Narodno blagostanje

11, јуви 1932

године после стабилизације, државни дефицит износи преко

10 милијарди леја, а ни буџет за ову годину није уравнотежен. Мора се најоштрије критиковати румунски обичај, да се одлучују расходи, без потребног покрића. Нови буџети праве се без обзира на раније дефиците, од којих су неки стари 10—15 година. После стабилизације 1929 године, требали су изостати дефицити. Међутим, они су порасли за даљих 1 милијарди леја. Извештај затим наводи како је дошло до ових огромних и сталних дефицита, и приговара владама да је газдовала невероватно рђаво.

Министарства се нису држала буџетских прихода већ су их знатно прекорачивала. С друге стране, држава има велика потраживања, о којима нико не води рачуна. Разни дугорочни зајмови земљорадничким задругама и регулативним банкама износе 7,1 милијарду леја. Само за 1931 годину није наплаћено 3 милијарде леја непосредних, 800 милиона посредних пореза и 600 мил. леји такса. Сем тога има још 1,8 милијарди пореских заостатака из прошле године. Ови износи су само приближно тачни, јер је контрола уопште немогућа услед запуштеног књиговодства. Затим се у извепттају говори о тешком стању буџета за ову годину, који већ у првом кварталу показује дефицит од 960 милиона леја. Ако се развој настави у овоме темпу, онда се може очекивати да ће дефицит за читаву годину износити 4 милијарде леја. Али према данашњој ситуацији, изгледа, да ће дефицит бити

још већи. Влада прави стално нове грешке. Тако је од ино-

страног кредита, који је добила Управа монопола у износу од 1 милијарду леји, 600 милиона употребљено за исплату државних обавеза из 1931 године. Стално се праве нови издаци без покрића. Коначно, законом о раздужењу сељака држава је преузела тако огромне обавезе, да његово стварно спровођење онемогућује сваку буџетску политику.

Несумњиво, да је и привредна криза делом крива за катастрофално опадање прихода. Али да је вођено рачуна о најосновнијим принципима финансијске политике, финансијско стање државе могло је остати нормално. Иначе, са оваком политиком стање не би било боље ни у временимег привредног полета. Већ годинама се у свима буџетима без разлике прецењују приходи, да се тако оправдају разни непотребни расходи. Даље је велика грешка успостављање многобројних специјалних буџета који онемогућују тачну контролу стварног финансијског стања државе. После Закона о стабилизацији установљена је у Министарству финансија буџетска дирекција, која није одговорила својим дужностима, зашто је и влада крива. Тако јој пројекат закона о раздужењу сељака није уопште поднесен, иако су баш последице раздужења веома тешке за буџет.

Буџетски дефицити последњих година (1928:5,6 милијарди, 1929: 1,7, 1930: 6,3 и 1931: 8,4 милијарде) последица су како недовољних и високо процењених прихода тако и великих расхода. Па ипак, румунски грађанин није високо

опорезован. На главу долази 45 фр. франака непосредног по- |

реза, док на пр. у Мађарској долази 92 фр. а у Југославији 62 фр. Упркос тешкој привредној ситуацији, становништво би било у могућности да покрије државне потребе. За ликвидацију нагомиланих дефицита сада нема сретстава. Унутрашњи зајам је немогућ, Продаја, односно концесионирање природних богатстава земље данас је исто тако немогуће, јер иностранство хоће да види уређене финансије пре него што инвестира нове капитале,

За инострани зајам данас нема никаквог изгледа. Остаје дакле само један пут: Износи за покриће дефицита мораће се унети у буџете следећих година. То претпоставља, наравски, не само буџетски вишак, него и уклањање садањег система газдовања.

Извештај затим прелази на државни дуг, и наводи, да годишњи ануитети за иностране дугове износе 5,83 мили-

народно БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 375

јарде леја а за унутрашњи 1 милијарду. Укупно, ануитетска

служба фигурира у буџету са 21% свију издатака, дакле.

процентуално мање него пре рата. Обустава плаћања иностраних дугова растеретила би румунски буџет само за округло 3 милијарде леји, јер је дуг државне монополске касе гарантован и осигуран довољно великим и сигурним приходима. ;

Дефицит државних железница у 1931 години износи 2 милијарде леја, од чега су милијарду дугови приватним

предузећима за разне лиферације и слично. Другу милијарду

дугују разна државна надлештва железницама. Најуспешније сретство да се помогне Румунији је давање олакшица за извоз њених аграрних производа, што се може постићи међу осталим, стварањем преференцијалних уговора за жито измеђ Румуније и западних држава. Румунија не пати само од опште привредне кризе, него од специјалне финансијске и банкарске кризе, чији главни разлог лежи у дезорганизацији државних финансија. Упркос свим напорима после рата, упркос стабилизацији и тада наступелом санирању и упркос фиксираним прописима у вези са стабилизацијом, стални буџетски дефицити су и даље угрожавали финансије, привреду и банкарство. Држава је изгубила сваки унутрашњи кредит. Само радикална реформа може овде помоћи. Ако до ње не дође, Румунија неће моћи да задовољи више својим спољним и унутрашњим повериоцима.

РРА Немачки начин поделе девиза не запоставља нити повлашћује поједине врсте робе или поједине земље. Девизна централа дели сада јдевизе тако, да се може покрити месечно 50% увоза из октобра прошле године или отприлике 25% увоза из 1930 године. Само у неопходно потребним случајевима може се ова квота нешто прекорачити. Али, против оваког система устао је сада читав ред држава, које врло много купују у Немачкој, нарочито Италија, Холандија и Швајцарска. Спољна трговина ових држава са Немачком је била пасивна, и ова пасивност се је у току прошле године и по дана још јако повећала. Оне захтевају сада, што је и разумљиво, да Немачка води рачуна о њима код поделе девиза, јер су оне најбоље немачке муштерије. У овом случају покушава дакле иностранство да присили Немачку да напусти девизно-политичке мере и врати се трговинско-политичким. Немачка није до сада пристала на ове захтеве из страха од репресалија свих других држава. Због тога припремају Италија, Холандија и Швајцарска девизне мере, да на тај начин уклоне пасивни салдо своје спољне трговине са Немачком. Холандски парламенат донео је закон, који предвиђа присилни девизни клиринг са Немачком. У Италији и Швајцарској су сличне мере у току. Последица би била редуцирање увоза на ниво њиховог извоза у Немачку. Девизним клирингом Немачка би могла наплатити свој извоз само у толико, у колико ове државе имају потраживања у Немачко! из свога извоза. Оне би могле на овај начин да уклоне свој псаивни салдо са Немачком. Немачка може више извозити само у томе случају, ако су њени извозници спремни да лиферују на кредит.

Није било тешко предвидети, да је морало доћи до репресалија са стране ових држава. Немачка није додуше своју девизну политику ставила непосредно у службу трговинској политици, пошто је напустила првобитни план, да дели девизе по важности увозних артикала. Али коначни ефекат — огромно ограничење извоза је остао. Ово се мора нужно изразити и у опадању извоза, што је већ и наступело. У првом кварталу ове године немачки извоз у европске земље пао је за 35%, а укупан пад немачког извоза је већи ивго. код иједне. друге земље, ----------

Мемачка трговинско-политичка дилема