Narodno blagostanje
%
ПИ u 1937
монопола спољне трговине и бесплатна подела животних намирница незапосленима. |
= Нас не изненађује да је овај бољшевички систем настао | у Чилеу и нашао присталица међу многим чилеанцима, који · још јуче нису били ни бољшевици ни социјалисти. Ми мислимо, да је до овога морало доћи, и да пе доћи још у многим државама. Ми потсећамо наше читаоце на разговор нашег уредника са једним париским директором банке почетком ове године („Нар. благостање“ од 16. јан. 1932. год.). Тада је наш уредник рекао, с обзиром на прилике у Немачкој, да се не може узети, да ће нове привредне форме, које се развијају из кризе, носити ма које већ познате ознаке из теорије, јер је крах садањгг привредног система последиц: светске привредне кризе, и нема никакву идеолошку базу. Нове привредне форме долазе због тога, јер људи не могу више да сносе беду. А такви људи не стварају нове привредне системе него хаос и анархију. — За Чиле је велико. питање, да ли ће респектирати иностране интересе. Ако то буде случај, тада не остаје много за социјализацију, пошто је главна индустрија, трест шалитре, у рукама браће Гуген | хајм, а исто тако и рудници бакра су у рукама страног капитала. Ако Чиле не буде респектирао иностране интересе, врло је лако могуће, да ће доћи до војничке интервенције од стране Северне Америке.
Исто тако нас није изненадило, да је до овога дошло прво у Чилеу, јер је беда у њему већ дуго велика, услед катастрофалног стања двеју главних индустрија — шалитре и бакра. Пре два месеца напуштено је златно важење, и пре годину дана обустављено је и плаћање по иностраним дуговима; од тога су највише изгубили Американци и Енглези, јер су инвестирали огромне капитале у Чиле. Као и код Грчке кризе, тако видимо и овде, да је главни разлог несреће упропаштено светско тржиште. Зато државници великих држава. ne би требали да траже специјалне разлоге за догађаје у Чилеу, него да предузму кораке за уклањање светске привредне депресије.
paaa aaa ai aaa aanıazasamaaj
Чехословачка влада поднела је парламенту пројекат 3закона о становима, чије су важније одредбе следеће:
Почетком [933 године могу се кирије повисити годишње за 40%, али само оним кирајџијама чији су приходи већи од 20—40 хиљада кч. годишње, већ према броју чланова породице, Осталим кирајџијама могу се повисити кирије тек 1. јануара 1936 године. Ако се привредне прилике не поправе, може се овај рок продужити за годину дана. Повишење кирије допуштено је само у томе случају, ако садање нису 6 пута веће него предратне. Крајем 1942 године престаје свака заштита кирајџија чији су приходи већи од 20—40 хиљ. кч., а за кирајџије са мањим приходима 31. децембра 1946 године. Одредбе о принудном исељавању важе годину дуже него одредбе о повишењу кирије.
Министарство социјалне политике може наложити већим општинама, да установе колика је потреба за становима. За изградњу станова сиромашног становништва предвибене су разне мере. Грађење станова подупираће се давањем јефтинијих плацева, олакшањем код издавања грађевних дозвола и ослобађањем од грађевних такси с једне стране, а с друге директним помагањем, али само из посебног државног станбеног фонда, који је установљен још законом из 1922 године. Сретства за фонд набављаће се посебним приносима. Сваки поседник старе куће обвезан је, да плати у фонд извесну суму ако принос од куће прелази одређену границу.
Општинама се даје право контроле над становима;
Неви чехословачки 5р0јекат закона о становима
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
она треба да се брине за рестаурирање старих кућа, и за сврсисходно искоришћавање станова, : |
Страна 379
„Politika” је donela članak „Sve dalie od rešenja” iz pera с. dr. Liube Popovića. Pisac tu | _ T — GOvOfti O, 3Ve месет bezglavlju : u privrednom životu Amefrike i tim povodoni citira američkog socijalnog pisca 2. R. Fosdika, koji je rekao, da su retki oni, koji osećaju da je današnja kriza jedna velika prekretnica, sa koje nema vraćanja u prošlost nego samo napredovanja u srećniju budućnost. Podviačimo naročito ove reči: „Tehnološki pronalasci sadašnjeg vremena dali Su, prvi put u istoriji čovečanstva sva potrebna dobra — samo je potrebno naći način da ta dobra podelimo.”
Mi mislimo da g. Popović nije trebao ići u Ameriku, da ovo Čuje, jer je istu konstataciju niogao naći u našem članku „Najveća ekonomska zagonetka današnjice” u „Narodnom Blagostanju” od 25. jula 1931. amo smo ri |asno prikazali i lutanja današnjice i razvoj stvaranja potrebnih dobara.
Kad je već pisac usvojio naše objašnjenje strahovite sveiske privredne :depresije, onda bi, držimo, bila niegova dužnost da citira nas, a ne o. Fosdika, koji je mnogo docnije od nas formulisao isto gledište. |
Pro domo
aa ai) ~“ 1 ” roze Угасно се живот једног не-
обичног пионира наше текстилне индустрије. Вративши се из Кемница, где је био обичан стекстилни радник, отворио је он у Коларчевој улици радионицу за вези просту женску конфекцију, продајући у предњем делу локала те своје производе. Тада су улице Васина и Коларчева биле у знаку сељачких дућана, јер је туда ишао сељак на Велику пијацу. Неуморним напорима он је проширивао то своје предузеће, увлачећи нове гране текстилне индустрије, као штампање (шамија), израде валова и т. д. па чак и на производњу
Мика Ешкенази
амрела. Држећи се строго начела „све за муштерију“, који
су много доцније пронашли Американци (об сјепсу), он је сву своју робу продавао преко неколико београдских гросиста уз њихово срдачно помагање. После непуних пет година Ешкенази је био сопственик „Првог српског друштва за текстилну индустрију“. Ту је наишао на конкуренцију, коју није могаб издржати, и због тога је цело предузеће продао конкурентима. Али одмах после тога подиже он нову грану текстилне индустрије: производњу вате. Радећи врло кулантно он није могао да направи велики капитал. Може се рећи, да се тек у ратовима мало јаче поткожио.
Године 1915: одлази он у Швајцарску, где његов немирни дух отвара малу трафику, која се — захваљујући поверењу које је он уживао и стручној сарадњи његовог зета — претворила у малу банку.
Он је створио тиме себи основу за цео живот. Али по свршетку рата он је добио бол за отаџбину, док му најзад
није подлегао. У Београду је продужио банкарски посао, али.
без среће, Он је велике суме погубио услед динарске психозе: он је боловао од убеђења да је динар најбоље фундирана валута и у томе правцу је на берзи деловао. Немогућно је било излечити га од хосистичке хипнозе. Тек кад је скупо платио свој оптимизам вратио се он свом старом послу: текстилији у разним облицима. Поново је подигао фабрику вате и предао својим синовима, а сам је — и ако већ слабог здравља, — радио посредничке послове у текстилији.
реми ce eri
Живео је и умро у највећој тишини. Стари београђани су сведоци еволуције породице Миливојевић. Љубин отац је
почео као бакалин — преко |
пута Мањежа (данас Народна скупштина) —, у крају који
је тада био скоро периферија, Штедњом и радом стекао је