Narodno blagostanje
415, август 1932.
e <<=<==== _ У послелтње време се у трбовинској политици најчешће постављају захтеви за стварање регионалних споразума.
Земље које су једне покрај других, и које се у својој производњи допуљавају, треба да се трговинско-политичким мерама, н. пр. преференцијалним царинама или другим повлашћењима, приближе, при чему остале државе, које остају ван споразума не би имале право, упркос клаузуле највећег повлашћења, на исте бенефиције.
Регионални споразуми образлажу се, прво као нужна одбрана против кризе и протекционизма; они треба да служе као
прелаз слободном саобраћају добара, у првом реду међу
земљама које су склопиле регионални споразум. Други аргуменат, којим се образлажу овакви споразуми је тај, да је развој светске трговине показао да се спољна трговина измеђ појединих држава једне одређене групе јаче развијала пего светска трговина. Светска трговина је фаворизирала развој вликих трговинско-политичких група. Такве су нлр.
Енглеска и доминиони, Северна и јужна Америка, Средња
и Југоисточна Европа, Француска са својим колонијама. Са овом тврдњом полемизирају закључци немачког анкетног
одбора о проблему тржишта немачке привреде. Најважније
закључке, који се оснивају на опсежним статистичким подацима, доносимо ниже:
Развој светске трговине не показује у протеклој периоди никакве тенденце за регионално групирање земаља. Додуше, Енглеска извози из доминиона и колонија више него пре рата, а исто и увози више, али се њен удео у спољној трговини доминиона и колонија смањио. Енглеска империја као целина је јаче повећала своју спољну трговину са земљама ван империје, него спољну трговину у самој империји. У Америци се је спољна трговина између држава Северне, Средње и јужне Америке јаче развила, него спољна трговина са другим земљама. Од укупне спољне трговине америчких држава пре рата је отпадало 38 од сто на трговину између њих самих, док у годинама 1917.—1929. 44 од сто. Али то је у првом реду последица продирања Сједињених Америчких Држава за време рата, када је била искључена конкуренција осталих земаља. После рата Сједињене Државе Америке могле су да и даље успешно конкуришу само оним артиклима, са којима су, услед природних повољних услова, и у другим земљама имали предоминантан положај.
Кристализација једног европског блока, па макар како га ограничили, не може се доказати. Управо европска спољна трговина са осталим деловима континента порасла је и релативно и апсолутно. Удео спољне трговине у европским државама у укупној европској спољној трговини пао је од 69 од на 65 од сто. Суседство земаља изгубило је своју важност за интензивирање спољне трговине, услед појачања међународног поштанског, телефонског и телеграфског саобраћаја, и услед развоја поморске тарифе, која много брже пада него цене робе. Порастао је саобраћај робе између Француске и њених колонија. Удео Француске у спољној трговини њених колонија порастао је од 54.2 од сто 1913. г. на 58.2 од сто у 1929. години. Исто тако се је повећао и удео колонија у спољној трговини Француске. Али ни данас, он не игра са својим уделом од 15.6% никакву велику улогу
Светска тоговипа и регисналне тендонне
~
ван Ири вааЕ —– аи = УМОЉАВАЈУ СЕ Г. К. ПРЕТПЛАТНИЦИ ДА ПОШАЉУ ПРЕТПЛАТУ ЗА ДРУГО ПОЛГОЂЕ 1932. ГОДИНЕ.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Страна 519
Od početka jula razvija se u Nju Jorku prava hosa. Kursevi skaču iz dana u dan. Prema najnižem stanju od 8. jula prosečni nivo kurseva podigao se je za više od 60%. Čitav niz reprezentativnih hartija od vrednosti udvosiručili su svoju vrednost i približili se kursevima početkom ove godine, a delom su ih i premašili. Razvoj kurseva posle 8. jula pokazuje sledeća tabela:
Hosa u Nju Jorku
8. jula 1. avgusta 20 Public Utilities 16.5 22.8 30 industrijskih, hart. od vrednosti 41.2 54.9 20 železničkih 13.2 21.3 30 obligacija 70.1 15.5
Istovremeno sa hosom na efektnoj berzi, došlo je do hose i na najvažnijim robnim tržištima, što je delom posledica hose na efektnom iržištu, a delom posledica specijalnih prilika i razloga. Pšenica u Čikagu se popravila od najnižeg stanja sredinom prošlog meseca od 441, dolarska centa za bušel na 55 dolarskih centa. Pri tome je nesumnjivo igrala važnu ulogu i vest, da poznati veliki špekulint Arthur Cutten priprema osnivanje žitnog pula, preko kojeg bi vlada intervenirala na tržištu pšenice. Jako su porasle i cene stoke, kod svinja čak za 50%. Cene čaja i putera su isto tako znatno skočile, a cene šećera su se skoro udvostručile.
Та ovu hosu ima vrlo mnogo razloga. U prvom redu, povoljno je delovalo primanje novih poreskih zakona u parlamentu, koji treba da dovedu budžet u ravnotežu. isto tako povoljno je delovalo i završavanje parlamentarne sesije, jer je time otklonjena opasnost da će biti realizovani mnogi inilacionistički planovi, koji su ventilirani u parlamentu i imali mnogo pristalica. Međutim, dosadanje Huverove mere pretstavljaju vrlo opreznu kreditnu politiku, koju samo doktrinarni valutni političari označuju kao opasnost za dolar. Za to ni najnovija Huverova mera, proširenje delokruga rada Weconsiruction Finance Corporation, ne smatra se kao inflatorna nego kao zdrava mera za oživljenje privrede. Ovde se radi o osnivanju nove organizacije, koju finansira Reconstruction Finance Corporafion i koja se zove Commodities Lending Corporation. Ona treba da daje zajmove prerađivačkoj industriji, kojima će ova biti u stanju da ponovo kupuje sirovine i proširi proizvodnju. Ona
| treba, daije, da dade kredite za popravku radničkih stanova u
velikim gradovima, i {reba. na kraju, da dade kredite poljoprivredi za podizanje stočarstva, naročito za kupovinu stočne hrane, pošto je Heconstruction Finance Corporation već finan= sirala veliki deo žetve. I relativno dobri rezultati lozanske konferencije uticali su povoljno na hosu.
Svi ovi momenti došli su u takvoj situaciji, kada je stanje na novčanom tržištu bilo neobično povoljno. Dnevni novac se dobijao za 1/8—3/4%, тезесш га 1%, a prvoklasne trgovačke menice za 21/.%. Banke su usled velikih kupovina zajmova od strane Federalnih rezervnih banaka postale likvidne. Dolar, čija su kolebanja izazvala uznemirenje, opet je čvrst, Novih opasnosti, izgleda, nema više, pošto je inostranstvo povuklo veliki deo svojih potraživanja u zlatu. Bilans uvoza i izvoza zlata pokazuje posle dugo vremena ponovno aktivni saldo od 47 mil. dolara, a početkom avgusta rezerve zlata povećale su se za 23 mil. dolara.
U Americi se veruje, da 'hosa. eskontira preokret u konjunkturi, koji se, u glavnom, očekuje u jesen. Čitav niz ројц=
„godišnjih izveštaja velikih preduzeća i banaka kao n. pr. National