Narodno blagostanje

Страна 592 татотва п

ПАРЕ ЕОС А АРА РУ

Бр. 37

као такве, не испуњавају услове за аграрни кредит. Оне су конституционално неспособне да пруже сељаку кредит под оптималним условима.

Као што рекосмо, Управу фондова су“разнели варошани. Народна банка је сматрала да не може пружити руку сељаку, јер је и сувише прљава, а задругарство није уопште напредовало.

То потпуно осуство земљорадничког кредита у Србији, па и у Југославији, било је небројено пута признато од стране самих политичара у њиховом раду на попуњавању те празнине. А то је учињено познатом Дирекцијом за пољопривредни кредит, која је за кратко време потпуно извитоперена од стране политичара.

JI. Колико износе сељачки дугови

Из досада изложеног излази, да је само вишак националног капитала преко потребе осталих привредних грана стављен на расположење пољопривреди и то под условима диктираним обзиром на природу одвосних кредитних установа — | трговачких банака — што не одговара природи аграрног кредита. Из тога се да извести закључак, да је наша пољопривреда живела читаво столеће у оскудици кредита.

Кад овако историски посматрамо ствари, онда не можемо да разумемо да је 1927 године, две годи-. не после оснивања Дирекције за пољопривредни кредит, за коју се казало да нема довољно капитала одјекнуо усклик: пољопривреда је презадужена! Жедан не може да буде пијан. Само се уз обиље понуде кредита може доћи у стање презадужености. А ако је ноторно тачно све оно, што смо горе навели, то је очигледно да наша пољопривреда не може бити презадужена.

Мишљење о немогућности презадужености наше пољопривреде утврдили смо логиком историјских догађаја. Она се може много боље да утврди статистиком. Готово у свима земљама постоје статистички подаци о задужењу пољопривреде, само код нас не. Ми смо указали још 1928 године на тај недостатак. После тога је два пута покушавано да се дође дс тих података: први пут 1928 године преко политичких власти, што је унапред искључивало сваки успех; други пут пре 3 месеца преко Аграрне банке. Ми смо на овом месту изнели мишљење да Аграрна банка није зато ни организована ни способна. Она је банкарско подузеће, пословна установа, док је статистичко проучавање појава у маси задатак, који нема никавке везе са приватно-правном делатности; он не спада ни у норму државне администрације, већ има своју специјалну методу.

То се наше прорицање потпуно обистинило. Досадањи рад Аграрне банке на том послу показао је два недостака: спорост и опасност нетачности подагака. Октобра 20 престаје важити Закон о заштити земљорадника, који наређује, да се дотле мора да одреди, шта ће доћи на његово место. Како одлука по томе питању зависи од стања задужености у пољопривреди, то ће се морати и овога пута да решава питање без потребних података. То је велика невоља, јер је недопуштено, да се закон, који би имао ступити на снагу после 20 октобра, убрзо после тога мења. Али ми мислимо, да та опасност не постоји и кад се буду прикупили подаци, јер они имају један други недостатак, наиме нетачност. Има више од месец дана како поједини листови из разних крајева наше земље доносе с времена на време куриозне

извештаје о раду Аграрне банке на прикупљању тих података. Сви се слажу у томе, да ће износ дугова бити много већи но што је у ствари, јер појединци уносе баснословне цифре, рачунајући да ће им то овако или онако помоћи. Познато нам је такође, да је Министарство трговине и индустрије добило неколико претставки у том смислу. А сенатор г. д-р Отон Франгеш, члан управног и извршног одбора Аграрне банке, у интервјуу, који је дао загребачким „Новостима“ од 4. септембра, вели дословце: „„Унапред ваља уочити да се ови подаци скупљају на начин, који нука дужника да свој дуг прикаже што већим. Досада ПАБ-у стигли подаци то јасно гоказују“.

Статистички подаци о задужењу сељака биће дакле неупотребљиви. Због тога морамо дасеину. будуће служимо проценом, као што смо радили у нашој књизи „Сељачки кредит" 1928 године. У осталом, у последње време појавио се један податак, који није више субјективна процена, већ који носи све знаке статистичког прикупљања — коме само недостаје службеност. Наравно, да би било много боље да“

је тај посао вршила наша држ. статистика, али се.

много вере мора поклонити подацима, које су дале банке својим професионалним организацијама. Нека би ти подаци били нетачни за 15%, за циљ, за који су нам они сада потребни, сасвим је свеједно“ хоће ли укупни сељачки дугови код банака бити 3 или 4.5 милијарде (Удружење банака их је утврдило. ва 3,5 милијарде). |

Тим је подацима пребачено да су непотпуни, јер не садрже податке о дуговима сељака код приватника. Прекор је неозбиљан. Има код нас људи, који још увек живе у претставама из прошлости или из своје далеке младости. У целоме свету је исти процес развића пољопривредног кредита: почиње са приватницима, затим прелази на банке, а потом на специјалне аграрне кредитне установе. Данас су дугови пољопревреде појединцима постали из уговора о зајму готово безначајни. Постоје још робни кредити и то у главном за потрошачке циљеве. Ни они не могу никако бити од великог значаја. Тешко да делокупна наша паланачка трговина, која ради са сељаком, располаже капиталом већим од пола милијарде динара. Нека је и једна милијарда. Најмање половина од тога мора бити у роби, четвртина у инБестицијама, а тек једна четвртина може бити у потраживању од сељака.

У осталом, пре него што се почне проучавање питања дугова пољопривреде, мора се бити начисто с тим, шта се разумева под тим појмом. У целом свету у те дугове се рачунају хипотекарни кредити и лични кредити код банака и задруга. Робни кредит, Као и сви остали облици спорадичних кредита, безначајни су. Због тога метода прикупљања података од стране Аграрне банке била је из основа погрешна. Апсурдно је питати дужнике, док су повериоци специјалне установе, обавезне на вођење књига, на чување службених докумената и на јавно полагање рачуна и готово све код нас стоје под контролом државном. Укупност дугова наше пољопривреде налази се по књигама наших кредитних установа јавноправних и приватних. Оно, што је ван тога, не броји се. Према томе, податке треба прикупити од ових установа. Једина тешкоћа би лежала у томе, што би код краткорочних и средњерочних кредита питање припадности дужника професији могло бити