ovom području zaključene od nalogodavca bez njegove saradnje (S 223 st. 2, upor. S 89 H. G. B.). Agent nema prava bez pristanka malogodavčeva primati obećani proviziju ili koju drugu nagradu od trećih lica, s kojim zaključuje za svoga nalogodavca ili posreduje poslove (S 225, st. 1). Za po= slove, koji se zaključe pošto je prestao ugovoreni odnos, agentu pripada provizija samo, ako je on posao započeo i toliko ga je spremio da je zaključak stvoren blagodareći u glavnom njegovom radu (S 226, st. 1). Pri obračunavanju provizije rabat (popust) se može odbiti samo, kad je bio ugovoren pri zaključivanju posla, u koliko ne postoji drukčiji običaj. (S 223, st. 4). Provizija se obračunava krajem svakog kalendarskog četvrtogodišta (S 227, st. 2, upor. S 88 H. G. B.).
To su glavne odredbe zakona o radnjama koje se mogu da primene na odnose između trgovačkog agenta i firme koju on zastupa, dok novi trgovački zakonik, na kojim se radi u Ministarstvn pravde, ne bude gotov. Prot. L. Taubet