Narodno blagostanje

16, јули 1932.

међутим обавестила претставника, да ће она на посебан рачун код Народне банке ставити на расположење само оне износе у пенгама, који одговарају ануитетима. Против овога, као и против мораторијума трансфера, претставник Друштва народа оштро је протестовао.

— Према последњим подацима, укупни државни дуг Пољске износи 5028.4 мил. злоти, од тога је 458.6 унутрашњи а 4569.8 спољни. Највећи поверилац су Сједињене Државе у износу од 27014 што је око 60% укупног задужења. На другом месту је Француска са 803 милиона односно 18%, а на трећем Шведска са 299 мил. Годишња ануитетска служба износи 350 мил. злоти.

· — Приходи Загребачке општине у првих шест месеци од градских даћа износе 20,663.438 динара, док је предвиђено за читаву годину 45,803.000 дин. Приход за исто време прошле године изнео је 23,409.255 динара.

— Аустријски министарски савет усвојио је 6 јула накнадни буџет. Он предвиђа покриће за настали дефицит у садашњем буџету од 410 милиона за 262 милиона шилинга. Покриће ће се извести ограничењем материјалних расхода за 70 милиона, уштедама у поштама за 20 мил., искоришћењем резерви за плаћање дугова 100 милиона. Новим повишењем пореза и царина — 72 милиона (100% додатак на обрт, даље повишење поштанских такса, царина на кафу и чај).

— Енглеска је увела 100%-тне царине на вредност ирске робе, јер је Ирска отказала да плаћа Енглеској ануитете по дуговима.

— У посебном уговору закљученом у Женеви између Енглеске с једне и Француске и Италије с друге стране предвиђено је да ће се Енглеска одрећи својих ратних потраживања према овим двема државама, ако Америка пристане на брисање својих потраживања исте природе.

— Немачка влада је ставила на снагу овогодишњи буџет декрет-законом. Он је уравнотежен на 8,2 милијарде према 9,4 у 1931. год. и 11,9 у 1930.

— Конференција која се у Лондону одржава свака три месеца, о питању мораторијума за немачке краткорочне приватне кредите, закључила је да делегати банкарских комитета појединих земаља препоруче снижење каматне стопе за немачке дугове на 5 од сто. Даље се расправљало о том да инострани повериоци могу отказати краткорочне кредите, али само онда кад одговарајуће износе пласирају у Немачкој дугорочно.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

·— Талијанска влада обавестила је румунску да жели измену трговачког уговора. У ту сврху ће почети преговори у Риму половином јула ове године.

— Чехословачки житни увозни синдикат одржао је конституирајућу скупштину на којој је решено, да се на чехословачком тржишту држе цене жита стабилним. Закључено је да синдикат не увози у случају да цене пшенице у земљи падну испод 150 кч. а ражи испод 132 кч. Даље је закључено да се одреди увозна такса, која ће се употребити за стварање интервенционистичког фонда за куповину пшенице ако дође до велике понуде.

— Уговор о клирингу измеђ Мађарске и Аустрије био је продужен до 15. јуна за месец дана, тако, да престаје важити исто када и трговински уговор. Међутим, очекује се,

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 459 _

да ће без обзира на преговоре о трговинском уговору, доћи до продужења уговора о клирингу у којој било форми.

— Skoro obrazovani Savez francuskih eksportnih industrija obratio se odgovarajućim organizacijama drugih zemalja da bi za zimu sazvali u Parizu međunarodnu konferenciju eksportnih industrija, koja bi zauzela stav protiv svih protekcionističkih mera pojedinih država.

— Mađarska sprema monopol uvoza drveta. Pravo uvoza drveta će dobiti samo one države koje pristanu na otkup odgovarajuće vrednosti mađarske pšenice.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Скупштина савеза исељеничких организација одр-

жана у Сплиту решавала је по практичним питањима исељеничког проблема, као питања заштите новчаних уложака исељеника, помоћи репатрираним исељеницима и питања колонизације, : — На скупштини пекарских радника у Загребу тражила се забрана ноћног рада, пошто је применом савремене технике непотребан и штетан по здравље. У резолуцији се тражи ратификација конвенције Међународног бироа рада, о забрани ноћног рада.

— У Пољској је 1. јула ступила на снагу новела закона о осигуравању против незапослености, у којој се предвиђа да је за стицање права на помоћ потребно да је радник запослен 26 недеља, према 20, колико је било до сада потребно. Они радници који имају мали посед на селу губе свако право на помоћ. Износ помоћи неће се давати као до сада на бази прихода последње недеље, него на бази просечне зараде у последњих 6 месеци. Највиши дневни износ помоћи може бити 6 злоти, према 10 злоти до сада. Додаци на жене и децу су знатно скраћени, док су приноси за осигурање повећани за 4%. Помоћ се може давати само 13, а у изнимним случајевима 17 недеља; после истека овога рока, радник нема више право на помоћ од осигурања, него се може обратити каритативним организацијама. По службеној статистици, концем јуна био је број незапосленик 259.000.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— Са анкете Пољопривредног удружења у Новом Саду издата је резолуција у којој се тражи: слобода унутрашње и спољне трговине пшеницом; проширење кредита житарској трговини, млинарској индустрији и задружним установама за откуп пшенице; интервенцију државе у свим случајевима у којим цена пшенице падне испод увозног паритета; омогућење плаћања заосталих пореза у пшеници за њезине произвођаче, и то по цени за 50% већој од пијачне у земљи; снижење саобраћајних тарифа за пшеницу и пшенично брашно према вредности у времену од 1925—1930 год.; и форсирање исхране пасивних крајева пшеницом место кукурузом снижењем подвозних ставова за ове крајеве на минимум.

ИНДУСТРИЈА

— Познати чехословачки индустријалац Томаш Бата погинуо је 13. ов. месеца. Он је пошао својим авионом у Швајцарску, али се је овај из необјашњивих разлога срушио. Читава чехословачка јавност је узбуђена због смрти великог индустријалца.

— Министарство финансија одобрило је градњу фабрика квасца др. М. Фаркашу у Загребу, Колинској фабрици а.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ::

R.G.DUN&CO.

ппвнпинништишчанлававииавинанливинивиштаи пинипиннинопнинциљи а

занининишишеннинвикниннишшнвививицпшивапинипшнипшннаннопноониаивиавнавввивишаваицниввиппциминиишвизоапаваппнапнипналиицинина ва

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕФУ

БЕОГРАД ЗАГТРЕЉ Кнез Межајљења 39. БЊерислевићњева 7.

пвипошипннвиминнненининивнвнининавшрианниапивонвавававививовнанавве

=енпкпннкввквн